0
Glumac Irfan Mensur već decenijama ima uspešnu karijeru i ostvario je veliki broj zapaženih uloga.
On je sada prokomentarisao činjenicu da u našem regionu u poslednje vreme vlada ratna tematika u filmovima i serijama.
„To je zato što je to privlačna tema. Masi je to privlačno, pa neće ponovo da nas dele. Na neki način, tokom svog vremena u svetu koji treba da deli plemenitost, odnosno taj stvaralaštvo, pozorište, film, televiziju, uvek sam pokušavao da se bavim isključivo nekom plemenitošću. Nikada nisam želeo da koristim svoj status ili status svojih radova da nekoga oštro opomenem ili da mu oštro nametnem rešenje ili da mu grubo kažem da nije u pravu. Pokušavam ovih 50 godina da svoju kreativnost usmerim ka nečemu u čemu će se ljudi prepoznati, ali se neće veličati. Ne samo da prepoznaju, već da shvate da postoje i drugi univerzumi u kojima ne treba da učestvuju“, rekao je on za „Dnevni Avaz“.
PROČITAJTE JOŠ:
Glumac je rekao i da li smatra da smo mi kulturno društvo.
„Ne! Mi nismo kulturno društvo i mislim da se kultura decenijama nameće i nadam se da će se nametnuti kao ideja vodilja, ne samo u Srbiji, već u regionu. Jer nema naroda koji kulturu ne stavlja u prvi plan i ne daje kulturi zastavu koja će taj narod odvesti u nekakav napredak. Kada shvatimo da kulturi moramo dodati obrazovanje, sport, sve što spaja ljude, dati zastavu da nas vodi, onda će ceo region biti na nekim putevima koji će voditi u neki novi univerzum u kome ćemo živeti“, iskren je Mensur.
Imao je priliku i da udahne dušu Gavrilu Principu, a sada ističe da tu ulogu smatra i možda svojom najlošijom ulogom.
„Hvala Bogu, Gavrilo Princip nije obeležio moju karijeru. Moja karijera ne bi bila impresivnija da sam ulogu doneo na drugačiji način. Ostajem pri stavu da Princip nije iskoristio, ne samo ja, već i reditelj. I to se dešava. Onaj ko nije spreman da propadne ne treba da se bavi ovim poslom. Princip nije bio nulta tačka sa koje sam krenuo napred. Bilo bi divno kada bi svi ljudi koji se bave kreativnim radom priznali da nisu uspeli i krenuli ispočetka“, iskren je glumac.
Mnogi njegov govor na sahrani Žarka Lauševića smatraju jednim od najemotivnijih ikad održanih, a on se sada osvrnuo i na ovu temu.
„Ne znam da li je bio najemotivniji. Bio je možda i najistinitiji, pa je ta istina dirnula ljude. Nisam hteo da kažem šta svi znamo o Žarku Lauševiću. Nikada ne bih ispričao sve što znam o pokojnom Zoranu Bečiću, Meši Selimoviću ili Rejhanu Demirdžiću. Želim da pričam o ljudima koji imaju svoje ime i prezime. Kada govorite o njima, govorite sa razumevanjem koliko su oni bili veliki. Kada se govori o takvim ljudima, ne može se preskočiti njihova izdržljivost. Nažalost, iza Rejhana neke anegdote, nekoliko slika, iza Selimovića monumentalnost njegovih dela, takva je bila njegova umetnost. Imao sam tu sreću da Žarka poznajem od trenutka kada se pojavio u Beogradu, naše prijateljstvo nije bilo ni na kakvoj koristi, ali smo se prepoznali kao ljudi koji imaju ista interesovanja, isti smisao za život, isti smisao za humor, iste želje, zato se nismo odvajali ni kad je bio u Americi. Ostali smo na telefonu. Naše šetnje su poznate, razgovaramo preko video-poziva, on šeta Njujorkom, ja šetam Beogradom i razgovaramo. Žarko je bio višestruko talentovan čovek. Zaista sam mu se divio, i zato se nismo družili. Nikad to nisam rekao i kajem se što mu nikad nisam rekao: ‘Žare, ja ti se divim.’ Sad ako me čuje i ako čita, a on sve čuje i čita sve, jer je uvek bolje znao šta se dešavalo i u Bosni i u Srbiji, nego što sam znao živeći na ovim prostorima. Neka čuje da sam mu se divio, jer sam prepoznao izuzetnog čoveka“, kazao je Irfan Mensur za pomenuti medij.
BONUS VIDEO: Irfan Mensur o „bratu“ Laušu: Jutarnju kafu prijem iz njegove šolje
