Foto: Zoran Trbović/Promo

Grupa "Poslednja igra leptira" snimila je brojne hitove poput "Nataša", "Grudi balkanske" i "Jeleni umiru sami", kao i mnogih drugih koji se i danas redovno slušaju.

Osamdeste godine prošlog veka mnogi smatraju zlatnim periodom pop i rok scene u tadašnjoj Jugoslaviji. U ovom periodu nastali su mnogi bendovi, čije numere i danas rado slušamo, a jedan od njih je i „Poslednja igra leptira“.

PROČITAJTE JOŠ:

Osnovani su 1979. godine i trajali punih deset godina, tačnije do smrti pevača Nenada Radulovića, koji je ostao upamćen kao Neša Leptir.

Pravi bum na muzičkoj sceni napravili su numerom „Dečko ‘ajde oladi“.

„Mi smo svakako u vrhu, svi znaju za nas, ali nismo ničiji idoli, nismo grupa sa špicom koja ide pravo gore razbijajući sve. Ne znam… Ovaj „Dečko“ je napravio džumbus. Pomirio je klince i odrasle u našoj publici. Znao sam da će da prođe, ali nisam očekivao takav bum. Sklepao sam tu pesmicu u jednoj poslastičarnici na moru, kada smo počeli da nastupamo posle moje vojske. Eto, takva jedna stvar se sad svira i na radio Pragu“, kazao je Neša te 1986. godine za RTV reviju.

Na prvom zvaničnom koncertu u Domu sindikata danima na blagajni je stajala nalepnica „rasprodato“.

„Sve komšije su se spremale za taj prvi koncert u Domu sindikata. Svi smo se spremali svečano“, rekla je njegova majka Boška za Nova.rs, koja se u svojim poznim godinama svega seća kao da je bilo juče, pa i koncerta kada je Neša imao grip i 39 temperaturu, ali je izašao na scenu. Govorio je: „Ko sam ja da zeznem 1.800 ljudi?“.

Poznati pevač je bio deo Indeksovog radio pozorišta, a mnogima je ostao upamćen po svom vedrom duhu i humoru kojim je zabavljao publiku.

„Jednom nisam mogla da uđem u stan, nisam imala ključeve i, šta ću, odem na koncert. Oni me smeste na balkon i Neša u jednom trenutku dovikne: I moja mama se smilovala da dodje. E,mama, ključ je kod teta Nade“, govori uz osmeh i sa setom majka Boška, a brat Željko se nadovezuje da je to zapravo bila Nešina najava pesme „Nataša“.

Međutim, sa samo 30 godina oboleo je od karcinoma, ali je ostao duhovit do poslednjeg trenutka.

Navodno su ga samo 20 minuta pred smrt pitali kako se oseća, a na šta je odgovorio: „Pa, ne mogu baš da igram fudbal.“

Operacija tumora na mozgu rađena je na VMA, a kako su mediji pisali, nakon što je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju imitirajući Slobodana Miloševića: A sad, svi na svoje radne zadatke! I legao.

Mediji su preneli i da je dan pred smrt ostavio sledeću poruku: „Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta“.

Njegov brat Željko čuva od zaborava Nešin lik i delo, a pre nekoliko godina se prisetio jednog od njihovih poslednjih susreta.

„Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je, sa krošnji drveća koje je stajalo pod prozorom poletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je ‘tamo’, posle. Ali znam da on zna… Moj brat je uvek imao dve vizije: sanjao je plavi bicikl i vetar u leđa. I danas znam da vozi nebeski plavi bicikl, i da mu duva u leđa baš taj, isti, nebeski vetar“, rekao je Nešin brat Željko u razgovoru za Novosti.

Neša Leptir preminuo je 12. februara 1990. Imao je 30 godina.

BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare