0
U novoj epizodi emisije Ispovest svoju životnu priču je ispričao Radoslav Rodić Roki.
Nakon nekoliko decenija medijske ilegale, pred kamere portala Nova je stao Radoslav Rodić Roki. Legendarna folk zvezda bivše Jugoslavije je novi gost emisije Ispovest autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Karijeru je započeo krajem sedamdesetih godina kao član jednog rok benda, a samo par godina kasnije, osamdesetih, važio je za najpopularnijeg folk pevača bivše Jugoslavije.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
U vreme najveće popularnosti otpevao je dva velika hita „Žena“ i „Volim da te volim“, tri puta je pobedio na festivalu Mesam i obarao rekorde posećenosti širom bivše Jugoslavije.
Pevač je otvoreno pričao o zabrani koju je dobio od RTS, a koja mu je uništila karijeru, kao i o zabrani televiziije Pink u trenutku kada se dvehiljaditih godina ponovo vratio na estradu.
Kako danas živite?
„Sada da, ali u velikoj Jugoslaviji je ono bilo velika vrsta iluzije u smislu – slava, popularnost i tako dalje. Međutim, to je jedan balon koji kada pukne vidiš gde se nalaziš. Nisi sa svojim najbližima, sa decom, ne gledaš kako odrastaju, ne rasteš sa njima nego juriš neke hale i stadione i to tako prođe i tako se i moj prvi brak rasturio i onda sam odlučio da napravim rez.“
Rođeni ste u Ripnju 1950. godine, kako je izgledalo vaše odrastanje?
„Rođen sam u Ripnju. Kada sam imao tri godine, roditelji su došli u Beograd, tu sam završio prvi razred Osnovne škole, a onda su se moji razveli, pa sam drugi razred završio u Banji Koviljači, a treći u Loznici, pa sam se vratio kod tate i upisao se u školu „Oslobodioci Beograda“ u kojoj sam bio do sedmog razreda, a pred početak osmog razreda smo prešli u Pariske Komune.“
„Upisao sam srednju školu ‘Nikola Tesla’ i tu počinje moje zanimanje za muziku. Bio sam elektroničar u školi i u to vreme je bilo teško nabaviti ozvučenja i tehniku, pa sam se ja bacio u sistem pravljenja pojačala i do kraja srednje škole sam mogao da sastavim ozvučenje koje mi je pomoglo da napravim prve igranke u 34 Paviljonu. Počeo sam time da se bavim kao i većina muzičara zbog devojčica koje se motaju oko tebe. Imao sam jedan podrum u Pariske Komune, tu je moja prva grupa ‘Oskari’ počela svoju karijeru, nakon godinu dana smo se raspali i napravio sam grupu ‘Helius’ sa kojoj sam obišao celu bivšu Jugoslaviju i 1975. godine smo izdali ploču za PGP RTS.“
„Pripreme za izdavanje ploče su trajale godinu i po dana. Komisija, lektori… To je danas nezamislivo, ove današnje generacije će me belo gledati, to se drugačije radilo tada, sve se snimalo na tri četiri, svi svirači krenu i ja pevam, kad se pogreši – svi ponovo, mada smo mi bili dobro uvežban bend. Svetlost dana je ta singlica ugledala 1975. godine, a nakon toga je usledio Vojni festival. Mi smo učestvovali pored Tereze Kesovije, Čole i tako dalje. Bili smo jedini rok bend i pevali smo pesmu ‘Pete proleterske’ i prošli smo fino, bili smo u samom vrhu tog festivala i rado se sećam toga. Nastavili smo svirke po Srbiji i Jugi, da bi 1979. godine shvatili da od igranki nema love, tada su disko klubovi bili u ekspanziji, narodnjaci su počeli da zauzimaju prve rang liste slušanosti. Ja sam 1978. godine prvi put čuo Tomu Zdravkovića, Tozu i tako dalje. Igra sudbine je htela da dobijemo ponudu od hotela Jugoslavija da snimamo pop, rok i poneki narodnjak. Skinuo sam dve tri pesme od Tome, uvežbali ih, nama se to dopalo i nastavili smo da se bavimo narodnjacima i pevali po restoranima u Beogradu.“
„Svirali smo nešto novo po gradu, to je trajalo do 1983. godine dok nisam upoznao Futu i Marinu, sa njima se dogovaram da napravimo prvu folk-pop ploču i sa zagrebačkim Jugotonom pravimo ugovor da 1985. godine izdamo svoj prvi LP. Sve tekstove je napisala Marina, ona je bila legenda od sedamdesetih godina. Tada je bila veoma popularna, a Futina je to prva folk-pop ploča na kojoj je pravio muziku. To je među publikom prošlo sasvim korektno, ohrabljeni time smo snimili drugu ploču na kojoj se našla pesma ‘Volim da te volim’ i sa tom pesmom sam se prvi put pojavio na Mesamu, sa 50 devojaka i mladića iz KUD Branko Cvetković sam se pojavio na bini i otpevao tu pesmu.“
Da li ste imali nekoga ko vas je vodio estradnim putem, savetovao?
„Išao sam sam, da sam imao nekoga ko će me savetovati, da sam imao neke ljude koji su bili namazani, znali bi kako da me plasiraju. Međutim, ja sam išao grlom u jagode. Što se tiče festivala, oni su me sami zvali, posle prve pobede na Mesamu sam skrenuo pažnju na sebe i 1986. sam se pojavio sam pesmom ‘Žena’, pevao sam i na kraju sam bacio kaput jedan dugački u publiku, i publika je bila oduševljena. Dve predstave su bili iste večeri – bilo je veče folk muzike, džeza, popa i veče za ekskluzivne goste iz sveta, to je bilo grandiozno. Ja nisam ima pesme za ceo album, nego sam imao samo tu pesmu spremljenu, ja nisam izbacio ploču, nego sam pesmu otpevao samo na festivalu. Novinaru su krenuli da me pljuje jer pesme nema na radiju, a da im svima objašnjavam nisam mogao jer je bilo drugo vreme. Futa, Marina i ja smo do aprila završili ploču, a Jugoton je to izdao krajem maja i za mesec dana je to bio takav hit, da su svi novinari koji su kritikovali zaćutali i ta pesma ‘Žena’ je bila mega hit u bivšoj Jugi, a i danas je slušana.“
U koliko primeraka je prodata ploča?
„Ko bi ga znao, ja sam dobio i dve platinaste ploče, to je nekih 500.000 primeraka prodato, možda i više. To me je ohrabrilo da nastavim svojim instiktom za traženje pesama koje se meni dopadaju, to je začetak folka i pop muzike.“
Bili ste najpopularniji pevač u bivšoj Jugoslaviji tada, kako je bilo doživeti to?
„Jesam, da ne budem lažno skroman, od 1986. do pred rat sam bio u vrhu, danas kada se toga setim ne mogu da verujem, ali tako je bilo. Što se tiče narodnjaka, niko mi nije bio blizu, ali je to nekome zasmetalo, pa na sledećem festivali Mesam, na koji nisam želeo da idem jer su mi neki ljudi sugerisali da nije pametno nakon dva grandiozna pojavljivanja da dođem i treći put. Ja sam probao da eskiviram, ali organizatori Vojkan Borisavljević, društvo i ekipa su insistirali da dođem i ja prijavim pesmu ‘Ljubo moja’. Ta pesma je inspirisana manastirskom atmosferom, samoćom monaškom, Marina Tucaković je to zaista lepo upakovala u tri strofe i to je moglo da se izvede u tri minuta, Futa je napravio muziku, aranžman je napravio Kornelije Kovač i ja se pojavio sa tom pesmom 1987. godine. “
„Da bih dočarao pesmu i upotpunio atmosferu ja sam otišao u Fundos Narodnog pozorišta na Terazijama i pozajmio kostim iz predstave Karađorđe. Moj pokojni kum M. M. Lango je našao neke ljude tamo, pa su oni razumeli i pozajmili i ja se pojavim na tom Mesamu u tom kostimu. Nastala je frka, čuvari sistema su nagrnuli – ‘nećeš moći tako da pevaš, za drugu predstavu da se presvučeš’, a ja im kažem da ne razumem u čemu je problem, da li sve glumce koji su glumili Nemce i Švabe u drugom svetskom ratu treba da postereljate? Nije dolazilo u obzir, ja sam im rekao da neću ni da pevam ako treba da skinem kostim, i bolje da nisam izašao. Ja sam otpevao i drugu predstavu i tada mi je saopšteno od strane vodećih ljudi Mesama i čuvenog reditelja Jovana Ristića da ću nadrljati i da će to verovatno biti kraj mog pojavljivanja na RTS. Nisam mogao da verujem da je to tako.“
„Pročitaću vam original odgovor tih ljudi koji su posle Mesama objavili zvanično, na pitanje novinara:
– Obratili smo se Vojkanu Milenkoviću pitanjem da li je tačno da je Radoslav Rodić Roki skinut sa RTS zbog kostima u kojem je nastupao u Sava Centru?
Vojkan odgovara – „Ja sam glavni i odgovorni urednik Zabavno-rekreativnog programa i o tom programu vodim računa, a ne o pevačima. Zbog onoga što se dešavalo na Mesamu mi smo održali kolegijum urednika i zbog toga sam smenio nekoliko urednika i o tome nemam šta da kažem. Nećemo valjda da polemišemo sa pevačima, nije televizija venčana za pevače, niti pevači za televiziju.“
„To mi ni danas nije jasno, međutim, to čuvarima sistema nije odgovaralo. Da li su dobili naređenje od nekoga sa vrha ili su bili poslušni vojnici sistema, pa su razmišljali – bolje mi njega da gumicom izbrišemo nego da nam neko lupa čvrge. Žao mi je tih ljudi koji su stvarno dobili otkaze i otišli po nekim redakcijama.“
Ko je vama saopštio odluku da ste vi zabranjeni na RTS?
„Odmah sutradan, pozvao me je čuveni voditelj Gliga koji je vodio čuvena posela na Kalemegdanu, a bio je i voditelj na 202. On me je pozvao da posle Mesama dođem kod njega u emisiju kao ekskluzivni gost. Mi smo završili oko šest ujutru Mesam, a u emisiju treba da dođem u osam ujutru i ja sam otišao. Nakon par pitanja je ušao jedan čovek i rekao da je emisija završena. Odmah smo znali da je počela kampanja – ua, briši tog čoveka sa radija i televizija. Tako se moj munjeviti uzlet završio zbog RTS i njihove bojazni. Ne znam što su se plašili kostima, da sam obukao uniformu nekog vojnika iz nekog rata možda bih bolje prošao.“
Kako ste prihvatili tu odluku, s obzirom na to da je tada postojao RTS 1 i RTS 2, nije bilo puno televizija kao danas?
„Treći kanal je tek počeo da se formira, bio je u začetku. Kako sam podneo? Kako bi ti podneo da si počeo da letiš i da ti srežu krila? Međutim, kada sam složio kockice video sam da su oni hteli da sačuvaju neke druge trendove, dva tri lika i među njima jednu ženu jer su videli da to ide munjevito i videli su da bi taj uspeh bacio u senku ta njihova grla.“
Da li ste ih sretali, da li ste nastupali sa njima?
„Jesam, ali nisam znao to tada, a nisam ni čeprkao po tome. Tek kasnije, posle 2000. godine sam čuo i javne i anonimne vesti. Nisam verovao da će toliko da me skrajnu, razmišljao sam da će mesec dana to da traje, kad ono… Da sam ja otpevao u pesmi nešto, da sam hvalio Četnike i Partizane, pa hajde, međutim, desilo se šta se desilo. Šlag na tu zabavu je to što sam ja kao veoma popularan pevač dobio termine po svim TV stanicama u bivšoj Jugi da snimam novogodišnje šou-programe od pola sata do 45 minuta, ja sam to potvrdio, ali mi ljudi javljaju da je RTS poslao cirkularno pismo svim tim televizijama, da zbog mog neprofesionalnog ponašanja na Mesamu moli se taj i taj da otkaže Radoslavu Rodiću Rokiju šou-program. Rečeno, učinjeno – svi su otkazali sem Zagreba. Ja sam bio grlo Jugotonovo, pa su oni to komercijalno gledali. Samo su trebali ti šou-programi da se desi i da bude haos sa Rokijem, međutim, nije se desilo. Do dana današnjeg, nikada nisam dobio nijedan poziv za snimanje novogodišnjeg programa, nisam učestvovao u čuvenoj Šarenici na RTS. Šta da ti kažem?“
Kako je to uticalo na vašu karijeru, vaše nastupe?
„Dok je trajala inercija divne popularnosti, ja sam radio. Radio sam sve do pred rat, pauza je bila od 1992. godine, kada je počela opšta frka jugoslovenska, nisam mogao ni da prihvatam pozive za nastupe, ni da izdajem pesme. Mnogo mi je smetalo što su pred Dnevnik broj dva reklamirali ploče, a onda izveštaj sa ratnih frontova. Ja sam imao spreman muzički materijal koji sam planirao da izdam za PGP RTS, oni su odštampali 1991. godine, pa smo hteli da pustimo 1992. godine. Međutim, ja nisam imao stomak, a ni oni zbog RTS verovatno, tako da nijedan spot nikada nigde nije pušten.“
„Pre toga, 1989. godine prihvatio sam poziv Ace Kostića da učestvujem u Studiju B i da na novoustanovljenoj emisiji ‘TV Saber’ budem voditelj. To je bila emisija koja je bila preteča svih zabavnih emisija. Dođu dva tri gosta, pevači, promovišu svoje pesme, tu se malo i ćaska, oni tu promovišu nove pesme ili stare i emisija tog tipa nije imala konkureciju. To je trajalo do 1992. godine, dok nije krenuo haos u Jugoslaviji i mirovao sam sve do 1996. godine.“
„1996. godine izdajem novi materijal, onaj stari sam bacio, i onda sam ’96 izdao za Futinu firmu ‘Laki sound’ 10 pesama koje je Saša Loknić aranžirao i, gle čuda, master snimak – to je kada se sve izmiksuje i završi, taj snimak se pojavio u Nemačkoj i Švajcarskoj. Futa ne zna kako je taj snimak izašao iz studija, tako da mi je i drugi projekat bućnuo u vodu, ali sam radio na domaćem terenu i inostranstvu, ali to nije bila ta pozicija kao pre – dolazi Roka, fale karte za klubove i tako dalje.“
„Sve je lepo krenulo i 2000. godine izdajem za Grand CD na kom je pesma ‘Plavuša’ bila mega hit. Sve krene super, međutim zabrane me na Pinku. Zašto? Vlasnica Pinka i pokojni Minimaks su se nešto posvađali, a ja za to nisam znao. Sleteo sam na aerodrom i zove me Veljko Žujović, Minimaksov adžutant koji mu je sve organizovao i kaže mi da večeras dođem kod Miće u emisiju, ja mu kažem da sam na aerodromu, a on mi kaže da moram da dođem, neki gosti su otkazali, a Minimaks i ja smo baš bili dobri i reko ‘ajde. Pitam ga: ‘Gde si?’, on kaže u Drajzerovoj, ja ne kontam šta će on tamo, u studiju Palme. Kakav sam blesav i ne namazan, ja odem i sve bude fino, sve uživo. Nakon emisije me zove Saša Popović i pita me da li sam lud i šta ću ja kod Minimaksa?“
„Ja ga pitam: ‘Što ne bih bio, bio sam sto puta?’, a Popović mi kaže da su se on i Milica Mitrović posvađali, kaže mi da sam morao da znam jer su se posvađali dva-tri dana pre toga, i on mi kaže da sam završio sa Pinkom. Ja mu kažem da je on moj direktor, neka me opravda i prosledi moje reči. On mi kaže da će mi dogovoriti sastanak sa Milicom Mitrović i ja odem tamo kad smo se dogovorili, čekam sat vremena ispred kancelarije da bi mi otkazali jer je bio neki važan sastanak koji traje i rekli su mi da dođem prekosutra, ja prekosutra – ono neka Grčka delegacija. Ako me napraviš majmunom jednom, razumeću, ali već dva puta… Odustanem ja od toga, tako da me ni Pink više nije emitovao. Šta da kažem, ko me je kleo, baš je uspeo.“
Celu emisiju možete pogledati klikom OVDE.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Ljudi iz senke su mi smeštali“: Goga Sekulić prvi put detaljno o Plejboj skandalu zbog kog je izgubila glas, o muškarcima, razvodu i sinu zbog koga je promenila sve
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare