0
Legendarna pevačica se godinama borila sa sucidnim mislima, ali uprkos svim životnim usponima i padovima, nikada nije zanemarila humanitarni rad.
Eni Lenoks rođena je u radničkoj porodici u Škotskoj, odakle se otisnula u svet i postala legenda. Pevačica je još u ranom detinjstvu pokazivala talenat i ljubav prema muzici, prvo je svirala klavir, a potom je zavolela flautu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Nerado se sećam svog detinjstva. Stanovali smo pedesetak metara od fabrike tekstila i dvestotinak od klanice, što me ispunjavalo užasom. Verovatno sam zbog toga danas vegetarijanka. A kad uporedim život u to vreme i detinjstvo svoje dece, kojoj je normalno da imaju mobilne i pristup internetu, imam osećaj da smo rođeni na različitim planetama“, priznala je u jednom intervjuu Eni Lenoks.
Eni je beg iz sive svakodnevice tražila u muzici. Pošto se nije družila sa vršnjacima, ispunjavala ju je ljubav prema sviranju i pevanju, a u najtežim trenucima usamljenosti razmišljala je i da oduzme sebi život.
„U mladosti sam se borila s melanholijom i depresijom. Uvek sam se osećala samom, kao da nigde ne pripadam. Sad više nije tako, kad me obuzme tuga, legnem i nazovem prijatelje“, priznala je godinama kasnije.
Upisala je studije flaute i klavira na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu, tokom kojih je radila u prodavnici, frizerskim salonima, kao konobarica. Iako je diplomirala, nakon fakulteta odlučila je da želi solo karijeru.
„Jedno jutro probudila sam se i odlučila da ću biti pevačica. Osećala sam se kao da sam skinula veo s očiju i progledala. Nazvala sam roditelje i objasnila im da se neću vratiti u Aberdin, što ih je užasnulo. Kakvo je to zanimanje i zašto si onda studirala flautu, čudili su se.“
Nakon što je odbila producentske ponude, postala je deo grupe „The Tourists“, kada je i započela vezu sa gitaristom Dejvidom Alanom Stjuartom. Iako se bend raspao, ovaj period života pamti kao lep, a nakon toga njih dvoje su nastavili kao duo „Eurythmics“.
Zanimljivo je da je Eni tokom jedne njihove turneje doživela nervni slom, a tokom lečenja dijagnostikovana joj je i agorafobija, tačnije strah od otvorenih prostora.
Sledećim albumom iz 1983. godine stiču ogromnu popularnost singlom „Sweet dreams“.
„Dejv i ja smo se izvrsno slagali, ali prestali smo da budemo ljubavnici već nakon prvih uspeha „Eurythmicsa“. Kad bolje razmislim, to što se dogodilo bilo je logično: čim bismo ostali sami u sobi, nismo se ponašali kao par, nego smo razgovarali samo o muzici.“
Ubrzo nakon raskida, već 1984. udala se za Nemca Radu Ramana, sledbenika pokreta Hare Krišna. Samo nekoliko meseci nakon što su se upoznali otišli su u Švajcarsku, gde su živeli u kolibi, ali je razvod usledio dve godine kasnije.
Posle toga ponovo su usledili životni udarci. Prvo joj je preminuo otac od raka, a potom je zbog toga upala u depresiju, iz koje ju je izvukla nova ljubav – izraelski filmski producent i reditelj Urij Fruhtmanu.
Taman kada je sve izgledalo savršeno, Eni je ostala u drugom stanju i rodila mrtvu bebu. Od ovog životnog udarca se nikada nije oporavila, a iako nije želela mnogo da priča o tome, poznato je da je 1989. objavila baladu „Angel“ posvećenu ocu i sinu.
Već sledeće godine dobila je prvu ćerku Lolu, zbog koje se odlučila na privremenu pauzu, a ubrzo po objavljivanju narednog albuma ponovo je ostala trudna i nakon devet meseci na svet je stigla i druga ćerka Tali.
Njena karijera obeležena je i brojnim humanitarnim angažmanima, posebno osobama obolelim od side.
„Iako mrzim reč ‘celebrity’, moram priznati da i ja imam taj status pa ne želim da ga trošim uludo. Zato svake večeri odlazim na spavanje s pitanjem ‘Šta sam danas uradila da neko ne pati?’ i planiram šta ću učiniti sutra, nadajući se da će moj doprinos pomoći nekom ko bi mogao umreti jer nema novca za lekove.“
Međutim, karijera ju je udaljila od supruga, od koga se 2000. razvela.
„Muškarci su najveće razočaranje u mom životu. Stalno sam bila u vezama, ali sad mi se čini da brak kao institucija nema smisla. Ne nameravam više da se udajem“, rekla je posle razvoda.
Ipak, njen humanitarni angažman doneo joj je i novu ljubav, pa je tako 2009. godine započela vezu sa južnoafričkim ginekologom Mičom Beserom. Njih dvoje su zajedno radili u humanitarnoj organizaciji „Mothers2Mothers“ koju je on osnovao kako bi pomogao deci i samohranim majkama zaraženima HIV-om.
„Ne bojim se ničega, pa ni smrti. Samo se jedne stvari užasavam: tapkanja u mestu. Za mene je to polagano umiranje, a na to ne pristajem. Budućnost se još nije dogodila, prošlost ne možemo promeniti ni vratiti. Prema tome, ostaje nam sadašnjost. Moj stav je jednostavan: treba učiniti sve kako bi nam sadašnjost bila takva da u njoj možemo uživati. Život je ionako prekratak da bismo gubili vreme na nevažne stvari.“
Tokom svoje duge i uspešne karijere, Eni je prodala preko 80 miliona primerka albuma, a uz to je dobila i brojna priznanja. Jedan od najznačajnijih priznanje UNESCO-a, koji ju je 2010. proglasio ambasadorkom dobre volje za borbu protiv side.
Eni je otvoreno kritikovala i bivšeg papu Benedikta XVI jer se protivio upotrebi kondoma, smatrajući da time doprinosi širenju side u Africi. Takođe, jedna je od prvih koja je kritikovala napad na Gazu.
