5
Kantautor je preminuo na današnji dan 2021. u 68. godini.
Čuveni Panonski mornar, Novosađanin koji je želeo da bude fudbaler, stihove je počeo da piše u osnovnoj školi, a potom su se samo nizali. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag svojim pesmama i rečima.
PROČITAJTE JOŠ
Balašević se u intervjuu iz 1990. godine za magazin „Ćao“ osvrnuo na brojne teme tog vremena, a posebnu pažnju posvetio je nacionalizmu.
Taj deo intervjua prenosimo u celosti:
„Bilo mi je uvek strašno kad ga osetim. Sećaš li se onog ludaka Hrkača, koji je podmetnuo bombu u bioskopu (leto 1968., bioskop 20. oktobar u Beogradu, jedan poginuo, 88 ljudi ranjeno)? Kad sam pročitao da je taj tip bio malo stariji od mene, šokirao sam se. Nije mi bilo jasno koji su ti balvani rođeni posle rata u novoj Jugoslaviji, u poslednjem modelu Jugoslavije, koji rade tako užasne stvari.
Sad su se pojavili novi neki tipovi, od 15-16 godina, koji žive u najnovijem modelu Jugoslavije, i znaju za nacionalizam?! Ne znam kad će svi ti momci doći na ideju da nam je sve ovako samo zbog ekonomskog faktora i da zaborave nacionalizam. Moram napisati jednu pesmu da je zabrane, pa da onda za dve godine – svima bude sve jasno.
Čudo jedno. Vidim, ovi ljudi sa smeđim čarapama i u odelima, za koje sam se ja uvek pitao – ko li ih samo kupuje, valjda nikad niko – sede u TV Dnevnicima. Gledam drugove u tim odelima, sede kao loši đaci, svi se nešto kriju da ih neko ne prozove. I nikom od njih ne padne ni na pamet da kaže kako je naša loša ekonomija, ustvari, razlog svih naših – raskršća!
Istočni Nemci su stisnuli petlju, izašli na ulicu i rekli: „Fajront! U ovoj kafani rušimo zid!“ Posle njih se pobune Mađari, pa Česi, a mi? Mi nismo uspeli već vekovima pomiriti samo tri osnovne religije na našem terenu. To smo potpuno zanemarili.
Ostavili smo pravoslavce, katolike i muslimane da sami sve to reše i nadiđu silne probleme. Trebalo je, pre svega, naučiti ispoštovati svoju, a, naravno, i ostale dve vjere. I tu je nastao veliki disbalans.
Pamtim, pre par godina. Nisi smeo reći Amerika, jer je reakcija bila, kao: „Šta? Amerika?! Je li tebi Amerika model dobrog života?! A?!“ A sad čujem od ozbiljnih ljudi da Amerika nije loša i da je tamo – život, moj brale! Demokratija!
Tamo imaš malu Italiju, imaš kinesku četvrt… i oni svi slave svoje nove godine. I ako si odšljakao svoje, hvala, burazeru! Slavi i ramazan i Božić i Dan mrtvih, slavi šta ti je volja. Ali radi, burazeru… doprinosi!
Ne znam što bi moglo da motiviše ovu novu generaciju. Svi su, kao, uvereni da su neki drugi krivi što kod nas nešto ne ide. I da mi te „krive“ nemamo, što bismo, burazeru, sve uradili, kao… (smeh)
Bio sam u vojsci kad je Tito umro. Odmah su počeli šaptati, kao, raspašće se Jugoslavija. Kad je prošlo jedno tri dana od Titove smrti – mi smo, kao, malo odahnuli: vidiš, nismo se raspali.
Tad se čuo i onaj štos: koliko će zemalja biti u Evropi 2000. godine? Biće deset zemalja: Istočna i Zapadna Evropa i osam Jugoslavija! To sad postaje pomalo tačno. Ovi na severu spuštaju rampe… Mi nećemo s njima trgovati, a sledeći potez je: ovi neće trgovati s onima jer oni neće s ovima…
Gotovo! Na kraju – imaćemo osam San Marina!“
BONUS VIDEO: Premijera neobjavljene pesme Đorđa Balaševića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
