0
Glumac Miodrag Petrović Čkalja rođen je pre tačno 100 godina.
Rodio se u Kruševcu na Svetski dan šale 1. aprila 1924. godine, a mnogi su komentarisali to da je bio „sudbinski predodređen da se bavi poslom kojim se i bavio“, budući da važi za jednog od najboljih komičara sa naših prostora.
Glumom je počeo da se bavi u dramskoj sekciji u gimnaziji, a kasnije je upisao studije veterine. Ipak, od glume nikada nije želeo da odustane, te je postao član KUD „Ivo Lola Ribar“. Kasnije postaje i član Dramskog studija Radio Beograda.
Popularnost je stekao učešćem u emisiji „Veselo veče“, a od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Proslavio se u prvoj seriji Televizije Beograd – „Servisna stanica“ iz 1959. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Tu je tumačio lik Jordana, a potom su krenule da se nižu uloge u filmovima i serijama, te smo ga gledali u ostvarenjima „Ljubav na seoski način“, „Bog je umro uzalud“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“, „Paja i Jare“, „Avanture Borivoja Šurdilovića“, „Kamiondžije opet voze“, „Nema malih bogova“, „Sreća u torbi“, „Na mesto, građanine Pokorni“, „Na slovo, na slovo“, „Orlovi rano lete“, „Zlatna praćka“, „Put oko sveta“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Pokojnik“ i drugim.
Ipak, pored brojnih uloga i vanserijskog talenta da drugima ulepša dan, Čkalja je živeo u siromaštvu.
Njegove reči u poslednjim intervjuima i danas se prepričavaju, a glumac nije krio da je živeo u bedi. Posle dobijanja nagrade za životno delo Car Konstantin, Čkalja je rekao:
„Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi i da sam primio ovako veliku nagradu, zahvalio bih se prvo svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde“.
„Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske“, dodao je glumac 2002. godine, samo godinu dana pred smrt, preneo je „Istorijski zabavnik“.
Ipak, iako ga svi pamtimo kroz smeh i šalu, Čkalja, koji je bio kralj komedije, je imao i mračnu stranu koja je mnogim glumcima i rediteljima napravila pakao u životu.
Naime, ovaj genijalni komičar imao je „crnu listu“ glumaca sa kojima nije hteo da sarađuje. Naime, njemu nije odgovarao temperamet pojedinih kolega, a ta lista je neke ljude prinudno udaljila sa seta.
O tome je prvi, pre desetak godina, govorio njegov kolega Božidar Bole Stošić, koji je priznao da upravo zbog Čkalje nije odigrao ulogu u “Boljem životu”.
„U ‘Boljem životu’ me nije bilo jer sam morao da imam direktne scene s Miodragom Petrovićem Čkaljom. On je imao kod sebe spisak od osam glumaca s kojima nije želeo da radi. Na njemu je bilo i moje ime. Nisam želeo da dođem na snimanje, a da me on izbaci. Znao sam da me to čeka“, rekao je tada Bole Stošić i objasnio zašto su se posvađali:
„Posvađali smo se na savetu Beogradskog dramskog pozorišta. On je meni bio vrlo drag, ali nesrećan čovek. Nije mogao da izađe na ulicu jer je bio vrlo popularan. Gledali su svi u njemu Čkalju s malih ekrana.“
Ovo nije jedina zamerka koju su na Čkaljin račun iznosile njegove kolege. Naime, svi pamte čuvene „Kamiondžije“ i uloge Paje i Jareta. Pavle Vuisić nije voleo svog kolegu i govorio je za njega da je preterivao u glumljenju i da zbog tog „glumatanja“ nije mogao da smisli Čkalju. Iako su u šouu bili nerazdvojni prijatelji, u stvarnom životu nisu bili u sjajnim odnosima.
„Čkalja je bio potpuno drugačiji od Pavla. Bio je slab, a moj muž je bio jak. Miodrag je preterivao u glumljenju, dok je Pavle govorio da on ispred kamere ne glumi, nego da se samo ponaša“, kazala je jednom prilikom udovica čuvenog Paje, Mirjana Vuisić.
Iako je bio izuzetno popularan, Čkalja je privatno živeo kao „sav normalan svet“. Odlasci na pijacu bili su njegova svakodnevica, a tome je govorila Čkaljina supruga Dragica.
Venčali su se 1948. godine, a malo je falilo da do tog čina ne dođe.
„Društvo je bilo raspoloženo. Dosetke i šale pljuštale su svakog trenutka. Oni koju su poslom dolazili zastajkivali su misleći da se snima neki film. Zadirkivanja na račun jednog smešnog, mršavog, vižljastog čoveka postajala je sve žešća. Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila“, rekao je Ljubiša Bačić, Čkaljin prijatelj, preneo je „Blic“.
Međutim, u poslednjem času pojavila se Dragica u crnoj kecelji.
„Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše ‘dušnik na pamuk’“, rekao je Čkalja, a nakon ozvaničenja braka, usledila je skromna proslava u krugu najbližih.
Dragica je godinama kasnije prepričavala njihove bračne početke, koji su bili veoma skromni. Šta više, venčani prsten dobila je posle tri meseca, ali ga je igrom slučaja izgubila.
„Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za 50 dinara kod ‘Gramaga’. Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspomenu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom“, ispričala je u jednom intervjuu Dragica.
Zbog velike ljubavi prema suprugu, napustila je posao i posvetila se kući i porodici i zbog toga se nikada nije pokajala.
„Znam šta želite da me pitate: da li sam zadovoljna životom u senci Čkaljinog sjaja, ili tačnije, životom za druge. A radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbližih – bez žaljenja i kajanja. Sve sam investirala u tu svoju porodicu, podržavala supruga, podigla divnog sina, sada pomažem u podizanju unuka i pri tome sam imala mnogo sreće. Investicije su se vratile, vrlo sam spokojna i ni sa kim se ne bih menjala. Ne tvrdim da moj život može i treba da posluži kao ‘recept’, ali meni odgovara, a to je ipak najvažnije“, iskrena je bila Čkaljina supruga.
Beograđani su Čkalju mogli često da vide i pored velike popularnosti nije se uobrazio. Porodica je ostala njegov centar sveta, a emocije prema supruzi nije krio ni u starosti.
„Mi živimo kao svaka druga porodica. Čkalja je kao i svaki drugi suprug i otac. Prvih godina braka on je odlazio na pijacu, snadbevao kuću namirnicama, uplaćivao za ugalj i drva, brinuo kako mu sin uči. Uživa da ide na pijacu. Ali danas nema vremena. Čak ne može da pređe ulicu, a da ga neko ne zaustavi i nešto upita. Preko dana, kad je kod kuće, nastaje porodična idila. Idem u kupovinu, a Čkalja i sin spremaju stan. Pošto više ne radim, sama vodim ceo stan. Dok se ne vratim sa pijace, on pripremi iznenađenje: ili mi kupi cveće ili skuva kafu. Uveče, ako smo sami, Čkalja nam spremi svoj omiljeni specijalitet: poparu sa sirom. Tada utroje pričamo, a katkada Čkalja i sin, da bi me zabavio, pripreme mali pozorišni program. Naravno, po kući nastane urnebesna cika i vika“, rekla je jednom prilikom ona.
Podsetimo, Čkaljin sin Čedomir nastavio je njegovim koracima, a gledali smo ga u serijama „Otpisani“, „Pozorište u kući“, „Bolji život“… Takođe, njegova ćerka, a Čkaljina unuka Jovana Petrović bavi se glumom.
BONUS VIDEO: Top 5 najboljih glumačkih frajera Jugoslavije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
