4
Jolanda Kristina Điljoti, poznatija kao Dalida, rođena je 17. januara 1933. godine u Kairu, u porodici italijanskih doseljenika kao srednje dete.
Dalida je postala jedna od najznačajnijih francuskih pevačica, a tokom karijere je dobila 55 zlatnih ploča i prvi je izvođač kome je uručena dijamantska ploča.
Od rođenja je imala problema sa vidom, a da bi je spasili, roditelji su joj oči vezivali gazom. Nakon infekcije oka, ostala je trajno razroka, zbog čega je često bila predmet podsmeha u školi. I samu sebe je smatrala ružnom jer je nosila naočare.
Ipak, uprkos problemu koji je imala, Jolanda je postala mis Egipta kada je imala 21 godinu.
PROČITAJTE JOŠ:
Ljubav prema muzici gajila je od malih nogu, a nasledila ju je od oca koji je bio prva violina Opere u Kairu. Po povratku iz koncentracionog logora, gde je bio odveden početkom Drugog svetskog rata, Dalidin otac vratio se potpuno drugačiji i počeo je fizički da zlostavlja porodicu.
Pevačica je kasnije izjavila da ga je mrzela, naročito kada je tukao njenu majku i braću i, u tim trenucima, je želela da joj otac umre. Kada se to i dogodilo, Dalida je dugo sebe krivila za njegovu smrt.
Nakon što je postala mis Egipta 1954. godine, uprkos protivljenju roditelja otišla je u Pariz. Tada je, prema savetu svojih producenata, uzela umetničko ime Dalila koje je ubrzo promenila u Dalida. Tamo je najpre počela da se bavi glumom, što je dugo bio njen san, a kako do 1955. godine nije ostvarila zapažene uloge, prijavila se na pevačko takmičenje.
Tu je odnela pobedu, a 1956. godine snimila je svoju prvu pesmu „Madonna“. Ipak, ona nije bila naročito slušana, a veliki uspeh postigla je sa prepevom šansone italijanskog pevača Marina Marinija „Bambino“. Ova numera je punih 39 nedelja bila na prvom mestu top-lista, što se tada prvi put desilo u muzičkoj industriji.
Dalida nakon ovoga postaje popularna i dobija status seks-simbola. Mnoge devojke su želele da izgledaju kao ona, te su kopirale njen stil i kupovale brendove šminke koje je ona koristila.
U čuvenoj pariskoj „Olimpiji“ nastupala je često, a punila ju je i po mesec i po dana svakodnevno.
Sedamdesetih je bila orijentisana na pop muziku, dok je osamdesetih izvodila disko muziku. Turneje je imala širom sveta, a između ostalog i u Srbiji. U Beogradu je pevala nekoliko puta.
Dalida je pevala na čak devet jezika, među kojima su italijanski, francuski, nemački, hebrejski, španski, arapski, grčki, japanski, engleski i holandski.
Na našim prostorima je naročito popularna postala nakon što su njene pesme na srpskom prepevali Đorđe Marjanović „Dirlada“, Lola Novaković „Deca Pireja“ i Ljiljana Petrović „Bikini sa žutim tačkicama“.
Objavila je 38 studijskih i četiri live albuma, 80 kompilacija pesama i nekoliko stotina singlova. Otpevala je preko 1000 pesama, a kao hitovi izdvojile su se: „Les enfants du Pirée“, „Gigi in paradisco“, „Paroles, paroles“, „Je suis malade“, „Avec le temps“, „Laissez-moi danser“, „Besame mucho“, „Helwa ya baladi“, „Mourir sur scéne“ i druge.
Ostaće upamćena i kao prva francuska disko pevačica i prva dobitnica dijamantske ploče. Šarl de Gol joj je dodelio Medalju predsednika Republike, što je čini jedinom umetnicom koja je ikada dobila to odličje. U Kanadi je 1976. proglašena ženom godine, a iza nje bila je Džeki Kenedi.
Tri godine nakon toga, njen bivši suprug, radijski voditelj Lusijen Moris, izvršio je samoubistvo. Ubrzo je ostala i bez majke, ali i bez dobrog prijatelja, izraelskog pevača Majkla Branta, koji se ubio.
I Dalidin partner, glumac Ričard Šanfre, „grof od Sen-Žermena“, izvršio je samoubistvo 1983. godine. Nakon ovog niza tragedija, francuski tabloidi su je nazvali „Prokleta Dalida“.
Usled niza nemilih događaja, pevačica se borila i sa depresijom i bulimijom, kao i sa insomnijom. Problem sa očima koji je imala u detinjstvu vratio joj se 1985., zbog čega nije mogla da provodi mnogo vremena pod reflektorima.
To joj je onemogućavalo da nastupa uživo, a često je na sceni nosila naočare za sunce. Poslednji put se na televiziji pojavila 7. marta 1987. godine na manifestaciji „Noć Cezara“, a od 27. do 29. aprila iste godine imala je nastupe u Antaliji, koji su ujedno bili i njeni poslednji nastupi uživo.
Dalida je svoj život okončala 3. maja 1987. u 55. godini života.
Policija ju je pronašla mrtvu u njenoj kući u Parizu, a kako je saopšteno, umrla je od prekomerne količine tableta za spavanje. U oproštajnom pismu koje je ostavila stoji: „Život mi je postao nepodnošljiv, oprostite mi“.
Sahranjena je na groblju u Monmartru, a 1997. godine grad Pariz joj je na Monmartru dodelio i trg i postavio njenu bistu. Takođe je dobila svoju ulicu u gradu Laval u Kanadi, a takođe je dobila i poštansku markicu, novčić i brojne posthumne nagrade.
Kako su njeni biografi napisali, pevačica se izuzetno bojala mraka, te nikada nije gasila lampu na noćnom stočiću, osim te poslednje noći svog života.
U Gradskoj kući u Parizu 2007, kao i u Muzeju mode 2017, nalazila se postavka Dalidinih toaleta, scenskih kostima, ličnih predmeta, šminke i nakita.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših prirodnih pevačica
