16
Pevač Dejan Živić se na estradu probio duetskom pesmom "Srce balkansko" koju je otpevao sa Ćemom, a onda nestao sa scene, godinama živeo u inostranstvu, a posle mnogo životnih nedaća odlučio je da se vrati u svoj rodni kraj i snimi novu pesmu.
Dejan Živić je u okviru specijala emisije „Ispovest„, koje su se puštale tokom praznika Vaskrs, gostovao u emisiji autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, gde je ispričao detalje svoje filmske životne priče.
PROČITAJTE JOŠ:
Pevč je devedesetih godina napustio Srbiju zbog loše političke i finansijske situacije, te je spas našao u Nemačkoj gde se i oženio prvi put. Pevač je početkom dvehiljaditih godina odlučio da se posveti pevanju i uplovi u estradne vode, jako brzo je počeo da puni klubove i nastupa na privatnim veseljima, a onda je doživeo emotivni brodolom koji ga je udaljio od muzike.
Kada si počeo da se bavim muzikom?
„Muzikom sam počeo da se bavim sa 12 godina. Ja sam dete devedesetih, bili smo siromašni, tata se bavio muzikom, ali mi nije davao da sviram, pa kada ode od kuće ja onda uzmem bubnjeve. Na jednoj svirci sam bio sa tatom, bubnjar je otišao da se odmori, a ja sam seo i krenuo da sviram. Tata ulazi i gleda me, a nakon toga počeo je da me šalje na svirke. Tada je škola bila manje popularna, sve drugo je bilo bolje, sve što donosi novac odmah, da bi se preživelo. Sa 15 godina otišao sam preko. Tamo sam imao neke situacije gde su me uhvatili u Nemačkoj, pa su me vratili u Srbiju 1997. godine i na granici mi uzeli pasoš i poslali me u vojsku. Kad sam izašao već je bila 1999. godina, rat, nemiri, uništavanje zemlje. Tokom bombardovanja smo se nekako snalazili, mi mlađi smo radili, švercovali, cigare i to, morali smo. Kada sedneš u kafić svi šuškaju – ‘ovaj ima vezu za Hrvatsku’, ‘ovaj može da sredi papire’, a ja sam u sebi pomislio ‘pa nije kineski zid, granica je, preći ću nekako’ i onda sam opet otišao preko.“
„Imao sam kod sebe 100 maraka i potrošio sam ih do Budimpešte. Sećam se da je bila neka kiša, užas, prešao sam granicu i otišao u jedno selo u Austriji. Potom sam otišao u Italiju, pa u Amsterdam, sve je to kratko trajalo. Pokušavao sam nešto da radim, nije mi bilo bitno, ali sam gledao da se snađem. Otišao sam u Nemačku, oženio se i dobio papire, rodila se ljubav koja je trajala do 2010. godine, a posle toga je bilo ni tamo ni ovamo. Do 2007. sam izlazio po tamošnjim klubovima i video da njihov repertoar nije zahtevan, pa sam pomislio „ja ću da pevam“. A kada sam se oženio, radio sam na golf terenu i tu sam jako dobro zarađivao. Ipak sam doneo odluku da pevam vikendom jer sam pokrivao troškove za auto, a tu je bio i kredit.“
Koliko godine je trajala ta borba?
„Par godina. Ja sam prelazio granicu sa kamionom, ako kamiondžija, imao sam kačket, a ja minijatura, baš sam bio mali, imao kao neke papire, haos je to bio. Vojska mi je mnogo značila, ali u Nemačku bolje da nikada nisam ni išao, drago mi je što sam se vratio ovde.“
Kada si počeo da nastupaš u Nemačkoj i da živiš od toga?
„Posle izlaska albuma, 2009. godine smo izdali Sinan Sakić i ja album za VIP produkciju, on je njima dao uslov da moraju da izdaju i mene ako žele da izdaju njegov CD. Pera i Srđan su bili producenti, oni su dobijali pare od autorsih prava. Od 2009. meni krene posao, pojavljivao sam se na DM Sat-u, bilo je skupo ali je vredelo,vratile su se te pare.“
Kada je reč o privatnom životu, mlad si postao otac.
„Imao sam 28, relativno mlad, ali sam bio finansijski spreman, posle toga je krenula muzika, noćni život. Žena je to drugačije gledala, nije sve to shvatila, krenule su novine tada i napadi što je meni odgovaralo. Ona je sve vreme mislila da ja nju varam, tada je počeo Fejsbuk, pa mi neke žene pisale, pa su njoj javljali sve i svašta i onda je ona mene prevarila i što je najgore prevarila me sa ružnijim od sebe.“
„To je bio neki bivši dečko, iz srednje škole drug, saznao sam sve i tu je krenula hladnoća i onda sam jedva čekao da se vratim u Srbiju. Dete kada krene u školu to je taj mentalitet i tu nema povratka. Krenula je muzika, a vamo sve nizbrdo. Mene je baka odgajila, ona je umrla 2014. godine i ni sestra ni ja nismo mogli da odemo kući. 2018. godine mi je otac bio bolestan, imao je karcinom debelog creva, pa je to metastaziralo, to je sve krio, lečio se poslednje tri godine, lekar mi je rekao da je teško da može da izdrži 2-3 meseca, a ja i dalje u inostrastvu.“
Žena i ja smo već imali svoje živote, samo smo živeli zajedno zbog deteta. Moja sestra i ja smo samo čekali da nam jave da je otac umro i da krenemo. U jednom trenutku me pozvala sestra plačući i rekla „majka je umrla“. Sestra je u to vreme bila bolesna imala je problem sa narkoticima. Ja sam joj rekao da ona ne ide, ja i ujak smo otišli. Sahranio sam majku i pogubljen sam se vratio u Nemačku. Na 40. dan od njene smrti, na njen pomen, umro mi je otac.
„Pola sata posle očeve sahrane mi stiže poruka od žene „Dođi po stvari, više nećemo živeti zajedno“. Tu poruku sam pokazao kumu koji je bio pored mene i rekao mu da odmah posle večere idem u Nemačku. On je sve vreme vozio, otišao sam tamo da pokupim stvari i odmah se vratio za Srbiju.“
„Jedan moj prijatelj je radio kao konobar, pa mi je obezbedio smeštaj. Otišao sam u apoteku da kupim nešto za smirenje, iako nikada nisam pio takve lekove. Apotekarki nisam ni smeo da kažem šta mi je da mi ne bi dala nešto jako. Dala mi je neke tablete, a ispostavilo se da živi blizu mene. Znala je neke moje pesme i rekla mi da joj ostavim broj telefona. Ujutru sam video da me je zvala par puta, pa sam otišao u apoteku i pitao je da idemo na ručak kada završi smenu. Sa tom ženom danas imam dve ćerke i ponovo napravio srećnu porodicu.“
Ljubav ti je pomogla da izlečiš rane.
„Jeste, mama je imala infarkt, njena majka je bila iza nje i gledale su TV, i posle sat vremena je htela da joj kaže da idu u sobu da spavaju, a ona je već bila hladna. To su veliki stresovi, tek kada prođe sahrana i sve – tek onda shvatiš da si izgubio roditelje…“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Molitve su mi pomogle da dobijem dete“: Pevačica Ružica Čavić otkriva zašto se na vrhuncu popularnosti povukla sa estrade i šta joj se dešavalo proteklih 20 godina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare