0
Voditelj i urednik emisije "Kvadratura kruga" koja se godinama emituje na RTS-u, Branko Stanković, našao se u centru pažnje povodom podrške upućene studentima.
On je u svojoj izjavi naglasio da studenti služe na ponos Srbiji i poručio im da ostanu „nepotkupljivi i samosvesni“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Dragi studenti, vi ste ponos ove zemlje i jedna od retkih svetlih tačaka u ovom sveopštem mraku, u kome mnogi tumaraju tražeći izlaz, prenosi N1.
U zemlji u kojoj se sve urušava vi ste, uz vaše profesore, noseći stubovi i ta najjača armatura koja ne dozvoljava da se baš sve uruši u ovoj napaćenoj zemlji. Vi ste nada da je u Srbiji ostalo bar zrno morala, časti i čestitosti, koje svih ovih godina, kroz svoj rad, pokušavam da uzdignem i stavim kao meru trajanja i života“, poručio je Stanković i dodao:
„U svojoj dugogodišnjoj televizijskoj i filmskoj karijeri, imao sam izlete i u prosveti, predavajući dve godine na Fakultetu lepih umetnosti, na kome sam studentima prenosio najpre lekcije iz morala, pa tek onda iz zanata. Ostanite i dalje ono što jeste: časni, nepotkupljivi, svoji i samosvesni jer ćete samo tako čestito moći da gradite budućnost i svoje živote“, naveo je urednik emisije „Kvadratura kruga“.
Njegova podrška blokadama mnoge nije iznenadila, pošto je Branko i pre godinu dana bio jedan od retkih tv lica sa Javnog servisa, koji se nije plašio da podrži i učestvuje na protestima „Srbija protiv nasilja“, organizovanih nakon tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja 2023.
Tokom svoje dugogodišnje karijere, Branko je napravio oko 2.000 emisija o „malim ljudima“ i njihovim problemima, te omogućio da se čuje njihov glas, a mnogima je promenio život iz korena.
Zbog svoje profesionalnost i humanosti, više puta je nagrađivan domaćim i međunarodnim priznanjima, a najponosniji je na desetine izmamljenih dečijih osmeha, kojima je uspeo obezbedi lepše detinjstvo.
„U ovih dvadeset godina i oko hiljadu emisija stalo je blizu dve hiljade priča i mnogo emocija, truda, rada i istraživanja. Nismo se bavili samo istorijom nego, pre svega, životom, ljudima i narodima sa prostora Srbije i Balkana. Kada pogledate broj emisija i tema, shvatite da iza vas ostaje ogroman trag i zapitate se da li je moguće da ste sve to uradili. Članovima mog tima je fascinantno da nosim sve te priče u glavi. Ne znam odakle mi ta moć i taj dar, ali još se sećam svake. Kada prođete kroz sve čovekove patnje, one se prenesu na vas i ostanu utisnute ili u srcu ili u mozgu i možda zato pamtim sve to“, ističe za „TV novosti“ Branko Stanković, pa dodaje:
„Uvek sam se borio za „malog“ čoveka kome su društvene okolnosti, sistem i institucije uskratile mnogo toga. Niz priča bio je o „malim velikim“ ljudima, odnosno o deci kojoj je život uskratio detinjstvo kakvo imaju druga deca u Srbiji. Borio sam se da im obezbedimo dostojan život. Sami to ne bismo mogli da nije bilo plemenitih ljudi. Nismo imali fondaciju i račun, nego smo se oslanjali na dobro u ljudima i budili uspavane savesti. Uspeli smo da promenimo život desetina dece i sagradimo više od 20 kuća. Sva ta deca danas su ozbiljni ljudi. Neki od njih imaju stalni posao, stvorili su radne navike, neki imaju decu i sa novom porodicom žive drugačijim životom, ali pamte šta je bilo.“
Međutim, izgleda kao da matična kuća nije dovoljno cenila Stankovićev rad. Naime, Branko i njegova supruga Slavka, takođe novinarka RTS-a, bili su prvi na rang-listi Stambene komisije RTS-a, kada im je dodeljen stan u centru Beograda u kome su bili zakupci.
Ovde su proveli osam godina, kada im je na vrata zakucao čovek kome je Zakonom o restituciji ovaj stan vraćen, a oni su morali hitno da se isele.
„Tako je, neko nas je prevario. Ne jednom… Dvostruku prevaru smo doživeli. Prvi put kada smo dobili stan za koji se, po Zakonu o restituciji, ispostavilo da se vraća prvobitnom vlasniku. Drugi put kada je predsednik Stambene komisije RTS-a Slavoljub Milenković izvestio Upravni odbor naše kuće da je stan koji nam dodeljuju potpuno uslovan“, rekao je Branko pre nekoliko godina, nakon što je Stambena komisija donela odluku da im se dodeli stan u beogradskom naselju Bele vode, u kome su takođe zakupci.
Naslednik stana Predrag Đajić potom je za medije izjavio da je na vreme upozoravo Stankoviće.
„Nisu su to ozbiljno shvatili, a sada se bune. Zašto je Stanković ulagao, to je njegov problem, neka ga RTS obešteti“, rekao je Đajić za Novosti.
Presudom Upravnog suda u Beogradu odbijena je tužba RTS protiv Ministarstva finansija, čime je i zvanično stan predat naslednicima porodice Đajić.
Stankovići nisu imali kud, te su se iz stana u ulici Ilije Garašanina, preselili u stan od 37 kvadrata u naselju Bele vode. Kako ne žele da kukaju, za njihov slučaj se verovatno ne bi ni čulo da su imali bar osnovne životne uslove.
Međutim, oni su preseljeni u stan bez struje, te su noći provodili uz baterijske lampe i sveće, a kupali su se kod komšija. Takođe, hranu su spremali pomoću plinske boce, parket je bio u lošem stanju, a nije poznato ko je na kraju rešio ove probleme pošto je u zvaničnom izveštaju stajalo da uklanjanje svih postojećih nedostataka izvršeno je o trošku RTS.
Njegov slučaj mnoge je razočarao, a on je posle nekog vreme potvrdio da nije socijalno ugrožen.
„Bilo je momenata u mom životu kada nisam bio nikakav krivac već kolateralna šteta. Izborio sam se s tim. Nisam zaboravio, ali sam potisnuo tako da ne boli. To je bilo strašno i ne volim da se vraćam na taj period. Bilo je bolnih trenutaka i ranije u karijeri, ali izdrži čovek sve i ide ponosno dalje. Sada su problemi rešeni, i dalje sam zakupac stana na Belim vodama i kada država vrati otkup, probaću da ga otkupim. Da ljudi ne shvate pogrešno – nismo socijalno ugroženi, imamo miran život i mesto za bekstvo. Pravili smo dvanaest godina vikendicu na Tari i sad nam je to odstupnica.“
Nema ambiciju da radi i u penziji, već želi da posao ostavi mlađim naraštajima.
„Kujem planove da u penziji završim projekte koje ne mogu sada da ostvarim. Imam roman radnog naslova „Tri boje dna“, koji godinama stoji. To je drama, još više komedija, o svemu što smo prolazili u poslednje tri decenije. Imam želju i da se u penziji bavim duborezom ako poživim i ako me snaga bude držala. Nisam kao neke moje kolege koje hoće da rade posle 65. godine. Ostaviću prostora drugima da se pojave sa sličnom idejom. Ne vidim svog direktnog naslednika, ali redakcija „Oko magazina“ iznedrila je kvalitetne mlade ljude. Važno je da imaju talenta i da kopaju, tragaju, istražuju, jer ovakva emisija traži potpunu posvećenost, ljubav, a i žrtvu.“
