0
Životna priča modne kreatorke je za film.
Verica Rakočević može da se pohvali impozantnom karijerom, a njeni počeci nisu bili nimalo laki.
PROČITAJTE JOŠ:
Naša dizajnerka je u svet mode ušla kao potpuni amater, ali je bila hrabra i uporna u nameri da ostvari svoj san.
„Radila sam kao referent za arhivu u Zavodu za zaštitu grada Beograda, a počela sam da studiram na Filozofskom fakultetu, smer pedagogija, pa mi se to nije svidelo i onda sam prešla na defektologiju. To je bila viša škola, a kada se otvorio fakultet, već sam se udala i ostala trudna. U međuvremenu, kada je u Beogradu postojao samo jedan ili dva butika, moja drugarica Ljiljana Perović je sa Irfanom Mensurom (glumac, prim. aut.), sa kojim je bila u braku, otvorila butik ‘Zmaj’. Meni je tada sinula ideja da odem iz te arhive gde sam bila kancelarijski moljac i gde nisam mogla da mrdnem psihički“, započela je Verica ranije za Nova.rs, a onda je šokirala:
„Sećam se, moj bivši suprug i ja smo otišli kod bivšeg svekra da mu kažemo da sam dala otkaz, iako imam troje dece. On je čovek poludeo i rekao da će da ide u Centar za socijalni rad da nam oduzmu decu. Ja sam njemu samo rekla da mi pozajmi novac i da ću mu taj novac vratiti. Tako je i bilo.“
Verica je onda opisala kako se snalazila sa lokalom koji je otvorila.
„Radnju sam otvorila 23. novembra 1983. godine u 16 časova i prva mušterija mi je bila žena Veljka Kadijevića (general armije JNA, prim aut.), ona je tada kupila moju četvorogodišnju platu“, prisetila se modna kreatorka u ispovesti za Nova.rs, pa nastavila:
„Branka Šekularac je imala butik i ja sam je pitala gde kupuje materijal, a ona nije htela da mi kaže. Potom sam otišla u Milano sa dve italijanske reči i u prvu radnju gde stoje materijali. Kada sam videla cene, da je to po 100-200 maraka, a ja kod sebe imam ukupno 5000-6000 maraka, počela sam da plačem. On mene pita nešto na italijanskom, a ja ne razumem, pitam ga na francuskom da li me razume i sreća razumeo je. Objasnila sam mu da otvaram butik i da mi trebaju materijali, on mi je dao adresu gde da odem i kupim i da se to kupuje na veliko. Nakon sedam godina od postojanja radnje, pozvala me je menadžerka jednog hotela i pitala me da li želim da napravim modnu reviju, tačnije da napravim uniforme za hotel. Zamislite to ludilo u glavi, jedno dete mi je malo, drugo ide u obdanište, treće ulazi u pubertet. Mene i danas moja sestra pita: ‘Kako si ti uopšte živa i kako dišeš?’, posle svega što sam prošla“, izjavila je Verica, koja je prodala čak dva stana da bi održala svoje revije.
„U prvih deset godina sam zarađivala ogroman novac i, pošto sam znala da ću ga potrošiti brzo, ja sam ulagala u nekretnine. Ova mala radnja je to zaradila i te žene koje su čekale u redu. Stan u Takovskoj, koji je imao 150 kvadrata, prodat je da bih održala svoju reviju kada je Jasmin Gauri (devedesetih čuvena manekenka, prim.aut.) došla u Beograd, a stan koji sam iznad ove radnje kupila povoljno imao je 200 kvadrata. Njega sam prodala zarad nedelje visoke mode u Rimu. Zaista, ni jednog ni drugog prostora mi nije žao jer sada kada bi neko ponudio da moju kuću da Avali dam, a da mi vrati ovaj stan, ne bih prihvatila“, ispričala je Rakočevićeva nedavno za naš portal, a šta je još rekla, saznajte u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO „Zašto je nenormalno kad je žena starija od muškarca, a u redu je da su istih godina pa se poubijaju“: Verica Rakočević otvoreno o deci, Veljku i razlici u godinama
