3
Na današnji dan rođena je čuvena Vivijen Li.
Vivijen Li rođena je 5. novembra 1913. godine u Dardžilingu kao Vivijen Meri Hartli.
Njen otac Ernest bio je britanski oficir u indijskoj konjici, te je Vivijen do šeste godine sa roditeljima živela u Indiji, a potom su se vatili u Britaniju. Vivijen se prvi put pojavila u pozorištu sa tri godine, recitujući pesmicu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Roditelji su je već 1920. godine poslali na školovanje u manastir u Engleskoj.
PROČITAJTE JOŠ:
3
0
Tamo je upoznala Morin O’Salivan koja je kasnije postala glumica, a po završetku školovanja, Vivijen je rekla roditeljima da i ona želi da krene tim putem. I otac i majka su je podržali, a otac joj je i pomogao da se upiše na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu.
Krajem 1931. godine, zaljubila se u Herberta Lija Holmana, trinaest godina starijeg advokata. Venčali su se 1932. godine, kada je Vivijen napustila studije. U oktobru sledeće godine rodila je ćerku Suzan. Uprkos novoj ulozi majke, osećala se skučeno i nezadovoljno kod kuće, jer je zaboravila svoj davnašnji san. Shvativši to, prijatelji su je predložili za manju ulogu u filmu „Things Are Looking Up“. To je bio njen filmski debi, nakon čega je angažovala menadžera Džona Glidona. On je smatrao da ime Vivijen Holms nije prikladno za glumicu, a nakon što je odbio njen predlog da se zove Ejpril Morn, promenio ga je u Vivijen Li, ne znajući da stvara jedno od najvećih imena u istoriji sedme umetnosti.
Nakon uloge u predstavi „Maska vrline“ 1935. godine, Vivijen dobija sjajne kritike. Premijeri predstave prisustvovao je i čuveni Lorens Olivije. Olivije i Vivijen kasnije glume ljubavnike u filmu „Vatra iznad Engleske“ i tada se među njima javljaju simpatije, iako su oboje bili u braku.
Po završetku snimanja, njih dvoje započinju vezu.
U tom periodu, glumica je pročitala i roman Margaret Mičel „Prohujalo s vihorom“ i zahtevala od agenta da je predloži za ulogu Skarlet O’Hare.
“Sama sam se angažovala za ulogu Skarlet O’Hare”, govorila je ona kasnije.
Uspela je da dobije ulogu, a nakon premijere je postala jedna od omiljenih ličnosti. Žene su je oponašale, a mnogi su je nazivali imenom Skarlet. Glumica je kasnije izjavila da su često o njoj imali predrasude zbog toga što je lepa.
“Ljudi misle da ako izgledaš prilično zgodno, ne znaš da glumiš, a budući da je meni stalo jedino do glume, mislim da lepota ne može biti veliki hendikep ukoliko stvarno želiš da izgledaš kao lik koji tumačiš, a koji nije kao ti”, kazala je ona.
Među deset Oskara koje je osvojio film “Prohujalo sa vihorom”, bila je i nagrada za najbolju glumicu koju je osvojila Vivijen.
I na samom snimanju filma „Prohujalo s vihorom“, Vivijen je počela da važi za tešku i hirovitu osobu. Svemu tome doprinelo je njeno loše raspoloženje zbog toga što suprug nije želeo da joj da razvod.
Olivije i Vivijen su počeli da žive zajedno, iako su Holman i Olivijeova žena, glumica Džil Esmond, i dalje odbijali da im daju razvod. U međuvremenu, Vivijen je rešila nesuglasice sa Holmanom, kom je često pisala iz Amerike.
“Prezirem Holivud… Nikad se neću navići na ovo – kako mrzim filmsku glumu. Ja nisam filmska zvezda – ja sam glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život koji se povodi lažnim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nađe divnih uloga”, pisala je Vivijen u pismima Holmanu.
Olivija de Hevilend je 2006. odgovorila na tvrdnje o njenom besnom ponašanju tokom snimanja filma „Prohujalo sa vihorom“, što je objavljeno u biografiji Lorensa Olivijea. Branila ju je, rekavši: „Vivijen je bila besprekorno profesionalna i besprekorno disciplinovana na snimanju filma. Brinule su je dve stvari: da li će dati sve od sebe u izrazito teškoj ulozi i kako će podneti veliku udaljenost od Larija, koji je Njujorku.“
Tokom snimanja, Li je radila 16 sati dnevno, šest dana u nedelji, 125 dana. Kemi Konlon, koji je igrao Bonija Blua Batlera, rekao je: „Imam njene fotografije koje sam napravio na snimanju. Ona je iscrpljena! Bila je u skoro svakoj sceni.“
Da bi se izborila sa stresom, Li je pušila zaredom četiri paklice cigareta dnevno. Inače, bila je plaćena 25.000 dolara za ulogu Skarlet O’Hare, dok je Klerk Gejbl, koji je radio 71 dan, dobio 125.000 dolara. Film „Prohujalo sa vihorom“ doneo je Vivijen neverovatnu svetsku slavu, koja traje i danas.
U februaru 1940. godine, Džil je dala razvod Olivijeu, a i Holman je potpisao papire o sporazumnom raskidu braka.
Posle toga, Olivije i Vivijen venčali su se u Kaliforniji, a na svečanosti su bili prisutni samo njihovi kumovi Ketrin Hepbern i Garson Kanin. Sledećih godina, bračni par je obilazio kastinge na kojima je Olivije dobijao uloge, ali je ona bivala odbijana. Zato su zajedno postavili pozorišnu predstavu “Romeo i Julija” na Brodveju, u nju su uložili svu ušteđevinu, a neuspeh je doneo i finansijsku katastrofu. Vratili su se u Englesku, a Vivijen je 1943. godine putovala severnom Afrikom, nastupajući pred vojnicima. Posle nekoliko meseci, usled ogromnih fizičkih napora kako bi zaradila što više novca, razbolela se od tuberkuloze. Ni to je nije nateralo da se smiri, pa je na proleće počela da snima film “Cezar i Kleopatra”.
U proleće 1945. godine je snimala film „Cezar i Kleopatra“, kad je otkrila da je trudna, ali je pobacila. Pala je u tešku depresiju, koja je dosegnula kritičnu tačku kad se okrenula protiv Olivijea, verbalno i fizički ga napadajući. Bio je to prvi od mnogih nervnih slomova povezanih sa maničnom depresijom i bipolarnim poremećajem.
Godine 1949, igrala je u londonskoj produkciji nove predstave Tenesija Vilijamsa „Tramvaj zvani želja“. Tumačila je u logu Blanš Duboe, izbledele lepotice na ivici psihoze. Olivije je režirao predstavu. Ubrzo nakon toga, Li je angažovana da igra i u filmskoj verziji zajedno sa Marlonom Brandom. Ova uloga donela joj je drugog Oskara. Dok je „Tramvaj“ bio profesionalni uspeh, igranje Blanš je uzimalo danak nad mentalnim zdravljem Vivijen.
Identifikujući se sa nekim tako blizu ludilu, bilo je porazno za Vivijen koja je upila psihologiju ovog lika na način na koji nije mogla da je se oslobodi. Kasnije, dok je bila bolesna, često je recitovala tekst iz predstave. Kako je istakla: „Blanš je jedna žena kojoj su sve oduzeli. Ona je tragična figura i ja je razumem. Ali, igranje nje me je odvelo u ludilo.“
Lorens Olivije je proglašen vitezom, a supruga mu se pridružila u Bakingemskoj palati na inauguraciji. Postala je Lejdi Olivije, a njen suprug je 1948. postao i Član saveta reditelja pozorišta Old Vic.
Nakon svečanosti, bračni par je otišao na turneju po Australiji i Novom Zelandu, skupljajući sredstva za pzorište. Članovi glumačke ekipe koji su bili sa njima, kasnije su se prisećali brojnih njihovih svađa, ističući da je najdramatičnija bila ona kada Vivijen nije želela da izađe na pozornicu. Lorens ju je tada ošamario, ona mu je uzvratila i opsovala ga, a potom izašla na scenu.
Olivije je kasnije rekao kako je „u Australiji izgubio Vivijen“.
Januara 1953, otputovala je u Cejlon kako bi snimala „Stazu slonova“ sa Piterom Finčom. Ubrzo nakon početka snimanja, doživela je nervni slom, a studio „Paramaunt“ ju je zamenio sa Elizabet Tejlor. Olivije ju je vratio u njihov dom u Engleskoj, gde mu je rekla da se zaljubila u Finča i da ga je prevarila sa njim. Zbog te epizode, mnogi Olivijeovi prijatelji su saznali za njene probleme.
Glumica je često menjala raspoloženja, patila je od nesanice, paničnih napada, bila je često vrlo gruba prema bliskim osobama, vređala ih i čak fizički nasrtala na njih, a zatim im se pokorno izvinjavala šaljući poklone, pisma i cveće sa molbama za oproštaj. Dešavalo joj se čak da je imala seksualne odnose sa potpunim strancima, ljudima koje bi bukvalno pokupila s ulice. Neadekvatno lečenje samo je pogoršavalo situaciju.
Glumica je često silom priključivana na elektrošok terapiju ili su joj davane velike količine sedativa. Njen muž je pričao da je ponekad bila u toliko lošem stanju da su je uloge koje je igrala opsedale.
Nakon što je saznao da ga je varala, ali i nakon što su svi ljudi saznali za probleme koje glumica ima, Olivije je ipak odlučio da njihovom braku da još jednu šansu.
Ubrzo je Vivijen ponovo ostala trudna, ali je, nažalost, opet izgubila bebu.
Ovo je uticalo da se njeno psihološko stanje dodatno pogorša, a onda se 1960. godine konačno razvela od Lorensa. Najverovatnije razlog za tu konačnu odluku bila je njena veza sa glumcem Džekom Merivaleom, a Olivije se potom oženio sa Džoanom Plovrajtom.
Iako su se razveli, Lorens i Vivijen nastavili su da se dopisuju.
„Želim da ti se zahvalim jer si me razumela. Ponela si se plemenito, hrabro i prekrasno, i žao mi je, jako mi je žao što je za tebe to sve bio pakao“, napisao je Lorens nešto nakon razvoda.
Sudeći po njegovim pismima, iskreno je žalio zbog sudbine svoje bivše žene.
„O Bože, Vivling, kako se molim da ćeš pronaći sreću i zadovoljstvo sada. Stalno se molim da preuzmem deo tvoje nesreće na sebe i moram reći da uspeva, jer tvoja nesreća je za mene mučenje; i sama pomisao na to je neprestana noćna mora“, napisao joj je Olivije.
Iako izmučena napadima depresije, nastavila je da radi u pozorištu, a 1963. godine osvaja nagradu „Toni“ za najbolju glumicu u brodvejskom mjuziklu „Tovarich“. Nastupila je i u filmovima „Rimsko proleće gđe Stoun“ (1961) i „Brod ludaka“ (1965). U maju 1967. godine, pogoršala joj se tuberkuloza.
U noći 8. jula, tadašnji partner Džek Merival ju je pronašao mrtvu na podu spavaće sobe. Merival je nazvao Olivijea, koji je dobijao terapiju zbog raka prostate u obližnjoj bolnici. U svojoj autobiografiji, Lorens je opisao „gorku patnju“ kad je saznao za njenu smrt. Vivijen Li je kremirana, a njen pepeo je rasut po jezeru u blizini njene kuće u Istočnom Saseksu u Engleskoj.
Džordž Kjukor je rekao da je Vivijen bila „potpuna glumica, sprečena lepotom“, a Lorens Olivije je istakao da bi kritičari trebalo da je pohvale zato što je bila glumica, a ne da dozvole da se njihovi sudovi uvek iskrivljuju zbog njene lepote.
„Njujork tajms“ je pisao: „Skarlet gospođice Li je opravdala apsurdni zahtev koji je pred nju postavljen. Ona je tako umetnički i prirodno savršeno stvorena za ulogu da se nijedna druga glumica ne može zamisliti u toj ulozi.“ I dan-danas je ostalo tako.
Najpoznatije uloge Vivijen Li je odigrala u ostvarenjima „Požar nad Engleskom“, „Prohujalo s vihorom“, „Tramvaj zvani želja“, „Cezar i kleopatra“, „Ledi Hamilton“, „Jenki u Oksfordu“, „Ana Karenjina“, „Brod ludaka“ i drugim.
BONUS VIDEO: TOP 5 najzgodnijih srpskih glumica mlađih od 35 godina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare