0
Otvoreno je govorila o svemu što je doživela.
Duga plava kosa, kratke suknje, britak jezik bez tabu tema, sve ovo koštalo je života prvu javnu deklarisanu trans ženu u Jugoslaviji – Vjerana Miladnovića, poznatijeg kao Merlinka.
Želela je da živi svoj život po svojim pravilima, a to je nekima smetalo.
„Da sam živela običnim životom, nikome ne bih bila interesantna“, rekla je jednom prilikom Merlinka.
PROČITAJTE JOŠ:
Merlinkina majka ostala je u drugom stanju dok je još bila maloletna, te ubrzo završila u domu za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.
Ovde je rodila Vjerana, koji je nakon šest meseci ostao sam. Tek nakon tri godine, njegov otac došao je po sina i odveo ga u selo kod Prokuplja, gde je Vjeran živeo do polaska u školu. Potom ga je otac doveo u svoj stan u Prokuplju gde je živeo sa novom porodicom.
Pred polazak u srednju školu preselio se u Beograd, a nakon što se oslobodio i počeo da se šminka i nosi suknje, izbacili su ga iz kuće – tada je i nastala Merlinka.
Kako bi stekla sredstva za osnovnu egzistenciju, počela je da se bavi prostitucijom. Nije krila da noći provodi u ulici Gavrila Principa, gde je šetala u visokim štiklama, našminkans, sa plavom perikom zbog koje je dobila nadimak Merlinka.
Svojom hrabrošću da govori otvoreno o onome što je sve zanimalo, Merlinka je postala veoma popularna, a neretko je devedesetih i gostovala u televizijskim emisijama.
Objavilla je i svoju autobiografiju „Terezin sin“, a potom saopštila da se „penzionisala“.
„Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana ku*va. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: ku*ve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: Nizak moral – visok standard. Porok kome je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje“, izjavila je u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Manje je poznato da se prostitucijom bavila noću, a preko dana je radila kao nastojnik beogradskog planetarijuma, te je godinama živela u zgradi Narodne opservatorije.
Beograđani su je često viđali, a neki od njih su kazali da je bila pristupačna, prijatna i često je hranila pse lutalice.
Merlinka se oprobala i na filmu. Postala je zvezda filmova Želimira Žilnika te joj je dao uloge u dva svoja filma – „Beograde, dobro jutro“ i „Lijepe žene prolaze kroz grad“ da bi 1995. odigrala i glavnu ulogu u sada kultnom ostvarenju „Du*e od mramora“, prenosi „Stil“.
Par godina pred smrt povukla se iz javnosti, a onda je 2003. godine objavljena vest da je posle mesec dana pronađeno Merlinkino telo. Naime, prema zvaničnim podacima ubijena je 22. marta u ulici grge Andrijanovića u Krnjači. Za ubistvo su optuženi Faik Ramadani i maloletni Bejtul Raćipi, ali su već sledeće godine oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Prvo je zadavljena, a onda udarana čekićem. Ipak, nikada niko nije odgovarao za ovaj stravičan zločin.
U Merlinkinu čast od 2009. godine Filmski festival u Beogradu koji promoviše prava LGBTQ+ zajednice nosi naziv „Merilnka“.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica
