Glumac je potomak čuvene predratne porodice.
Jedan od najpoznatijih domaćih glumaca Tanasije Uzunović napustio nas je danas u 81. godini života.
Cenjeni umetnik rođen je u Nišu, a njegov otac bio je brat Nikole Uznovića, koji je dva puta bio predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik opštine Niš, načelnik okruga i narodni poslanik. Porodica Uzunović bila je jedna od najuglednijih predratnih, a nakon rata komunisti su im oduzeli svih devet kuća. Osim toga posedovali su i 150 hektara zemlje, koja je završila pod hipotekom kako bi Nikola sagradio kuću.
„Kada je moj otac Blagoje, inače školovani agronom, pokušao pre rata na toj zemlji da pravi obore za uzgoj stoke po svetskim merilima, deda ga je sprečio. Govorio mu je da je besmisleno da to radi na zemlji koju opterećuje hipoteka. Deda Nikola je imao para da napravi kuću, ali ne i da je opremi“, rekao je glumac svojevremeno za Novosti.
Nekretnine porodice Uzunović bile su između ostalih i vila u kojoj je danas rezidencija ambasadora SAD-a i velika zgrada u Nušićevoj 20.
„Ostale više i ne pamtim, znam da su neke srušene u bombardovanjima tokom rata“, rekao je glumac istom prilikom.
Glumu je upisao 1967. godine, a kolege sa klase bili su mu Svetlana Ceca Bojković, Josif Tatić, Branko Cvejić, Đurđija Cvetić, Ivan Bekjarev…
Nakon tri braka, kao roditelj se ostvario u 50. godini. Ćerka Sofija odlučila je da krene stopama svog oca i za životni poziv odabere glumu.
„Sofija je odmalena pokazivala interesovanje za razne stvari i nikad nisam ozbiljno razmišljao o tome da bi mogla da odabere glumu za životni poziv. Lepo je pisala, zanimala se za književnost, težila je za autentičnim izrazima u muzici. U gimnaziji je odlazila u ‘Dadov’, što mi je bilo veoma drago jer sam smatrao da je bolje da vreme provodi u dramskoj sekciji nego da se interesuje za folk i rijalitije. Jedan prijatelj mi je tada rekao: ‘Ona će biti glumica’. Odgovorio sam mu da to ne dolazi u obzir, a on je na to samo proročanski kazao: ‘Videćeš’. I ispostavilo se da je bio u pravu“, rekao je Tanasije jednom prilikom za Gloriju.
Istom prilikom je otkrio da Sofija nije imala protekcije, te da je na prvom prijemnom odbijena.
„Objasnio sam joj da je to težak, mučan i nepriznat posao koji može da se radi samo pod jednim uslovom – ako se neizmerno voli. Trenutna situacija je poražavajuća, ali ne mogu i neću da joj rušim ideale, kao ni da joj dajem lažnu nadu“, rekao je tada umetnik.
Tanasije nije zažalio što se u starijim godinama ostvario kao roditelj.
„Moja ćerka je živa i zdrava i srećan sam što je imam, iako bih voleo da ona ima još braće i sestara. Moj životni moto bio je da dete razvedenih roditelja i ono koje živi u skladnoj porodici drugačije odrastaju, zbog čega i nisam želeo da srljam. Kada sam bio siguran u ljubav i odnos koji imam sa svojom lepšom polovinom, ostvario sam se u ulozi oca. Možda sam pogrešio, ali tako je Bog hteo“, dodao je on tada.
Prema Sofiji nikad nije bio strog.
„Nisam strog i samo joj predočavam neke stvari. Želim da je uputim i zaštitim ukoliko je ugrožena, a ne da joj krčim put u životu. Upravo u tome što se mnogi stalno oslanjaju na roditelje i njihovu zaštitu, leži dosta naših problema i mislim da to uništava samoinicijativu“, kazao je glumac, prenosi Blic.
Sofija Uznović je glumu završila u klasi Dragane Varagić, a gledali smo je u serijama „Nemanjići – rađanje kraljevine“ i „Vojna akademija“.
BONUS VIDEO: Govor sina Žarka na sahrani Branka Cvejića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare