Malo ko sa naših prostora makar jednom nije odgledao kultni film "Maratonci trče počasni krug", ali malo ko zna ko je pevač koji je otpevao pesmu koja se u njemu čuje.
U pitanju je Milan Timotić Bata i numera „Svi vi što maštate o sreći“.
Ime Milana Timotića Bate danas je uglavnom zaboravljeno.
Ipak, u periodu između dva svetska rata u Jugoslaviji on je bio veoma popularan. Bio je jedan od najčuvenijih pevača “popularne i narodne muzike” kako se u to vreme zvala.
Timotić je rođen u Šapcu. Dugo se mislilo da će ostati nem jer je u detinjstvu preležao šarlah i dugo nije mogao da govori. Nakon nekog vremena je progovorio, ali i zapevao.
Preselio se u Beograd gde je završio Pravni fakultet i zaposlio se kao opštinski službenik, ali je ipak odlučio da se bavi muzikom.
Zato je Milan počeo da nastupa po amaterskim koncertima, vežbao je glas i uskoro postao stalni član Kraljevske opere, piše Istorijski zabavnik.
Prve gramofonske ploče snimio je za izdavačku kuću „Odeon“ 1927. godine. U to vreme, bio je jedan od najpopularnijih pevača sa prostora Kraljevine Jugoslavije.
Do Drugog svetskog rata živeo je i radio u Beogradu, a nastupao je čak i u Bečkoj operi.
Neposredno pred okupaciju, pojavio se u crno-belom ton filmu “Priča jednog grada” snimljenom 1941. godine u Beogradu. U filmu koji traje devet minuta prikazan je život Beograda u jednom danu, a upravo u njemu postoji kadar u kome Milan Timotić izvodi pesmu „Svi vi što maštate o sreći“, koja je zahvaljujući “Maratoncima” ostala popularna sve do današnjih dana.
Drugi svetski rat Milan je dočekao služeći vojni rok u Bijeljini. Za vreme rata boravio je u Užicu i Valjevu, a u jednom periodu se vratio u Beograd gde je radio u Operi.
Međutim, nakon oslobođenja se njegov život potpuno menja. Milan je bio protivnik Titovog režima, a pristalica ravnogorskog pokreta. Zbog toga ga je vlast osudila na smrt, pa je on ilegalno otišao iz zemlje.
Jedno vreme je boravio u Salzburgu, gde je snimio dva filma, potom u Beču, a onda odlazi u Ameriku i trajno se nastanjuje u Čikagu.
Srpski migranti u Americi su ga lepo prihvatili, a svoj talenat je iskoristio i tamo.
Godine 1959. Milan je upoznao dvadeset pet godina mlađu pijanistkinju Džoan Kornel. Venčali su se dve godine kasnije. Sa njom je ostao do kraja života i imao veoma skladan brak.
BONUS VIDEO: Top 5 jugoslovenskih filmova