0
Životna priča Margite Stefanović Magi mogla bi da se pretoči u film.
Rođena je u Beogradu 1. aprila 1959. godine, i ostavila je veliki trag u rok muzici.
Najveću slavu stiče kao članica benda „Ekatarina Velika II“, odnosno EKV, gde je bila klavijaturistkinja, a znalo se da je bila sjajna pijanistkinja i kompozitorka.
Završila je Srednju muzičku školu Josip Slavenski, gde je kao najbolja pijanistkinja nastavila obrazovanje na konzervatorijumu u Moskvi.
U jednom intervjuu govorila je o pojmu umetnosti.
„U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života“, rekla je Magi jednom prilikom.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Nakon što je završila Arhitektonski fakultet u Beogradu, sa momkom Srđanom Vejvodom spremala se za donaću rok scenu, onda je krenula da osvoji istu.
Njeno poznanstvo sa frontmenom EKV-a, Milanom Mladenovićem, uticalo je da posle ona postane deo ove grupe u kojoj je ostala sve do Mladenovićeve smrti 1994. godine. Ona je bila poslednja članica originalne postave ove grupe.
Kasnije je nastavila da svira u bendu „Kurajberi“ a zajedno sa grupom mladih muzičara osniva bend EKV i objavljuje album po nazivom „Ti si sav moj bol“, inspirisan pesmom „Ekaterine Velike“.
Ipak, navodilo se u medijima kako je godinama vodila bitku sa teškim narkoticima, a sve se pojačalo kada joj je umro otac 1996. godine.
Prodala je porodični stan i u predrgrađu Beograda kupila dva manja, a sa ostatkom novca otišla je u Indiju. Kada se vratila iz te zemlje, usledila je najteža etapa u njenom životu.
Nekoliko godina je provela u napuštenoj garaži u Borči, a potom u skloništu za beskućnike na Voždovcu, navodili su domaći mediji.
Magi je bila osuđena na humanitarnu pomoć i mrvice hrane koje je dobijala povremeno od obožavalaca.
U avgustu 2002. godine, Margita je smeštena na Infektivnu kliniku u Beogradu, gde je preminula 18. septembra.
Magina prijateljica i književnica Lidija Nikolić objavila je knjigu o Magi Stefanović, pod nazivom „Osećanja. O Sećanja“, a Zoran Predin joj je posvetio pesmu „Kosa boja srebra“.
Ipak, veliku pažnju javnosti privlači knjiga „Vrati unatrag“ Aleksandra Ilića objavljena je 2008. godine, a u istoj je prvi put bilo potvrđeno da je Margita bila zaražena HIV-om, zbog intravenoznog korišćenja narkotika.
Sledi odlomak iz knjige „Magi kao da je bila nekad“, Dušana Vesića, a tekst je objavljen u dodatku „Blica“ Pop&kultura, a odnosi se na period posle smrti Maginog oca.
„Bio je drugi februar 1996. godine. Magi se vratila odnekud u stan u Smiljanićevoj i nije zatekla oca kod kuće. Spremila je večeru i čekala ga. Mislila je da se zadržao u Televiziji, ili u pozorištu, ili s društvom u kafani. Onda je neko pozvonio na vrata i Magi je ustala da otvori. Umesto Slavoljuba Stefanovića Ravasija, tamo su stajala dva policajca. Rekli su joj da njen otac neće doći na večeru. Izašao je iz autobusa 24 na uglu s Njegoševom, pao i umro.
Setila se da je još kao mala u nekoj situaciji zapisala da je sve jedno dugačko umiranje. I setila se da joj je nastavnica klavira rekla da se u životu ništa ne mora sem da se umre. Ravasi je te večeri ispunio jedinu obavezu prema životu.
Njen tadašnji dečko Vladimir odveo ju je do sofe u dnevnoj sobi. Provela je noć u bunilu. Onda je otišla da da čitulju u ‘Politici’. Napisala je: ‘Drugog februara 1996. u strašnom Beogradu umro je moj otac Slavoljub Stefanović Ravasi. Imati i nemati. Ćerka Margita.’ Dežurni lektor nije dozvolio reč strašni uz imenicu Beograd. Na kraju, Ravasi je umro u ‘bolnom Beogradu’.
Bila je njegova ćerka, jedino što je ostalo iza njega, a ni čitulja, ni komemoracija, ni sahrana, ništa nije moglo da bude po njenom. Pravila je scene svuda, na ulici, u Televiziji, u ‘Politici’. Negde je morala da da oduška bolu koji ju je proždirao. Bila je nesrećna što je država rešila da ga sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Izrugivala se ceremoniji tako što je Aleju nazivala ‘lejom’. Nije imala novca da ga sama sahrani na Novom bežanijskom groblju, pored Dese. Rekla je glasno, u nemoćnom besu, da će jednog dana zaraditi veliki novac i da će ga preneti tamo, da svi budu zajedno.
‘Magi je pala u fras’, seća se Vladimir. ‘To je bio toliki fras da više nije mogla ni da govori normalno.“ Počela bi jednu rečenicu, nastavila drugu, završila treću. Iz toga se moglo jasno videti kakav joj je haos bio u glavi. „To je bio jako bolan period’, svedoči Magina prijateljica Hologram, koja je u to vreme živela kod Magi. ‘Baš jako bolan.’
Šta sad? Umro je veliki radnik i kockar iz Monte Karla i najbolji poznavalac stare srpske muzike i neko za koga se pričalo da se pod stare dane zaljubio i dobio vanbračno dete i najpošteniji čovek na svetu i njen tata i njeno sve. Šta sad?
Svetozar Cvetković se seća da je Magi na sahrani išla za kovčegom i da je u ruci nosila jednu žutu ružu. Cvele je gledao taj prizor i plakalo mu se: znao je da će vrlo brzo biti isto tako jedna povorka, jedan kovčeg i jedna žuta ruža koju će tom prilikom nositi on.
Kad se sve završilo, Magi se okrenula prema Cveletu i rekla: ‘Vodi me negde’. Pod nekim od mostova na Savi zamolila ga je da zaustavi. Izašla je i nestala.“
BONUS VIDEO: Branka Veselinović – komemoracija