4
Grupe "Legende" je prošli vikend održala 60. koncert u Sava Centru i ovim spektaklom stavili su tačku na svoju karijeru, kaže osnivač grupe Zoran Dašić Daša, a kako bi zaokružili celu priču, nedavno su objavili i monografiju pod nazivom "Od pesme do Legende".
Ovaj događaj bio je i povod za gostovanje Zorana Dašića Daše u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, gde je otvoreno govorio o svom životu, rokenrolu, zaradi na estradi, osnivanju grupe Legende, odlasku Ivana Milinkovića iz iste ali i privatnom životu o kom do sada nije pričao.
PROČITAJTE JOŠ:
4
3
Na sceni ste 40 godina, a pre diskografske karijere ste se takođe bavili muzikom.
„Bavio sam se rok muzikom 10 godina i to je poprilično dobro išlo. Marketinški nije bilo ništa specijalno, ali sam na kraju završio u grupi „Riblja čorba“ u kojoj sam bio dva meseca, a onda je nastala prekretnica u mom životu, dobio sam i posao za stalno na televiziji.“
Kako ste ušli u svet muzike?
„Sa 15 godina sam počeo da sviram rok muziku, imao sam sreće da sam napredovao jako brzo i sa 18 godina sam već svirao da ozbiljnim muzičarima, bio sam u grupi ‘Siluete’ oni su bili poznati tada. Imao sam svoju grupu ‘Šamar’ ali je imala manu što je ličila na ‘Generaciju 5’ i to nije moglo da prođe, tada je Đorđe David bio naš pevač, pa ga je ‘Generacija 5 posle uzela’. Na kraju sam završio u ‘Ribljoj čorbi’, ali se tada desila jedna situacija – dobio sam stalni posao i razmišljao sam šta sada – da li da se smirim ili da nastavim sa njima? Bora Đorđević i ja smo se dogovorili da ja održim taj posao, tada sam već dobio i prvog sina i bilo je bolje da se držim stalnog posla.“
„Posle četiri meseca smo se Laza i ja našli i počeli sa sviramo nešto što nije rok, narodnjake nikada nismo znali da sviramo, a nismo ni slušali i dogovorili smo se da to bude neka starogradska muzika sa moderinijim zvukom i to bi se nazvalo etno zvukom. Neki etnomuzikolozi su rekli da smo mi osnivači tog zvuka na našim prostorima. Tada sam odmah pozvao Boru Čorbu i on je preuzeo palicu, Laza je skupio ekipu iz Krsmanca, Bora je prvu ploču sam uradio, doveo je tada i Marka Nikolića, Giga Moravac je tu bio – pobedili smo na ‘Beogradskom proleću’ tada.“
„Ono što je zanimljivo je da mi nismo imali pevača nego smo svi svirali i pevali. Goran Pitić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom je tada bio tenor, menjali su se ljudi ali kada smo počeli da radimo drugu ploču malo smo se odvažili, počeli smo da pevamo po nekim elitnijim mestima što je i bio cilj meni.“
Je li bila i veća zarada tada?
„Ne, meni lično je to bio alibi da pobegnem od kuće, malo da se družim, a svirao sam finu muziku nije me bilo sramota, a i razadiš nešto malo novca, mada to nije bila primarna zarada. Tada smo svirali i u Varšavi na manifestaciji dani turizma i mi smo svirali u jednoj hotelu gde su dolazili ambasadori, premijer Poljske je bio – sve elita i onda smo odlučili da radimo drugu ploču. Otišao sam tada kod Bore ali on mi je rekao da za ‘Riblju čorbu’ pravi pesme, pa da sačekam šest meseci. Mi pijemo kafu kod njega kući i on uzeo giratu da mi odsvira neke pesme, i ja mu kažem da sam i ja nešto napisao i on kao ajde da čuje. Prva pesme je bila ‘Ne veruj’ i on sluša, drži cigaru i pita me da li imam još nešto. Ja mu odsviram pesmu ‘Zbog tebe’ i on stao, ne veruje, kaže mi da imam hit, a ja reko ma kakav hit. Bora mi kaže da ima nos za te pesme, to ulazi u kafanu.“
„Tada nismo imali pevača, publika voli da veruje pojedincu kada peva. Dule Sovajac je tada bio sa nama, a takođe je bio i šef orkestra Krsmanca, on mi kaže da ima jedan momak tamo koji lepo peva čak ga i Dara Matić uzima da peva neke deonice. To je bio Ivan Milinković i mi sa njim sviramo sve. Počelo je to sve jednom lepom pričom i 1993. godine smo sa Milenom Dravić išli na Kipar i imali muzičko kabaretske nastupe. Ona je između našeg bloka imala smešne monologe.“
Ko je smišljao ceo taj koncept, na vašim velikim koncertima uvek bude i hor i orkestar, folklor…
„Sada dolazimo do toga, vraćamo se sa Kipra i šta ćemo da radimo – kriza u zemlji… Hajde da napravimo koncert 1995. godine, pa ako propadnemo kafana nam ne gine. San svakog rokera a i kafanca i jeste da stoji na bini i svira, da ga niko nemaltretira. Napravili smo tada prvi koncert u Sava Centru 19. januara, a nismo znali ni koliko vredimo. Pozvali smo ceo Krsmanac, hor veliki je bio na bini, Dara Matić je dirigovala. Nedelju dana pre koncerta me je pozvao direktor Sava Centra Vuk Žugić, a mi se znamo iz osnovne škole i pita me da li da otvorimo još jedan koncert, reko ne, i ovo je dobro prošlo. Tada je krenula turneja po Srbiji. Nakon toga je Ivan Milinković odlučio da ode, njega su spremali da bude solista u operi, njega su i ubacili da peva na nekim predstavama, a ja sam čak dovodio i televizije da ga snimaju jer sam radio na televiziji, pa kao ajde malo marketinga a i meni je imponovalo da moj pevač peva operu.“
„To je već bio prvi krizni momenat, da li da se rasturamo ili ne i dođe nam Duško Nedić, snimimo novu ploču sa njim – ‘Ne pitaj’, ‘Nema snova’, ‘Strah me’ i tako dalje. Posle toga smo za dve godine uradili 94 grada, sve je bilo prepuno, pa i Sava Centar ponovo 1996. godine. Onda je Duško Nedić odlučio da ode i napravili solo karijeru i mi ponovo pozovemo Ivana jer mu se opera nije posrećila i onda smo krenuli katapultiranom brzinom gore. Do sada smo uradili 59 koncerata u Sava Centru i preko 2.000 solističkih koncerata. Mi smo se ponašali van svih pravila estrade, bili smo anomalija na estradi – radimo svoju priču i pevamo samo svoje pesme, marketinški smo bili tanki.“
Da li se odražavalo to na vašu cenu nastupa?
„Jeste, mi smo uvek imali nisku cenu nastupa. Kod nekih ljudi je to dovodilo do revolta. Na televiziji sam bio ceo život, svi iz grupe smo radili po dva posla. Uvek smo tretirali to kao hobi, a imali smo velikih uspeha, da bi na kraju 2019. godine Ivan Milinković ponovo odlučio da ode u soliste.“
Da li postoji neki konkretan razlog zbog čega je on odlučio da napustio grupu posle 30 godine?
„Dva puta je napuštao grupu tako da je ukupno proveo 29 godina u grupi. Ja sam bio protiv njegovog odlaska, nije bilo nikakvih svađa, samo je odlučio da ode. Moje mišljenje se i potvrdilo, nama je to nanelo dosta problema, a i vidim da ni on nije napravio ništa posebno za ovih pet godina.“
Jeste mu stvarno slali opomene pred tužbu?
„Nije to baš tako bilo, ružno se protumačilo sve to. Fora je u tome da kad smo se mi rastali, to je bio april i on je javno saopštio da više nije sa nama, a mi tada još uvek nismo tražili pevača, mislio sam da to može da se slegne, kad i uvek do sada. Čovek plane, pa se smiri. Grupa tog leta ništa nije radila i ja kad sam otišao kod našeg menadžera, rekao mi je da je Ivan na društvenim mrežama objavio spisao koncerata, a ja nemam te društvene mreže. Ivan je najavio turneju od septembra te godine, spisao 30 i nešto mesta i to je bio spisao svih mesta od prethodne godine – Domovi kulture i tako dalje. Menadžer me pita šta će on da peva kad ništa nije snimio? Ja reko nemam pojma i menadžer mi kaže da ga mu dopustim da peva naše pesme, ja više ne treba da tražim pevača jer će se grupa ugasiti. Tada sam pozvao ekipu iz grupe i pitao ih da li nastavljamo dalje, oni mi kažu da i menadžeru kažem da Ivanu advokat napiše pismo, čisto da ga podseti – nije u redu da peva naše pesme.“
Zašto ga vi niste lično pozvali i pitali o čemu se radi?
„Zato što mi je rekao da neće pevati pesme kada smo se rastajali, rekao mi je da ima druge pesme koje će da peva. On je sjajan pevač, vrhunski, ali zamisli da imamo koncert u Nišu on 7. jula, a mi 10 jula naprimer – i ko će da dođe nama onda? Meni je i danas žao što je on otišao, ja imam taj stav od malih nogu, za mene je lojalnost na prvom mestu i ja to očekujem i od drugih. Ako neko dva puta dolazi iz grupe, to znači da mu nije prijatno i mi tu ne možemo ništa.“
Jeste čuli Ivanove nove pesme?
„Nešto sam čuo, ali sam izbegavao da pratim šta radi iz dva razloga – ne volim da se nerviram, nisam navikao da mrzim i nemam sujetu, a sad pazi ovako, ako čujem da je to jako dobro, možda bi mi bilo krivo i proradila bi mi sujeta a to ne želim. Ako bih video da je to loše, onda ne bih želeo da radujem nečijem neuspehu. Stalno to ističem, toliko smo lepih trenutaka doživeli zajedno, bilo je tu lepih stvari, ne bi bilo toliko dugo zajedno da nije bilo lepo. Nikada nije bilo svađa, ali nam je Ivan zamerao da smo neaktivni u medijskom smislu. Ja imam taj starinski stav, ako je dobro – doći će do ljudi. Međutim, mi smo malo zakazali jer su došle društvene mreže koje ne znamo da koristimo, onda sam razmislio šta da radimo na tim mrežama jer smo dosadni? Ja sam radio na TV Politici i sve sam novinare poznavao, i oni su meni tada rekli da im dam nešto novo jer svi pišu već peti put da je koncert u Sava Centru bio fenomenalan. Tada se već okretalo sve ka tabloidnom novinarstvu, publiku je to više interesovalio“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare