0
Naša pevačica Ćana Mitrović važi za jedno od omiljenih lica na domaćoj estradi, njeni hitovi takođe izazivaju pozitivnu emociju u ljudima, te bi mnogi rekli da ju je život od malena mazio i pazio - međutim, nije baš uvek bilo tako.
Ćana Mitrović je u emisiji Ispovest, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića otkrila svoju životnu priču, te tada istakla na koji način je započela svoju karijeru.
„Posle škole sam imala mogućnost da odem u Sloveniju ili u Suboticu. Ja sam otišla u Suboticu, ne znam zašto nisam otišla u Sloveniju, dosta naših ljudi je tamo bilo, svi su radili, zarađivali, kupili stanove i kuće, porodični su i negde oko 180 porodica iz mog mesta je otišla u Ljubljanu. Međutim, ja sam zavolela Suboticu kad sam prvi put otišla tamo, a u to vreme je Subotica vrvela od kafana i restorana i ja sam negde u svojoj podsvesti mogla da se oprobam kao pevačica. Mama je mene molila da srednju školu upišem u Sloveniji, da upišem Trgovačku. Ali meni se nije išlo u Trgovačku, a druga stvar, tada je za tehničke škole bio uveden prijemni ispit i meni je to bio izazov. Uveo se Poljoprivredni smer, 368 đaka se prijavilo, a samo su nas 35 primili, ja sam bila deveta na listi. Mami za ljubav sam poslala dokumenta i u Sloveniju, i tamo su me primili, ona mi kaže ‘idi tamo’, ali nisam htela.“
PROČITAJTE JOŠ:
„Interesantno je što niko od nas 35 koji smo završili se nije zaposlio u struci. Ja sam se zaposlila u nekom restoranu ‘Ekspres’ u Subotici, jedan deo je bio restoran gde se hrane studenti, a drugi deo je bila kafana koja se zvala ‘Beograd’, preko puta je bila kafana ‘Zagreb’. Ja sam radila na kasi za hranu. U toj kafani su bili muzičari i ja sam slušala kada oni vežbaju i oni mi govore ‘ma, ti Bosanka mora da znaš da pevaš’ ja reko ‘ne mogu, doći će mi neko ovako’. Sećam se da sam pevala nešto od Vesne Zmijanac i Šemse, one su tada baš bilo aktuelne. Oni onako stali i počeli da me vrbuju, ali ja nisam smela nikome da kažem jer sam se plašila da će pući bruka.“
„Taj bend je otišao, došla je druga ekipa i već se pročulo da tu ima jedna šankerica koja dobro peva. Dođe sledeća ekipa iz Novog Sada i njihova pevačica imala saobraćajku, završila u bolnici i njihov šef benda bio neki Crnogorac koji mi je rekao ‘idi pitaj brata da li smeš da pevaš’. Ja sam kao šanker tada imala 15 miliona platu i jedan obrok, a muzičari su imali 80 miliona platu, plus bakšiš, tri obroka, još plaćen stan. A ja sam kao šanker imala 15 miliona platu i morala sam sama da plaćam stan jer je brat živeo tri kilometra dalje, a ja radila do kasno, pa mi je bilo lakše da nađem stan koji je blizu. Oni mene svaki dan vrbuju da ja idem, i ja sam razmišljam kako da kažem bratu, odem kod njega i kažem mu ‘sedi’, a on me pita ‘da li treba da uzmem rakiju’, to je kod nas običaj. On je bio ubeđen da sam našla momka i da ću se udati, i pita on mene ‘odakle je’, ja mu kažem da nemam momka, i onda ja njemu ispričam da me ovi zovu, da su me zvali prethodni.“
„On je bio tužan što nije mogao da mi nađe bolji posao, to je kao da danas neko ima 200, 250 evra. On je čak hteo da se vratim kod mame, a da tamo šalje molbe, pa da budem kod mame dok me neko ne zaposli, a kod nas ima jedno pravilo za ljude koji su otišli iz svojih krajeva – ne smeš nazad bez rezultata, to je nepisano pravimo. Nije problem da ne napraviš rezultat, ali ako si otišao, očekuje se od tebe da napraviš nešto više nego što bi mogao u svojoj sredini. Sredina te degradira, govore ‘vidi ga, vratio se, nije ništa napravio’. Iz te vizure gledano, ja nisam htela da se vratim po cenu da čistim subotičke ulice.“
Pevačica je otkrila na koji način je započela svoju muzičku karijeru.
„Ušla sam nepripremljena u ovaj posao, nisam znala šta je to što je potrebno nekoj radnoj pevačici. Nisam imala garderobu, obuću, ja sam bila sportski tip. Imali smo puno bakšiša i kako šta zaradim, ja idem i kupujem i tako je stalno bilo. Što zaradim, to dam za garderobu, šminku, frizuru. Znala sam da sebe moram da obezbedim, nemam nikog imućnog iza sebe da mi kupi stan i auto, nego sam sve morala sama, pa sam od vozačkog ispita krenula sama.“
„Radili smo u Crnoj Gori na moru, to se tri meseca radilo. Pravila sam dobar posao u Vojvodini, predložili su me tamo, bila sam u Sutomoru, pa sam išla na Ostrvo cveća i treba da se vratim. Tu me zapazio jedan kompozitor, neki harmonikaš iz Vrbasa, rekao mi je da dobro pevam i da se lepo ponašam. Moram da kažem da nisam znala dovoljan broj pesama, pa su muzičari morali da rade sa mnom. Neki nisu ni hteli da rade jer im je lakše da uzmu neku pevačicu koja već zna sve. Jedan Joca Ivanov gitarista mi je rekao da će mi pomoći i život je čudo, njegove obe ćerke rade sa mnom sada. On je već bio iskusan, tada je njegov otac svirao u tamburašima.“
„Mi radimo u Crnoj Gori, svi se ovi iz benda posvađali, ja se dogovorim sa harmonikašem da ću da radim to što mi je ponudio u Vrbasu, on mi je dao platu kakvu ne mogu ni da zamislim. Šta se meni desi tada, ja nisam imala auto, niti para za avion, pa sam se iz Crne Gore vraćala vozom. Tolika je gužva bila, nisam znala da čovek treba da uzme kartu ranije. Stajala sam na vratima voza, kad god voz stane, dune promaja, to se razvuklo baš, ja sam tek ujutru došla u Vrbas i potpuno sam promukla, a uveče treba svi da dođu da čuju pevačicu koja je nahvaljena. Ja probam u sobi da pevam, nema ništa od toga, ne mogu.“
„Taj harmonikaš mene pamti od mora, on jedva čekao da ja dođem. Ja mu kažem da ne mogu da progovorim, krenem da pevam, dve tri pesme i zaribam načisto. Vidim da ga muzičari gledaju u fazonu ‘šta si ti slušao, ova nema pojma’, oni misle da je on bio pijan kada me je slušao. Još ja došla na štiklama, a imam dva metra, tada sam bila mršava. Sledeće subote on dogovorio da ja radim svadbu, a nikada pre toga nisam radila svadbu. Bila sam malo ozdravila do te subote i odem na svadbu i ne mogu da kažem ni ‘dobro jutro’. Ja njega zovem i kažem mu ‘Veljo, traži pevačicu, ja idem kod mame, ako ozdravim ja ću doći’, a ja sam mislila da više nikada neću moći da ozdravim. Doktorka mi je rekla da ne smem ni da pričam, a ne da pevam.“
„Ja odem kod mame potpuno nema. Ona mi kaže ‘crna Ćano, šta ti se desilo’, ja joj objašnjavam da sam bila na vratima voza, da ne znam šta mi se desilo. 25 dana sam vežbala da kažem ‘dobro jutro’. Meni mama kaže ‘ajde što nećeš pevati, nego što te niko neće ni oženiti’. Svako jutro kada ustanem pokušavam da kažem dobro jutro i 26. jutro se nešto vraća i još mi je sedam trebalo da mi se skroz vrati glas. Možeš misliti koja je to upala bila. Ja sam onda rekla sebi, idem ja tamo da opravdam onog čoveka, oni su našli drugu pevačicu, ne moram više ni da pevam, samo da ja njima dokažem da ovaj harmonikaš nije bio ni gluv, ni pijan. Ja došla tamo, on se obradovao, a ovi muzičari ništa. Upravnik sedi, gleda i ja kažem ‘ja sam došla da otpevam par pesama, čisto da vidite da Velja nije lud’ i ja kad sam krenula da pevam, to je bio tajac u sali, a Veljo srećan kao Nova godina jer su njega zezali ‘au što ti umeš da izabereš pevačicu, kad Veljo izabere’ i tako dalje, više ni on nije bio siguran da li je dobro čuo i onda sam ja opravdala njega. Radila sam devet meseci u tom objektu, a kada je počeo rat, ja sam radila u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, skoro da i nisam radila na ovim prostorima.“
Ćana je otkrila da je pune tri godine pevala u jednom istom restoranu, a onda je počela njena diskografska karijera.
„Ja sam tri godine pevala u jednom restoranu u Austriji, to je neverovatno koliko su me ti ljudi voleli. Tri godine sam pevala u jednom lokalu, to više nije bila stvar pevanja, ja sam išla kod ljudi kući, danas se rado vidimo. Zahvaljujući tim ljudima i njihovim pričama ‘hajde snimi nešto’ ja sam snimila pesmu. U Švajcarskoj sam pevala u jednom lokalu devet meseci, oni su bili pred zatvaranjem, rekli su ‘hajde još da probamo sa Ćanom’. Ja sam to vratila, nisam imala slobodan dan, moj radni dan je izgledao tako što sam ja pevala u tom restoranu do dva sata, i onda idemo u neku diskoteku, pa onda idem kući.“
„Dok sam imala neki slobodan dan, ja kuvam, spremam, pozovem sve njih. To je bio lep period, bez stresa Kad sam odlazila iz tog restorana u Austriji, pozvala sam sve te ljude na oproštajnu žurku. Nije se moglo na vrata ući, to je bio veliki objekat od 600 ljudi. Rekla sam im da su oni mene častili sve vreme, a da ću to veče ja da pevam, svi su bili pijani, ja sam to veče popila dve-tri čaše, pa sam se rastužila i tako. Posle mene je tu došao orkestar Braće Dmitrović, on me je zvao i rekao mi ‘ovde se vreme meri pre Ćane i posle Ćane’, svaka pevačica posle mene je imala problem jer sam ja ostavila dobar utisak.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Otac je umro, braća se poženila, a majka bolesna – imala sam 19 godina i znala sam da sve moram sama“: Pevačicu Ćanu život je surovo tukao, a ovo je njena priča