Ana Đurić Konstrakta osvojila je domaću, ali i evropsku publiku kada je pre dve godine predstavljala Srbiju na Evroviziji. Kada je saopšteno da će ove godine pokušati isto, očekivanja su bila velika, ali...
Konstrakta je sinoć, u drugoj polufinalnoj večeri „Pesme za evroviziju“, na scenu izašla obučena u belo, sa puštenom dugom kosom i sa nekoliko saradnika odnosno pratećih vokala. Pesmu „Novo, bolje“ čuli smo mesec dana ranije, tekst je nekima bio dubokouman, dok su večiti kritičari smatrali da je u pitanju još jedna numera iz Konstraktinog džaka koja „nema baš mnogo smisla“.
Imajući u vidu njen nastup od pre dve godine kada je autentičnošću uspela da pobedi, iako nije važila za favorita, oči su bile uprte u nju kada je sinoć izašla na binu. I onda… sve isto?
Konstrakta i ovog puta peva o zdravlju, ali u kontekstu neprestane žurbe i želje za nečim novim, te anomalijama u društvu koje neminovno utiču na mentalno zdravlje.
„‘Novo, bolje’ je možda čak malo mračnija od „In corpore sano“. Inače, potiče iz iste korpe – tema vladajućih ideologija i teskoba koju one donose. Ova tema je prežvakana milion puta, ali i dalje aktuelna“, istakla je ona nedavno u intervjuu za „Danas„.
Pritisak koji neretko sami sebi stvaramo u želji da uvek budemo bolji poslužio joj je kao inspiracija, pa u numeri „Novo, bolje“ peva:
„Sve je tako fluidno i neće da stane, doktore, i ja ako stanem propašću, neprestano samo idem up, samo neprestano, idemo na max, idemo na max.“
„Rat race“ ili svakodnevna jurnjava, trka za većom zaradom, „boljim“ životom, većom količinom svega ostavlja nas praznim iznutra i sa velikim znakom pitanja gde je sve pošlo po zlu.
I kada je izašla na scenu u istom fazonu kao pre dve godine, sa vrlo sličnim nastupom (umesto pranja ruku ovog puta mesi hleb) na ekranu nam je iskočio veliki natpis – „Niti novo, niti bolje“.
Ono što nam Konstrakta poručuje je da nećemo propasti ako stanemo i budemo obični i da možda nema potrebe za konstantnom inovativnošću.
Osim toga, mnogi su u njenoj pesmi i nastupu videli paralelu i sa trenutnom političkom atmosferom u zemlji. Društvene mreže preplavile su njene fotografije na kojim drži hleb, dok je pored nje Aleksandar Vučič sa sada već čuvenom polovinom hleba od kojeg je u predizbornoj kampanji pravio sendvič sa parizerom.
U tom kontekstu Konstraktinu pesmu možemo da tumačimo i na još jedan način – stanje je niti novo, niti bolje, već živimo jedno te isto svakog dana.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare