Glumica Jelena Đukić, zvezda filma "Vikend sa ćaletom", ali i serije "Igra sudbine", te mnogobrojnih pozorišnih predstava i uloga u TV serijama, nova je gošća autorske emisije Pera Jovovića - "PopTok".
Jelena Đukić je u novoj epizodi pričala o mentalnom zdravlju, načinu na koji ona pronalazi idealan balans u životu – između posla, ćerke, majčinstva, partnerskih i porodičnih odnosa, ali i ličnog zadovoljstva.
Kako si?
„Mogu da kažem da sam dobro, pored svih dešavanja kojim smo okruženi – ratovima, ubistvima, katastrofama, epidemijama…“
Da li pratiš vesti?
„Tu i tamo. Nisam neko ko zavisi od dnevne politike, trudim se da to ne radim. Jedno vreme sam bila opsednuta time, ali mi se priroteti menjaju. Pratim i vidim sve. Ne možemo da ostanemo gluvi na sve to, ali sam zahvalna na svom životu i zdravlju. Idem kroz život zahvalna.“
Kako uspevaš da se izvučeš iz svega i sačuvaš mentalno zdravlje?
„Teško mogu da kažem da je to lako, život nije jednostavan. Uvek donosi neke izazove, ali je naše kako ćemo da se borimo sa svime. Meni odlazak iz zone komfora prija. Dajem sebi zadatke koji me nateraju da živim bolje. Možda niste zadovoljni trenutnim stanjem, možda nemate dovoljno novca, niste zadovoljni svojom karijerom u potpunosti ili svojim odnosima. Sve to može da se nagomilava, ali pitanje je ugla iz kog gledamo. Iako nije uvek nešto dobro, vaše je da te stvari koje vam dolaze poslažete i da budu u balansu. Ta uloga roditelja jeste komplikovana ali je i lepa. I vi rastete uz to dete i upoznajete sebe. Deca su najiskrenija, oni ne kalkulišu i tačno mogu da vide kada ste iskreni. Ja svom detetu nemam problem da kažem „izvini“. Mi roditelji smo vrlo pogrešivi jer smo natrpani raznim spoljnim okolnostima i nekad ne procenjujemo dobro.“
Ti vrlo uspešno kriješ svoj privatni život od medija…
„Pa, ja se iskreno nadam. Možda mi neke stvari nisu bile potrebne, čak sam možda i previše rekla. Mislim na razvod i na te priče… Nije trebalo da dajem važnost tome. To je ono što je do mene i tako nešto ne bih više ponavljala. Nikog ne treba da zanima ničiji privatan život. Možda treba da ih zanimaju neki podvizi. Ja kad otvorim one portale, pa to je sve tragedija… Kad pročitaš to tačno je momenat da uzmeš i da se ubiješ. Ne znam gde je otišao ovaj senzacionalizam i ova civilizacija, mlalo smo otišlo dovraga. Tu je pitanje koliko svako na svom ličnom planu može da napravi balans. Bitna je vera, bitno je okruženje, bitno je kakve izbore pravite – bilo da su prijateljski ili partnerski. Ono što vas okružuje to je ono što govori o vama.“
Koliko toga si osetila u svojoj karijeri, da ti se neka vrata nisu otvarala, a da si mislila da je trebalo?
„Život donosi razne prepreke, ali najbolja su ta dešavanja kada ti se čini da te niko neće, onda se dešava povratak sebi. Tada pronađeš unutrašnju snagu i onda počinješ sebe da sagledavaš na drugačiji način. Ali, trebalo mi je vreme da bih te stvari shvatila. Da shvatim da čak i kada nisam aktivna i aktuelna – vredim. I da sam na pravom putu i da nema odustajanja.“
Ti si u jednom trenutku napravila fenomenalan potez, odnosno znala si kada da se povučeš i napustiš „Igru sudbine“. Tada si mi rekla da je tvom liku došao kraj i da bi sve ostalo bilo „razvodnjavanje“…
„Ne treba nikada da zaboravimo taj unutrašnji glas. Ja sam jasno videla da meni tu više nije mesto. Izigrala sam ono što je moj lik trebalo da izigra. Fascinantno mi je da i dan-danas, dakle dve godine nakon što sma prestala da igram u ‘Igri sudbine’, ljudi mi i dalje prilaze i prepoznaju kao Višnju.“
Da li te to nervira? Imala si mnogo više uloga.
„Pa, primetila sam da ljudi koji se zainteresuju za tebe tačno znaju šta si ti još radio. Ti si Višnja u tom prvom kontaktu, a onda kada uđeš u razgovor sa njima oni znaju jako dobro da si radila i druge uloge, da si igrala u filmovima… Ne mogu da kažem da me to nervira jer sam u toj seriji postala prepoznatljiva ljudima i drago mi je da je zbog mene ta Višnja dobila život.“
Šta ti je draže da radiš, pozorište ili filmove i serije?
„Bitno mi je samo da se dobro osećam, da će priča koju želimo da ispričamo imati nekog smisla. Ja sam radila seriju koja se radi od 7 do 19, koja je vrlo iscrpljujuća, zato mi ova pauza sada i prija, što ne znači da se sutra ne bih vratila u taj format.“
Pre nego što smo krenuli sa snimanjem rekla si da trenutno praviš pauzu od snimanja. Gde ćemo te sledeće gledati?
„Sa velikim zadovoljstvom mogu da najavim – 19. novembra, Akademija 28, predstava ‘Vesele devojke’. Dođite, radujemo se, jedva čekamo da se družimo sa beogradskom publikom. A sledeće godine me čeka jedan moj projekat, duodrama je u pitanju, a Staša Koprivica je pisala tekst. Radi se o izborima koje pravimo koji su povezani sa onim odnosima koji nastaju u primarnim porodicama i tome kako se oni kasnije kasnije u životu manisfestuju.“
BONUS VIDEO: PopTok – Slaven Došlo