0
Srpski voditelj Voja Nedeljković odnedavno je deo tima televizije Nova na kojoj vodi kviz Joker od ponedeljka do četvrtka u terminu od 21:30 časova. Ovaj kviz razvio je kreator nekoliko hit formata kompanije Global Agency. Emisija je postigla veliki uspeh u Portugalu sa više od 1100 epizoda na RTP-u i Francuskoj sa više od 400 epizoda na France 2.
Format je prvobitno emitovan na turskom javnom servisu TRT u preko 100 epizoda. Emisija je takođe stekla veliku popularnost u Poljskoj, Španiji i Sloveniji, a od ove godine se emituje i u Hrvatskoj na Nova TV. Global Agency najavljuje da će 2024. biti godina Jokera i da će kviz biti emitovan u više od 10 zemalja.
U emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Voja Nedeljković govorio je i o svom početku karijeru, emisijama na trećem kanalu, dolasku u „Zvezde Granda“, bračnom životu i mnogim drugim temama.
PROČITAJTE JOŠ:
Posle 17 godina ponovo vodiš kviz, ovog puta Joker na televiziji Nova, šta možemo očekivati?
„Kviz je rađen po licenci, ja sam dobio linkove sa Jutjuba da pogledam kako to izgleda u Hrvatskoj i u Španiji da bih mogao da nađem sebe. Kviz ima 12 pitanja, a već posle petog-šestog možeš da dođeš do maksimalne sume od milion dinara, a možeš i da padneš, možeš i da se vratiš. Nije kviz koji ima stalnu progresiju. Pravila kviza je da možeš da odustaneš tek na 12 pitanju. Moj savet je da se svi prijave, a mogu ti reči da postoje ljudi koji žive od kvizova, ja ih viđam na više mesta, oni imaju svoje taktike, nikada ne pokažu svo svoje znanje na konkursu jer se onda boje jakih pitanja. Onda imaju fore, imaš četiri ponuđena odgovora i potrebno je da kažeš ‘potvrđujem odgovor pod a ili b ili c’, dok to ne kažeš možeš da kažeš mislim da je pod a, ili b i onda juri voditelju trik da vidi da li ima naznaka. Moram da imam kamenu facu, takmičari koji su iskusni čak slušaju i dinamiku čitanja pitanja. Vrlo često u Jokeru sam znao odgovor na pitanje, da li je to sport, književnost, geografija ili bilo šta i onda moram da se trudim da ne otkrijem. Zašto se zove džoker? Zato što ima sedam džokera u igri, pa ako nisi siguran koji je odgovor pritisneš taster i onda kažeš ‘razmišljam između A i D’, onda ja kažem ‘molim režiju da ukloni jedan od ta dva odgovora’. Ako ti izbace D, a ti si mislio da je to možda tačno, pa onda opet iskoristiš džoker, pa kažeš ‘razmišljam između A i C’ i tako dalje. Ono što je bitno, na početku imaš sedam džokera, ako daš netačan odgovor ti gubiš tri džokera, imaš i super džokera – to je kada povedeš prijatelja koji sedi iza tebe da ne može da te vidi, pa ako ja vidim da se ti lomiš, ja pitam tvog prijatelja i onda možeš da iskoristiš super džokera, to znači da tvoj prijatelj odgovara umesto tebe. Super džoker možeš da iskoristiš dva puta. Posle šestog pitanja imaš bonus rundu, to je kada ti ja brzo čitam pitanja i nudim dva odgovora, a ti na pet tačnih vraćaš jednog džokera, na deset tačnih vraćaš dva džokera i tako dalje.“
Šta se dešava tokom emisije?
„Pored toga što je u pitanju igra, ima i divnih priča, jedan par se pojavio, on se takmičio, a supruga mu je bila u studiju, proslavili su 30 godina braka, on je nju iznenadio sa tortom. Pokušali smo da napravimo kviz koji će privući publiku ne samo zbog para, nego i zbog lepe priče. Pravila su jako stroga, i ugovor je vrlo precizan. Moram da podsetim takmičara da vreme curi, prvo idemo od 50 sekundi, pa onda od 60 sekundi. Kada iskoristiš super džokera imaš samo 15 sekundi. Snimili smo već nekoliko epizoda i baš mi se sviđa kako sve izgleda, neki takmičari se prijave da bi rešili pitanje egzistencije, dece, školovanja i tako dalje. Mi nismo humanitarna ustanova koja deli pare, moraš više da potrudiš, moraš da imaš i znanja i sreće, taktike i dobru koncentraciju. Dešavalo se da ljudi koji znaju pitanju, ali unapred razmišljaju šta da urade i daju pogrešan odgovor, ti vidiš da on zna i da se zeznuo, ali ne smem da mu kažeš.“
Kakva je tvoja koncentracija pred snimanje?
„Bitno mi je da me ljudi ne opterećuju glupim pitanjima, ja se tu malo sklanjam, nekada snimam nekoliko emisija unapred. Bitan je i osećaj koji ja imam jer moram da napravim atmosferu da gledaocima bude zabavno. Par puta mi se desilo da mi snimanja baš budu naporna, posle toga se osećam isceđeno, kad osoba ne zrači ničim, negativna energija, pa ima tremu, pa nešto bi, a ne znam šta bi. Deluje mi nekada da se to nikada neće završiti. Snimanje traje oko sat vremena, nekada duže ako se nastavi greška, blokira ekran, ali nema priče onda, neka ustajanja sa mesta. Nekada mi to deluje lagano, a par puta sam se osećao kao da je napeto, pa se pitam ‘šta radimo ti i ja ovde’.“
Imaš veoma bogatu karijeru koja je počela krajem osamdesetih…?
„Moja generacija je počela na radiju, pa smo onda prelazili na televiziju. Ja sam rođen 1963. godine i ta moja generacija je počela tako što smo radili na radiju, novine i tako dalje. Ja sam počeo da radim na jednom programu ‘Ritam srca’, a emitovao se na Studiju B. Pošto se to već emituje na Studiju B i dali su nam jedan sat koji se najmanje sluša od 13 do 14 časova, a meni je to bilo kao da sam vodio dodelu oskara.“
Jesi li završio neki fakultet?
„Ja sam upisao Filološki fakultet, smer opšta književnost i teorija književnosti. Počeo sam da radim na radiju i onda su me ovi sa Studija B videli i zvali me da radim i za njih, pa sam dobio neke noćne smene, terene, pa sam išao, radio uključenja na radio i tako dalje. Čula me je jedna divna dama Maja Vlahović i zvala me da radim emisiju ‘Klub deset’ na TV Beograd koju je režirao Stanko Crnobrnja, trebali smo da je vodimo Srna Lango, Ivana Zarić, devojka sa Kosova Teuta Ruči i ja. Mislio sam da je to šala, ta emisija je nastavak emisije ‘Hit meseca’, tu su dolazili Bajaga, Bijelo dugme… Ja sam to počeo da radim, bila je to 1988. godina, ja sam imao 24 godine i bio sam jedan od najstarijih u ekipi, Ivana i Srna su mlađe od mene četiri-pet godina. Ja sam tada kupio video rekorder, HVS formata, međutim ja se nisam dopao tadašnjem uredniku Vojkanu Milenkoviću koji je rekao ‘šta će mi ovaj zubati, daj mi ove ribe’. On je skinuo sve moje najave iz prve emisije, a nisu stigli da me skinu sa špice gde piše Voja Nedeljković, sreća pa je to ostalo i onda su ljudi videli, jer bi u suprotnom mislili da sam ih lagao.“
Šta se dalje dešavalo?
„Onda su Feti Dautović i Stanko Crnobrnja uspeli da ubede Vojkana, on se protivio, ali su me vratili i počeo sam to da radim. Pripadam toj generaciji koja je formirala nove medije. Tada se emitovao prvi i drugi program, od radija Studio B, Radio Beograd koji ima svoj program i 202. Nema interneta, to je jasno. Krajem osamdesetih dolazi do političke ekspanzije i ja počinjem da radim manifestaciju ‘Video šou’ koja je imala svoju televiziju u Domu omladine, gde se dešavao sam sajam tehnike. Rale Zelenović je vodio tu televiziju, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke. To je bila televizija koja je imala mali signal, nije mogla da dobaci ni do Dorćola, ali se na to naslonio Rade Radovanović, poznati novinar koji je imao svojih sedam dana i na to se lepi OK kanal, to je nezvanična preteča Trećeg kanala. On je imao veću težinu jer je tu bio Rambo Amadeus koji je svirao na usisivaču. Ja sam tada radio na ulici, povedem snimatelja i onda pitam ljude šta bi uradili za dve hiljade maraka i neko kaže beži budalo, a neko kaže šta bi uradio, pa mu dam i on uradi.“
Kada si ti postao deo tima Trećeg kanala?
„Onda je tu Vučela imao svoju političku emisiju, Peca Popović radio muzičke projekte, Radoman Kanjevac je bio tu urednik, a Jugoslav Ćosić je nosio pločicu na kojoj je pisalo ‘bludnik’, zašto, ne znam. To je ugašeno i stavljeno je pod šapu TV Beograd i nastaje Treći kanal 1. jula 1989. godine, a ja se pridružujem 14. jula. Počinjem da radim sa mojim prijateljem Nešom Radulovićem, koji je posle devet meseci preminuo. U isto vreme nastaju ideje oko nastanka TV Studio B, Politike i tako dalje. Učestvovao sam u stvaranju radija B92, pa u isto vreme radio i na radiju Studio B i tako dalje.“
Treći kanal je bio u Sava Centru?
„Počeli su da se emituju iz pozorišta Radović u Tašmajdanskom partku, pa smo se preselili u Pionir, a onda smo se za prvi rođendan prebacili u Sava Centar i tu smo bili sve do 5. maja 2006. godine kada je kanal i ugašen. Svi koji se sećaju tog kanala moraju da imaju bar 30 godina.“
Jesi li mogao normalno da živiš od plate tada, koliko si zarađivao?
„Tek poslednjih 15 godina valorizujem svoj rad na pravi način. A opet sam srećan što sam tada radio jer sam zarađivao normalne pare za tadašnje vreme, ne računam bitange i švercere. Imao sam dovoljno para da platim gorivo, da se pristojno obučem. Bilo mi je krivo što nije bilo normalno vreme, a sa druge strane sam imao situaciju na Radio Pingvinu koji je prvi privatni radio na Balkanu, pa sam imao situaciju da imamo uključenje, neko nas pozove i kaže ‘sram vas bilo, naša deca tamo ginu, a vi se zezate’. Onda se zapitaš, u moralnoj si dilemi, a kada spustiš loptu sretneš nekoga čoveka koji ti kažeš ‘pa što se ne zezate više, sve je crno ono nas’. Onda se pitaš koja je mera? Počeo je rat, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija – ne znaš da li treba da se šališ ili da se povučeš? Ja sam izabrao pod a, da radim svoj posao, da zabavim ljude. Da li me publika voli ili ne, baš me briga, to me pogađalo dok sam bio mlađi, sada ne. Imao sam situaciju da sam uspeo na facu da sipam gorivo na jednoj pumpi preko reda, pa je jedan krimos koji je čekao u redu krenuo da me juri da mi otme to gorivo koje sam kupio i kada je video u koji radio ja idem i da ja nisam anonimus, on kaže ‘gde si brate’, tako da ima ta popularnost i prednost i mane.“
Celu ispovest pogledajte na našem Jutjub kanalu Nova.rs
