Iako je dobio brojne nagrade, tvrdi da mu je najbitniji odnos sa publikom.
Glumac Aleksandar Radojičić važi za jednog od omiljenih među publikom, a za svoj rad dobio je brojne nagrade.
Poslednja u nizu je nagrada matičnog Beogradskog dramskog pozorišta za ulogu u predstavi „Božanstvena komedija“.
„Ne jurim nagrade, ali je lepo kada ti ljudi iz kuće dodele priznanje. Sam proces je bio najupečatljiviji, a i izvođenje jer sama predstava traje više od četiri sata. Prvi put se surećem sa projektom koji je pravljen da se ne svidi svima. Taj osećaj do sada nisam doživeo“, objasnio je Radojičić.
Ova uloga donela mu je neka nova iskušenja.
„Usred bela dana smo radili scenu, kada samo u kožnoj suknji i sa dugom perikom izlazim ispred pozorišta. To je snimano kamerom. Ljudi su prolazili kolima, šetali, išli na posao, do sada nisam imao prilike to da radim. Ne znaš da li će ti neko nešto dobaciti i da li ćeš uspeti sve da izvedeš, prvi put je bilo teško, posle malo lakše, i onda shvatiš da treba da se isključiš i radiš svoj posao“, istakao je glumac u razgovoru za Blic.
Iako ističe da mu negativni komentari više ne predstavljaju problem, glumac tvrdi da nije prepun samopouzdanja jer još uvek radi na sebi.
„Ne mogu da kažem da pucam od samopouzdanja, vremenom su negativni komentari prestali da me dotiču, trudim se da vidim šta je konstruktivno i da to upotrebim u narednoj ulozi. Daleko od toga da mislim da sam dostigao vrhunac, radim na sebi, uživam, ne radim ovaj posao zbog priznanja. Veliki luksuz je kada radite ono što volite“, rekao je i dodao:
„Bilo je momenata kada sam pomislio da nisam za ovaj posao i da ništa ne vredi. Nije dobro kada si toliko samouveren. To je pogubno za jednog glumca. Želja za znanjem i nečim novim ti pomaže da se razvijaš.“
Ipak, nagrade nisu ono najbitnije.
„Najviše volim ohrabrenje publike, pogotovo u pozorištu jer je teško tokom procesa. Tu se na kraju opustiš jer vidiš da stvari kojih si se pribojavao nisu toliko strašne. Nagrade mi nisu prioritet, ne znači mi to da bih verovao u sebe. U pozorištu one dolaze od ansambla i ne osećam ni sujetu kolega“, jasan je Radojičić.
Najbitnija publika su mu ipak devojka i ćerkica.
„Znače mi komentari devojke Dunje i ćerke jer su one publika. Mi kao glumci često volimo da idemo u neke sitne detalje, pa se zato savetujemo sa kolegama, ali je na kraju merodavno ono što kažu gledaoci. Znači mi šta meni bliski ljudi misle o tome i da li uživaju“, iskren je Radojičić.
Njegova naslednica već je odredila koje tatine uloge su joj omiljene.
„Uloge u pozorištu ‘Boško Buha’ su joj omiljene jer su joj bliže i gledala ih je više puta. Tu se upoznala sa svetom glume.“
BONUS VIDEO: TOP 5 najzgodnijih srpskih glumaca