0
Glumac Milan Marić, koji je nedavno dobio nagradu za najbolju mušku ulogu u seriji "Pad" na festivalu FEDIS, bio je gost Novog dana, rekavši da je osećaj čudan kada nagrade stignu za uloge od kojih si se već oprostio.
„Čudno je sa tim nagradama, naročito onim za filmove i serije, jer dolaze nakon što se odvojiš od te uloge. Malo je to surovo. Uđeš u izmišljeni svet snimanja, provedeš tu dva, tri, četiri meseca i na poslednji rez odkaziš iz njega, nemajući nikakav više kontakt. Svi mi imamo svoje mehanizme kako da najmanje odbolujemo taj proces i onda nagrade stignu kao podsetnik, kao znak pored puta da je ono što si radio imalo nekog smisla“, opisao je Marić.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je reč o ulogama koje i dalje igra, predstava „Edip“ jedna je od najtraženijih na beogradskoj pozorišnoj sceni, a Marić ističe da je svi glumci veoma vole.
„Tu se desila neka pozorišna magija. Kada sam posle fakulteta došao u pozorište stariji glumci su mi objašnjavali da pravila nema – možeš da uradiš sve, da imaš dobar tekst, reditelja, podelu, ali da predstava ne zaživi. ‘Edip’ je imao taj X faktor, očigledno imajući neku katarzu koju doživljavamo i mi. Za godinu dana odigrali smo je 30 puta, štitimo je i volimo i mnogo sam ponosan na ceo ansambl, pa je i logično imati publiku koja želi da se vrati“, kazao je on.
U pozorištu, istakao je, predstava počinje da živi od premijere.
„Onog trena kada imate razmenu sa publikom, predstava počinje da živi. Ne igram tog Edipa isto kako sam ga igrao prošlog septembra, a nadam se da ću u decembru već otići korak dalje. To je predstava koja komunicira sa ljudima – a ako probate da podvalite publici, ona će to da oseća. Trebalo mi je iskustva da se oslobodim pritiska da neće uvek krenuti onako kako bih ja želeo. Pustio sam da pozorište odradi ono svoje, da mene samog iznenadi“, kazao je.
Razlike kada predstavu igra u zemljama bivše Jugoslavije i inostranstva postoje, ali u kontekstu, ne i osećanju.
„Volim kada publika sama počne da učitava u predstavu i onda to podeli sa mnom, zanimljivo mi je da slušam“, dodao je on.
Marić trenutno igra i u predstavama „Lorencačo“, „Alisa u zemlji strahova“ i „Te noći sam je video“, a uskoro će ga publika ponovo gledati u „Bilo jednom u Brijunima“.
„Trebalo bi 26. oktobra da je igramo na BITEF-u, a potom ponovo u novembru na repertoaru. Očekuju nas i neka gostovanja po festivalima“, rekao je.
Osvrnuvši se na ulogu Tome Zdravkovića u filmu „Toma“, Milan je rekao da nije znao šta da očekuje uoči premijere.
„Film je komunicirao sa ljudima na neki čudan način. Oni su se otvorili uz taj film, dopustivši da im on uradi to što je želeo, nije ih film vukao na neku stranu. Nekoliko puta mi se desilo da me osoba koju prvi put vidim da podeli sa mnom svoju životnu priču, jer se povezala sa tim mojim likom. Najpre nisam znao šta da radim u takvoj situaciji, a posle shvatio da samo treba da ih pustim, da ih saslušam“, kazao je on.
Straha da će ga pamtiti pre svega po ovoj ulozi nije bilo, rekao je.
„Razumem strah da će tvoju celu karijeru pamtiti samo po jednoj ulozi, ali i šta da bude tako? To bi bilo znak da sam barem nešto uradio što je doprlo do ljudi“, objasnio je.
Marić je nedavno ponovo dao podršku svojoj koleginici Mileni Radulović, rekavši da je veoma važno da neko u takvoj situaciji oseti da ima podršku.
„Da osoba zna da nije sama dok se bori protiv nepravde koja joj je učinjena. Nije tu pitanje samo borbe po institucijama, ona se bori na nekoliko frontova, a na kraju na njima ta osoba sama vodi bitke. Užasno je važno da kada se malo umori, može da okrene i vidi neke ljude koji su ipak tu“,
Marić je pozvao ljude da ne ignorišu prodavce „Lica ulice“, čiji je ambasador.
„Pozivam ih da se raspitaju šta je ‘Lice ulice’, zašto je ta organizacija toliko divna i zašto i ti prodavci, i oni koji rade na časopisu rade toliko divnu stvar“, dodao je.
BONUS VIDEO
