Tatiana Kameron Tajči, koja nas je pre tri decenije pesmom “Hajde da ludujemo” pozivala na pesmu i ples, u jednom intervjuu govorila je kako joj pada što je u doba korone odvojena od majke, šta joj je pomoglo da prebrodi smrt supruga Metjua Kamerona i kako je posle dve godina uspela da se prepusti novoj ljubavi.
„Mama i ja se brinemo jedna za drugu i čujemo se svaki dan – preko poruka ili videorazgovora. Često je nazovem kad kuvam pa mi pomaže s receptima. Volimo se i teško nam je biti tako daleko jedna od druge, ali uvek jedna drugoj dajemo snagu, ljubav i mir. Najčešće mi savetuje da čuvam mir i zdravlje. I sinove, naravno“, rekla je pevačica za „Jutarnji.hr“ i otkrila da je na nju verovatno nasledila i mladolikost:
„Moja majka izgleda jako mladoliko, a za nju znam da je drži mladalački duh, humor, smeh i ljubav prema deci i prijateljima, pa se i ja pridržavam te formule. To se nekako precrtava na spoljašnji izgled. Nisam opterećena izgledom, ali nastojim da telo održavam zdravim. Od onog praktičnog, mislim da su važni zdrava ishrana, unutrašnje zadovoljstvo i mir. Nisam nikad pušila, ne pijem alkohol, osim tu i tamo jednu čašu dobrog vina ili gutljaj rakije (smeh), trudim se da spavam dovoljno i redovito idem u šetnju ili na jogu. Opuštanje i meditacija su mi jako važni“.
Pevačica je govorila i o velikom gubitku kada je pre dve godine ostala bez supruga Metjua Kamerona, koji je izgubio bitku s opakom bolešću.
„Metju mi je puno pomogao. Nije se bojao. U svakom trenutku bolesti bio je jak, ispunjen nadom i ljubavlju. Koristio je svaki dan da druge ohrabri. On je bio uz mene kad je moj otac obolio i preminuo od karcinoma i video je kako me je tatin odlazak slomio. Znao je tačno gde sam bila zaglavila – u tuzi koju sam stalno hranila suzama, uspomenama, onim što više neće biti, mislima što smo sve propustili i osećajem krivice koju sam imala pri pomisli da se ponovno smejem i radujem u životu u kojem tate više nema.
Trebalo mi je nekoliko godina da se izvučem iz depresije u koju sam zapala nakon tatine smrti. Kad je Metju oboleo, prvo što mi je rekao bilo je da ćemo živeti svaki trenutak i nećemo dopustiti strahu i neizvesnosti od bolesti da nam ukrade dane koje imamo – bez obzira na to koliko ih je. Kad je znao da će preminuti, rekao nam je svima da se fokusiramo na radost i život, a ne na smrt. Jer smrt nije kraj, samo tranzicija u večni život. Savetovao nam je da pronađemo radost i ljubav i ne bojimo se živeti s njom, jer on će biti onde odakle ta ljubav dolazi. Metju je imao jaku veru i nije se bojao smrti. Bio je neizrecivo tužan što nije mogao da provede više vremena sa sinovima i sa mnom. Plakali smo zajedno i tugovali za svim što smo izgubili. Kad je preminuo, nisam znala kako ću preživeti tugu. Bojala sam se svake pomisli o budućnosti, pa sam usmeravala misli na sadašnjost. Kad mi je bilo teško, plakala sam, ali trudila sam se da ne pothranjujem tugu dodatnim mislima o uspomenama ili o budućnosti koju smo izgubili. Oslanjala sam se na druge, grlila decu, ali se i trudila da njima ne otežavam svojom boli. Išla sam na razgovore sa svojom psihoterapeutkinjom svake nedelje. Srce me je stalno podsećalo da će Matju zauvek biti deo nas i voditi nas kroz život sa svim onim što nam je dao. Čak i kad se budemo ponovno smejali – što je njemu bilo najvažnije da opstane nakon njegovog odlaska. Imala sam dane u kojima nisam mogla disati od tuge. Moja mama je bila uz mene. I prijatelji koji bi došli u posetu i samo bili blizu, bez puno priče ili utehe… Sama prisutnost ljubavi kojom sam bila okružena pomogla mi je da polako otpustim tugu“, iskreno je ispričala pevačica i otkrila kako joj se dve godine kasnije, desila ljubav sa američkim muzičarem Dejvidom Lenglejem.
„Ljubav prema Metjuu ne može nikad ‘izaći’ da bi neka druga ljubav mogla da ‘uđe’. Znam da se to tako kaže, ali kad bolje razmislite, nema smisla. Ona će zauvek biti deo mene. Zajedno idemo dalje. Ljubav uvek raste, ne može se umanjivati ili nestati. Jedino kad mi sami odlučimo da jedan deo te ljubavi nekome uskratimo, tada nam postaje nemoguće da taj deo osetimo. Možda to čudno zvuči, ali ja tako gledam na ljubav. Dejvid je osoba koja poznaje bol gubitka voljenih osoba. Našli smo se u muzici i puno smo sarađivali i pre Metjuovog odlaska. Nisam tražila novu vezu – ja sam dovoljno jaka i sasvim sposobna živeti sama sa sinovima, ali lepše je s nekim podeliti suze i strahove kao i smeh i, da – muziku. Dejvid je izuzetan muzičar i divna duša“, zaključila je Tatjana Kameron za Jutarnji.rs.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare