6
Poznata stilistkinja Ana Milo, koja je bila zadužena za stajling "Hurricane" na Evroviziji u Roterdamu, surovo iskreno je prokomentarisala odevne kombinacije nekih finalista festivala "Pesma za Evroviziju", te ih je u svom izlaganju uputila na greške koje se mogu korigovati.
PROČITAJTE JOŠ
Nakon završetka takmičenja „Pesma za Evroviziju“, na kojem je pobedu odnela Ana Đurić Konstrakta pesmom „In Corpore Sano“, odevne kombinacije učesnika i dalje komentarišu. Kada su takve stvari u pitanju, mišljenja su uvek podeljenja, pa ima i hvalispeka, ali i žestokih kritika.
Budući da su prošlogiodišnje predstavnice Srbije, pevačice grupe „Hurricane“, koje su se takmičile na Evroviziji u Roterdamu, najčešće dobijale pohvale za stajling, kontaktirali smo stilistkinju koja je bila zadužena za njihov stajling.
Ana Milo zaslužna je za reči hvale u Rotrdamu, a kako i ne bi kada nikada nije omanula u svom poslu. Pored Hurricane, ona sarađuje sa brojnim drugim našim izvođačima, kao i sa Javnim servisom, a bavi se i brend marketingom širom sveta. Ana je u svom izlaganju veoma oštra, ali surovo iskrena. Verovatno zbog toga i jeste u svom poslu vrlo uspešna i poštovana.
„Raditi u timu sa RTS-om i biti u idejnom timu za pesmu Evrovizije je moje najlepše iskustvo u poslu u Srbiji. Svako ko se suprodstavi tom sistemu rada i idejnom konceptu – tu ne treba ni da pripada. Vrlo se jasno zna ko šta radi, na koji način, koji su rokovi, kakve su probe… Ima dosta izmena koje ne smeju da utiču na pomeranje termina – jer je u sam tim uključeno i preko trideset osoba. Ja saradjujem sa estradom i vrlo poštujem njene izvođače, ali nekima nije bilo mesto na „Pesmi za Evroviziju. Možda u koncertnim dvorana i salama za proslave jeste sigurno, ali na sceni RTS-a se traži više. Bolje. Drugačije. Muzičko poštovanje i vaspitanje, pre svega najvažnije – predstavljanje jedne zemlje kroz muziku kao kulturu. Stajling za Evroviziju se ne sme raditi kao priprema za spot ili nastup. To je detaljniji i zahtevniji posao. Pobednik mora biti inspirativan, kako izgledom tako i pokretima na sceni. Suludo je da na Evroviziju idu pevači koji imaju samo ime i prezime i time se vode kao pobednici. Taj način borbe odavno je obezvređen jer je previše korišćen“, istakla je Ana Milo svoje mišljenje, a potom se osvrnula na stajlinge neke od finalista.
Konstrakta
„Stajling je određen dodelom njene uloge u nastupu i ispraćen je sasvim dovoljno. Momenat simbola na reveru postoji, skreće se pažnja i na to kao i na njem ruž i povezanost sa cvećem u džepu. Ne znam da li konkretno to cveće ima neku simboliku, ali vrlo je verovatno da ima. Bend koji je iza nje u kontrastu je sa crnom bojom naspram njenog outfita i fokus je na njoj urađen i vizuelno jer bela boja uvek dominira na sceni. Ja bih lično uradila izmenu samo sa nakitom, odnosno uklonila bih nakit sa njenih prstiju kako bi došlo do veće uverljivosti uloge koju igra na sceni. Njen tim u Green room-u ima komponentu crvene boje koju svako negde ima i to vrlo lepo izgleda, timski rad pa i u stajlingu dovodi do pobede. Interesantno, vrlo mistično i definitivno da za Evrosong moraju imati dobar idejni koncept za stajling, dizajn i beauty jer su vrlo specifični kao tim, a ako tu pogreše onda mogu vrlo lako izgledati smešno. Tanka je granica i sve je u daljem radu i drugim ljudima.“
Sara Jo
„Nisam ljubitelj kostima, pogotovo futurističkih formi jer je to već viđeno i mnogo puta iskopirano na našoj estradnoj sceni. Ali definitivno je da je Sara Jo napravila dobar izbor sa timom kao što je Stefan Orlić i Zigman. Pleni svojom pojavim, i kostim je perfektno urađen sa dobrom kombinacijom materijala, a uklopljen je i u scenografiju i njene beauty momente. Beauty tim je mogao više računa da povede o efektnosti šminke i frizure. Nisu bili neophodni plavi momenti svuda – i na kosu, i na očima i na kostimu. Jedan od boljih idejnih rešenja za tu priliku i malo mu nedostaje da bi bio savršen.“
Aca Lukas
„Pomešani stilovi koji nisu dobro uklopljeni dovode do toga da koliko god lepa scenografija bila nešto ne valja. To se desilo sa nastupom Ace Lukasa. Dobar izbor materijala za sako s tim da rever nije trebao biti u štrasu. Previše je svega na jednom mestu i taj rever je bio idealno mesto za isticanje nekog simbola. Kombinacija zlata i srebra i vintage plexiglas violine plus vatrometa na kraju je ozbiljna doza neznanja ili nemarnosti. Kombinacija crne i šampanj nijanse vrlo je retka jer ne donosi efekat kao, na primer, crno i belo. Zna se kako se boje kombinuju i zbog čega. Vintage violina koja je providna ne može doći do izražaja pored šampanj nijanse. Trebalo se uraditi kontrast boja koji bi doprineo i vizuelnom estetskom ugođaju. Umetnik kao on ne sme da dozvoli grešku u stajlingu i celokupnom izvođenju ili da se preda ljudima bez iskustva ili onima sa iskustvom koje nije potvrđeno kao idealno, pogotovo za ovako veliko takmičenje.“
