Iako poštuje sve mere predostrožnosti, pevač Boban Rajović je primio ekipu Nova.rs u svoj dom i pokazao nam kako provodi vreme u izolaciji.
Pevač Boban Rajović je ozbiljno shvatio situaciju sa koronavirusom, pa je tako među prvima na estradi koji je svojevoljno otkazao sve koncrte u narednom periodu. Dane u izolaciji provodi u svojoj kući na Bežanijskoj kosi, koju je pre 10 godina kupio od koleginice Dragane Mirković i njenog supruga Tonija Bijelića.
„Kuću sam kupio 2010. godine, a do saradnje s Draganom Mirković je došlo 2007, kada sam objavio pesmu „Usne boje vina“. Tada sam upoznao i njenog Tonija, danas mog velikog prijatelja. Ušao sam u neki kontakt sa Draganom, koja mi je do tada bila totalno privatno nepoznanica. Znao sam je samo sa TV-a kao sjajnu pevačicu, čak sam bio i njen fan dok sam bio mlađi. U tom periodu sam hteo da svoju porodicu iz Danske prebacim u Srbiju, tražio sam da kupim kuću i Toni mi je dao predlog da uzmem njihovu na Bežanijskoj kosi. Moram da se pohvalim s tim da je to moja najzdravija investicija u životu. Posle sam je preuredio, i čak kad pokazujem svoju kuću volim da kažem sam od njenog gardrobera napravio spavaću sobu. Spavam u garderoberu Dragane Mirković. Tri puta više da mi daju za nju, ne bih je dao“, rekao nam je pevač na početku razgovora.
Kako provodiš vreme u izolaciji? Čime se zanimaš?
– Prvo moram da kažem da mi je mnogo žao zbog trenutne situacije, ne samo Srbije već čitave planete. Možda ružno zvuči, ali dobro mi je došlo. Nekome ko stalno skita i ko je stalno u akciji, ovo baš dođe odmor, jer sad nema mrdanja. Ispoštovaću sve što su rekli, i stvarno poštujem. Otkrivam neke nove stvari u životu za koje nisam imao vremena. Sada imam vremena da sve saslušam. Takođe sam otkrio neke stvari u svojoj kući za koje nisam znao (smeh). Nisam znao da imam česmu u vešeraju. Imam vremena da sređujem kuću i sortiram neke stvari. Uz sve to treniram, s tim što sam do pre nekoliko dana izlazio napolje na jedan veliki teren, ali sam ukapirao da ni to ne sme.
Troje tvoje dece živi u inostranstvu. Da li su se sada vratili u Srbiju?
– Starija ćerka je ostala u Danskoj sa budućim mužem, a druga se vratila iz Amerike, kao i sin iz Danske. Ja sam pre svega ovog baš otišao u Dansku da odgledam sinovljevu utakmicu i tih dana se sve ovo izdešavalo oko koronavirusa. Tamo smo bili od 9. do 11.marta. Čini mi se da je tamo krenulo nedelju dana ranije, i onda smo se odlučili na taj potez da se vratimo u Beograd. Pošto su mi deca i supruga danski državljani, tamo su nas upozorili da budemo sigurni da li ćemo izlaziti iz zemlje, jer nas neće pustiti da se vratimo. Što se mene tiče, imam svoju lepu Srbiju.
Da li će se pomeriti svadba tvoje ćerke koja je zakazana na leto ove godine?
– Svadba bi trebala da bude 26. jula. Pričali smo supruga i ja sa ćerkom o tome. U ovom trenutku sve je poremetilo sve, ali ništa nije nerešivo. Japanci su rekli da neće otkazati Olimpijadu krajem jula, pa računam da će se sve ovo završiti krajem maja, početkom juna. Pa i ako bude moralo da se otkaže, zakazaćemo drugi termin.
Ti si prvi pevač koji je svojom voljom otkazao nastupe. Jesi li znao da će doći do ovoga?
– Tačno. Pre nego što su počeli vlasnici klubova i menadžeri, ja sam otkazao nastupe za tri n aredna vikenda samo zbog ove situacije. Ljudi, ovo je stvarno jedna borba, odnosno rat sa nevidljivim protivnikom. Ako ne možemo da sedimo kod kuće, onda ne znam šta možemo.
Da li ti je neko od kolega možda zatražio finansijsku pomoć, s obzirom na to da je cela tvoja branša trenutno ostala bez posla?
– Spreman sam u svakom trenutku da pomognem onoliko koliko je u mojoj moći. Bilo je nekih mojih prijatelja koji su zatražili pomoć. Hvala Bogu, mogao sam da izađem u susret. Ja sam neko ko ozbiljno shvata situaciju sa zdravstvene, ali i sa finansijske strane. Opet, ne bih voleo da me ljudi shvate pogrešno, nisam ni milijarder ni milioner. Ali, i da nisam ništa uspeo da uštedim za sve ove godine rada, pa preživećemo. Bili su ratovi, ljudi su živeli u katastrofama, pa su se izdigli iz svega toga. Ovo je i dalje luksuz kako mi živimo.
Dok si taksirao u Danskoj navikao si da živiš i kad nemaš novca. Da li ti je problem da radiš fizičke poslove da bi preživeo?
– Apsolutno. Baš sam pre neki dan pogledao emisiju gde je jedno svešteno lice ispričalo anegdotu. Porodica je došla kod njega i počela da se žali kako nema novca, kako nije zdrava. On je zamolio da na ulazna vrata članovi okače papir na kom piše „Proći će“. Nakon godinu dana ta porodica je došla kod istog tog sveštenika i rekla: „Oče, mi smo ozdravili. Imamo para, sve nam dobro ide“, i dobili su odgovor da ne sklanjaju taj papir još. Sve prolazi, pa će proći i ova korona. Svi oni koji znaju i ne znaju, Boban Rajović je vozio skupe automobile. Nisam to radio radi nekog kompleksa. Bog mi je dao. Sanjao sam nekad o tome i zaradio sa svojih deset prstiju. Isto tako, taj isti Boban Rajović spreman je da vozi ovog istog „pežoa“, da se vozi gradskim prevozom, spreman je da uzme lopatu u ruke, da se vrati u istu tu Dansku i taksira. Ma i ovde mogu da taksiram, da čistim, da pomažem da budem volonter… Ništa mi nije strano. Ako ne budem više pevao, spreman sam da taksiram u Beogradu. Ne u Kopenhagenu, jer je i tamo luksuz naspram naših taksista. Radeći sve to sam i uspeo. Bar mislim da sam uspeo da obezbedim sebe i svoju porodicu.
Znači, mogao bi da živiš sa hiljadu dinara u džepu?
– Ja lično mogu, a posebno sada kad su mi deca već odrasla. Upravo hiljadu dinara u džepu i idemo dalje. Bog mi je dao da imam lepu kuću, a isto tako i da ostanem u ovom podrumu, gde sam sebi napravio malo kupatilo i dve sobice, meni je dovoljno da tu boravim i spavam. Bitno je da postoji ljubav i da se razumemo. Svejedno mi je da li živeo u 300 ili 30 kvadrata. Ali, ako imam mogućnosti i ako sam umeo da stvorim na jedan pošten način 300 kvadrata, zašto ne bih živeo tu.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.