0
Poznati glumac godinama je u skladnom braku koji je odoleo svim krizama.
Radoš Bajić iza sebe ima dugu i uspešnu karijeru u okviru sveta filma.
PROČITAJTE JOŠ:
„Kad sagledam period od sedamdesetih godina prošlog veka i svojih prvih glavnih uloga, Čabrinovića u filma ‘Atentat u Sarajevu’, Anđelka iz ‘Beštija’ i Dalibora iz ‘Partizanske eskadrile’, do danas i projekta ‘Heroji Halijarda’ na kojem radim poslednjih pet godina – vidim borbu, uspone i padove, pobede i poraze. Tokom rada na svojoj knjizi i sam sam bio zatečen saznanjem koliko toga je iza mene. Koliko uloga, filmova, TV serija i svega onoga što čini profesiju filmskog glumca, a kasnije, u drugoj fazi karijere, i scenariste, producenta i reditelja“, kazao je Bajić.
Radoš i njegova supruga Milena na početku njegove karijere nisu imali finansijska sredstva, pa glumac zbog toga više igrao na filmu nego u pozorištu.
„Zato što sam sa svojom suprugom Milenom egzistencijalno krenuo od totalne nule. Od dve kašike i dve viljuške – pa sam morao da se borim za goli život porodice koju smo Milena i ja nakon studenske ljubavi krenuli da stvaramo veoma rano. Pozorište je važna i lepa građanska institucija kulture koja je podrazumevala da mladi glumac na početku karijere ima elementarne uslove za život, da bi mogao da odgovori potrebama stvaralačkog i kreativnog procesa, da ceo dan bude na probama i da uveče igra predstave. A ja to nažalost nisam imao – bez obzira što sam odmah nakon diplomskog ispita na Akademiji dobio poziv za stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Zvuči paradoksalno, ali rad na filmu i televiziji je tada, i dugi niz godina kasnije, omogućavao skroman ali pristojan život moje porodice“, dodao je on.
Radoš je uporedio današnju kinematografiju sa periodom njegovih početaka.
„Ako se uzme 1972. godina, kada sam upisao Akademiju, ja sam u priči tačno pola veka. Kad treba da kažem koliko je to dugo, pomenem da sam se neke godine na Festivalu u Puli nakon jedne premijere rukovao i s drugom Titom. Razlike su ogromne. U vremenu koje pominjemo kinematografija je bila umetnost, a danas je industrija. Nekada se film snimao i stvarao po godinu, dve, pa i tri – danas živimo u vremenu instant kinematografije. Sve je sad i odmah, a kad je brzo, onda je i kuso. Dobro je što danas ne snima samo onaj ko neće, ali uprkos dobrim okolnostima što u socijalnom smislu filmski radnici, glumci i autori imaju posla, sem časnih izuzetaka malo je dobrih filmova i velikih TV serija – a improvizacija kojima su uzori strane kinematografije ima koliko hoćeš“, rekao je Bajić.
Glumac za razliku od svojih kolega nije u mladosti bio politički aktivan.
„Nisam hteo tada i ne želim ni sada…“, dodao je Radoš za „Blic“.
BONUS VIDEO: TOP 5 Najlepših glumaca starijih od 35