13
Ona je najuspešnija biznismenka na estradi.
Crnogorska pevačica Seka Tomičić pojavila se na sceni pre sedam godina kao deo Grand produkcije. Ona je za pomenutu muzičku kuću izdala album, a već neko vreme je deo RTS PGP-a za, te za ovu muzičku kuću izdaje nove pesme, a jedna od njih je i „Živote moj“.
Pevačica je u intervjuu za Nova.rs po prvi put otkrila detalje svog privatnog života, biznisa kojim se bavi više od dve decenije i mnogih drugih stvari.
PROČITAJTE JOŠ:
13
12
Kako ste došli na ideju na prepevate pesmu „Živote moj“?
„Moram da kažem da nisam kupila autorska prava, nego su mi poklonili. Tu pesmu sam slušala kao mala, iako to nije moj fah muzike, ali ta truba, to izvođenje, uvek sam govorila da ću to snimiti. Moji se snovi uvek ostvaruju.“
Pesma je veoma tužna i nosi jaku poruku, kakve ste emocije vi osećali dok ste je pevali?
„Kroz život svako ima trenutke slabosti i trenutke koji su jako dragi, ako želite da budete uspešni, život trpi, i organizam. Više je ljudi koji to nose u sebi, ali nikako da to ispolje, a ja sam želela da to uradim kroz pesmu.“.
Pesma kaže ‘živote moj, gorak si mi bio’ – zbog čega je vaš život bio gorak?
„Devedesetih je bio rat, došlo je do cepanja, neki ciljevi koji su trebali da se ostvare nisu i onda vam život nešto servira i tako. Znate kako kažu, ako je sve lepo, treba staviti neku daščicu da se spotaknete… Ta pesma je toliko teška, kada krene svi se sete nečega. Kada je zapevam na nastupu to bude bum.“
Odakle vi u muzici?
„Rodila sam se sa tim talentom, ceo život sanjam o tome. Volela sam da pevam i bilo mi je bitno da se dohvatim mikrofona, u školi sam uvek tokom slobodnih tema maštala o muzici, orkestru, pevanju. Pre su se kupovale kasete i novac koji mi roditelji daju za doručak da kupim u školi, ja sam skupljala i kupovala kasete. Sa 13 godina sam počela da pevam sa jednim bendom iz Tivta, sećam se da smo imali nastup na Avali i došao je Milutin Popović Zahar da me čuje, pevala sam ‘Psujem te živote’ od Nade Topčagić i jednu pesmu od Magazina, dva žanra. On me je pitao da li bih ja pošla sa njim, pevala sam i Brenine pesme. Tada je bila inflacija, nismo imali novca ni za hleb i ja sam se povukla. Bazirala sam se na privatnom biznisu gde sam danas uspešna, ali sam rekla da ću se vratiti muzici. Ušla sam na našu scenu na velika vrata i radiću to do kraja života.“
O kakvim biznisima je reč?
„Većinom su automobili u pitanju, radi se o trgovini rezervnih delova, imam i tehiničke preglede i tako dalje. Muzika donosi i prihove i rashode, ja sam žena iz biznisa i znam vrlo dobro kako to ide i meni je to odskočna daska za sve ovo, morate imati novca da biste uložili u pesmu, putovanja, mikrofon.“
Koliko dugo se bavite tim privatnim biznisima?
„Već 25 godina, ako čovek želi da uspe mora da radi nešto novo, da ulaže. To je kao grana koja se razgranava, ako postavite dobro temelj vi onda nemate problem.“
Da li ste imali problem sa oscilacijom u novcu? Da li ste nekada bili u minusu?
„Ako pametno radite naiđe i taj period kada sve stoji, za vreme korone sam pravila vrlo pametne poteze. Gledala sam da ljudi oko mene budu zadovoljni. Kada uložite u nešto, svaki posao koji se radi mora da se radi polako, ne može ništa preko noći. Znala sam da će se moj trud isplatiti, gledala sam da polako donosim svoje odluke da sve što uradim bude ispravno i na kraju se sve to pokazalo. Kada dođete u neku ustanovu, vrata su vam otvorena, vi kada imate problem u blokadama to se vidi. Ukucate matični broj i sve se vidi. Uz pomoć svoje porodice sam uspela, noćima sam radila, od 24 sata radila sam 20 sati. Uveče kada mi neko dođe ja kažem da sam čistačica, nisam znala šta me čeka, a bila sam tu da pospremim, izbrojim, posložim.“
Da li imate puno radnika i kako se borite sa njihovim zahtevima?
„Teško je danas to, malo je dobrih gazdi i radnika. Ja imam stalne radnike, za sve ove godine se desilo možda 5-6 otpuštanja. Ne tolerišem laž, pustiću vas ja jedan put, ali kada gledate da me konstantno lažete ja to znam. Život me naučio da skeniram ljude, kada mi neko prilazi ja mogu da ga ocenim, a čovek koji laže je spreman na sve. Volim da budem precizna i to me mnogo košta, kažu mi da sam kao policajac, ali ja sam samo odgovorna.“
Da li ste znanje iz biznisa preneli na šou-biznis?
„Morate da razmišljate dok radite posao, jeste teško ali ne dragamtično. Slušam ljude koji kukaju kako će i šta će, a ja dok ih slušam već radim i otišla sam daleko. To su sve šabloni, i estrada je šablon, ima tu svega ali mi kažu da ne znam kako je, pa vi ljudi ne znate kako je teško u današnje vreme držati firme, teško je raditi sa narodom – postao je osetljiv. Svaki posao je težak, ali ja odvojim biznis i estradu.“
Sad je leto, da li imate više nastupa?
„Ima, ali biram gde ću da radim jer ne možete svugde da pevate. Moram da pomenem svog kolegu Omera Hodžića koji je harmonikaš, on me je dosta toga naučio. Vlada Panović mi je radio album za RTS PGP, takođe mi je dosta pomogao. Prvo sam sarađivala sam Endžijem Mavrićem, Goran Šljivić mi je radio spotove, Miša Mijatović i tako dalje. Uvek sam birala ljude koji znaju svoj posao.“
Zbog čega ste napravili toliko dugu pauzu?
„Ja sam dugi niz godina bila u grču, nisam pevala, porodica mi je branila, znate kako to ide u Crnoj Gori – žena da peva? Svi mi krenemo iz kafane, tu se peče zanat, ali stvarno kada neko generališe pevačice to mi smeta. Ja do sada nisam imala ni jedan kiks, sve ja to lepo uradim, ljudi popiju na nastupu, ali nisam balavica, znam kako da reagujem.“
Ko vam je branio da se bavite pevanjem?
„Moja porodica, moj otac je rano preminuo, on je bio talentovan i znao je šta je želim. Moj sin je takođe talentovan za muziku, školovao se u Parizu, ja sam pokušala da ga povučem na scenu, ima trenutaka kada kaže – nas niko neće shvatiti i razumeti šta mi to volimo. Htela sam da se odreknem svega, rekla sam im – biću tu uvek za vas, a vi kako hoćete, postavila sam vas na noge i sve sam učinila za vas. Kada sam se pojavila na sceni, pevači su se pitali šta će njoj to, niko nije znao da je to u meni i da sam ja rođena sa tim. Za vreme štrajka taksista ja sam išla u školu kod Suzane Dinić, trebalo mi je to jer nisam pevala više od 20 godina, nije me sramota da to kažem. Suzana mi je rekla da pevam bolje od 80 odsto estrade.“
„Pustila sam da priča ko šta hoće, ćutala sam, nisam želela da pričam da sam držala mikrofon kada pola estrade nije. Moja porodica je znala da ja to volim, i da ću to uraditi, oni su prihvatili to kada su videli da nema igre sa mnom. Ono što želim i volim – ne postoji osoba koja će me sprečiti. Htela sam da im kažem da i oni moraju da me razumeju, jer da nije bilo mene, ne bi ni oni bili ono što su danas. Čekala sam da sve stavim na stabilne noge i tek onda krenem. Ako treba da pišem knjigu, mogu da pišem o estradi, biznisu, stvaranju života, sve imam, samo nemam mušku snagu…“
Imate troje dece, svi su školovani, šta su tačno završili?
„Sin je završio klavir u Parizu, dali su mu stipendiju, a Crna Gora nije. On se zove Darko, sam komponuje muziku, pop muzika mu je u krvi, on i svira i peva. U glavi imam duet sa njim, bila bi šteta da to ne uradimo. Darko je osvajao nagrade i u Srbiji, i u Crnoj Gori, u Minhenu su mu tražili da ostane tamo, ali nije hteo. Drugi sin Marko je završio harmoniku, išao je na mnoga takmičenja, ali je sa mnom u biznisu. Ćerka Jovana je završila violinu, a inače je magistar turizma i trenutno završava doktorat na FDU.“
BONUS VIDEO: ISPOVEST „U Americi sam vozio kombi, pevao na tezgama kod naših ljudi, imao moždani udar, a onda sam rekao sebi – Šeki, vraćaj se u Beograd“: Emotivna priča „poslednjeg boema“ Šekija Turkovića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare