1
U narednim danima od 20 časova na portalu Nova.rs uživajte u serijalu Ispovest u kom ćemo objavljivati zanimljive priče poznatih koje nismo objavili u okviru emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
U emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića mnoge javne ličnosti iznele su bolne, teške, zanimljive i do sada neispričane detalje iz svojih privatnih i poslovnih života.
Mnogi od njih svedočili su o tome koliko im je bilo teško tokom surovih devedesetih, kada su bili velike zvezde, ali je stanje u državi bilo alarmantno. Jedna od njih je i Ekstra Nena, koja je 1992. godine predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji u Malmeu, kao poslednja predstavnica sada već bivše države.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ja se nisam plašila, ali se moj tim plašio za moj život jer su imali dojave. Imala sam pet momaka kao obezbeđenje. Dolazim sa prostora Balkana gde se ratuje. Ja dolazim, želi se neka komfilikta situacija i da se nama napakosti. Da li sam to ja ili neka druga osoba, to njima nije bitno. Ja sam imala pet telohranitelja ispred sobe, svuda su išli sa mnom“, rekla je ona.
Ekstra Nena je otkrila i šta ih je dočekali kada su se vratili u Srbiju.
„Niko me nije zvao šest meseci. Ja sam se za Evroviziju spremila kao da će da me gleda ceo svet, i gledao me je. Trebalo se osam dana prikazivati dva-tri puta dnevno, na koktelima, na intervjuima, slikali su me svi. Ja sam znala da to zahteva posebnu garderobu, a ja sam to sve iz svog džepa platila. Nama je bilo plaćeno samo boravak i put. Onda je Rade Radivojević koji je bio uz mene tamo, tražio da nam neko da da imamo bar za kafu tamo. Onda je neki njegov poznanik iz Leskovca dao 500 maraka da bi imala za kafu, da ne sedimo tamo u sobi samo, a direktor televizije Beograd je rekao da oni nemaju pare, da je kriza, a ja sam videla da za druge stvari nije bila kriza, a ja sam bila ponosna što iza mene treba da stoji zastava moje zemlje i onda sam svoj novac uložila za to prikazivanje. Rade i ja se šetamo Malmeom i kolone ljudi idu za nama i govore: ‘Ekstra Heha’, a ja naravno znam kako treba da se pojavim. Crne pantalone, bela rolka, mantil crni dugačak leluja oko mene, tamne naočare, kosa crna, one lokne, pa ne zna se ko bi radije da se nađe i da mi kaže nešto, pesmom su svi bili oduševljeni. Ali politika je politika.“
Čeda Čvorak takođe je bio zvezda devedesetih, a on je ispričao da Željko Mitrović dugo nije želeo da ga primi u kancelariju i pruži mu šansu.
„Oko 850 sati sam čekao, dobio sam dve upale uveta i jednu upali oka, podsmevali su mi se svi, i čistačice i vozači, ja sam čekao po 7-8 sati dnevno i čekao sam priliku da pokažem šta znam. Kada sam video ko sve čeka, shvatio sam da moram biti uporan, a mnogi su bili sujetni, pa su odustali i govorili ‘Šta ja njega ima da čekam’ i tako dalje. Milica Mitrović je za mene čula jer sam imao jedan projekat ‘Čvorak i Pilici’ to je pesma o Josipu Brozu Titu koja je bila zabranjena, a Maja Marković je bila na fesivalu i za nju je znala, a kada je čula pesmu bila je oduševljena, a Željko Mitrović je bio flud, teško ga je bilo uloviti i čekali smo dugo i par puta je Željko pokušao da me otera i da mi kaže da nisam normalan, a ja sam mu rekao da znam šta čekam i da ću biti strpljiv i kada on bude mogao, ja ću biti tu“, počinje priču Čeda o čekanju sastanka koje mu je promenilo život i nastavlja:
„Nakon tih 850 sati ja sam ušao kod njih u kancelariju, a on je već bio obučen, imao je odelo i kravatu, trebao je da krene na poslovnu večeru, a ja iz torbe izvadim kao uređaj, mini disk i razne kablove jer nisam znao koji on uređaj ima da se poveže i kada je video da sam ja prespreman video sam da se nasmejao. Pustio sam prvu, drugu, treću pesmu, on me pitao koliko imaš pesama, ja sam rekao 15 i on je posle 8 pesme rekao Milici Mitrović da pomeri večeru, pitao me je šta tražim za ovo, ko sam ja i to je bilo ludilo. Kada sam došao kući ispričao sam porodici, tada smo živeli u Marinkovoj bari na Medaku, i Maji i ‘Tvinsu’, svi smo živeli u jednoj zgradi“, prisetio se Čeda.
O surovim godinama i problemima uzrokovanim Miloševićevim režimom pričao je i čuveni Slavko Banjac.
„1993. godine je počeo rat, bio sam u Americi i poslednjim avionom sam se vratio u Srbiju. Čuveni povratak dece deset sa Kenedijevog aerodroma, ja tamo nisam mogao da živim od tog ambijenta i svega gde su nas zatrpavali, a pratio sam šta se dešava svuda – zlo. Kako oni nas Srbe u to vreme gledaju tamo, samo sam rekao da se sutra vraćam. Tamo nisam pevao, bio sam po par meseci, pa se vraćao.“
„Moja popularnost se događa 1993. godine, a država u haosu. Počinjem da radim drugi deo albuma sa Zlatom Timotićem, Žarko mi odlazi iz zemlje, to je bio vremenski period kada ne možeš ništa da planiraš. Tada su predivne pesme pravljene, ne samo meni, nego i mojim kolegama, da li je to ludilo u kom se živelo, pa su autori iz sebe izbacivali te emocije… Pravili su pesme za sva vremena.“
„Skoro sam sa nekim analizirao, šta li je to, ko zna, to je taj naboj koji sam ja imao u Americi kada sam rekao da tamo neću da živim. Oni misle da sam ja loš momak, šta oni znaju ko sam ja. Oni ne znaju ko su oni – trgovci demokratijom. Politika me je razvalila ni krivog ni dužnog, mnogo mi je zla nanela u nastavku ove divne priče, u okruženju vatre, oružja i krvi i ja moram da odlazim. Staje sve i tačka“, pričao je Banjac.
I Radoslav Rodić Roki govorio je o svom iskustvu, tvrdeći da mu je karijeru uništila Milica Mitrović.
„Sve je lepo krenulo i 2000. godine izdajem za Grand CD na kom je pesma ‘Plavuša’ bila mega hit. Sve krene super, međutim zabrane me na Pinku. Zašto? Vlasnica Pinka i pokojni Minimaks su se nešto posvađali, a ja za to nisam znao. Sleteo sam na aerodrom i zove me Veljko Žujović, Minimaksov adžutant koji mu je sve organizovao i kaže mi da večeras dođem kod Miće u emisiju, ja mu kažem da sam na aerodromu, a on mi kaže da moram da dođem, neki gosti su otkazali, a Minimaks i ja smo baš bili dobri i reko ‘ajde. Pitam ga: ‘Gde si?’, on kaže u Drajzerovoj, ja ne kontam šta će on tamo, u studiju Palme. Kakav sam blesav i ne namazan, ja odem i sve bude fino, sve uživo. Nakon emisije me zove Saša Popović i pita me da li sam lud i šta ću ja kod Minimaksa?“
„Ja ga pitam: ‘Što ne bih bio, bio sam sto puta?’, a Popović mi kaže da su se on i Milica Mitrović posvađali, kaže mi da sam morao da znam jer su se posvađali dva-tri dana pre toga, i on mi kaže da sam završio sa Pinkom. Ja mu kažem da je on moj direktor, neka me opravda i prosledi moje reči. On mi kaže da će mi dogovoriti sastanak sa Milicom Mitrović i ja odem tamo kad smo se dogovorili, čekam sat vremena ispred kancelarije da bi mi otkazali jer je bio neki važan sastanak koji traje i rekli su mi da dođem prekosutra, ja prekosutra – ono neka Grčka delegacija. Ako me napraviš majmunom jednom, razumeću, ali već dva puta… Odustanem ja od toga, tako da me ni Pink više nije emitovao. Šta da kažem, ko me je kleo, baš je uspeo.“
Šta su sve govorili, možete poslušati u video-prilogu na početku teksta.
BONUS VIDEO: Ispovest – Slavko Banjac
