0
Sofka Nikolić bila je prva kafanska pevačica koja je zapravo postala zvezda i za kojom je publika ludela.
Sofka je rođena 1907. godine u mačvanskom selu Tabanović, nedaleko od Šapca. Već kao devojčica pevala je po vašarima, a prvi ozbiljniji nastup imala je u jednoj zvorničkoj kafani 1923. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Vrlo mlada se udala za muzičara Paju Nikolića, šefa orkestra, sa kojim ubrzo odlazi u Mostar. U tamošnjoj kafani „Lira“, između ostalih, oduševljavala je Aleksu Šantića, izvodeći njegovu „Eminu“.
Nakon Mostara, u kojem je boravila četiri godine, Sofka se preselila u Sarajevo, a kada je nastupala, ne samo da je manjkalo mesta u kafani, već su često i ulice bile premale za sve one ljudi koji su se uputili na njen nastup.
Prvu ploču sa numerama „Kolika je Jahorina planina“ i „Kad bi znala, dilber Stano“ snimila je sa 19 godina u Berlinu, a svoju drugu ploču dve godine kasnije u Parizu.
Pored svih uspeha u našem regionu, Sofka Nikolić je bila prva žena koja je ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope, a u to vreme bila je drugi muzičar uopšte po broju prodatih ploča, posle italijanskog pevača Enrika Karuza.
Ubrzo je došla i u Beograd i učinila da se tih dvadesetih godina prošlog veka potpuno promeni odnos naroda prema kafanskim pevačicama i pevanju. Njene nastupe je čak uživo prenosio i Radio Beograd. Dobila je i zanimljiv nadimak, te su je mnogi prozvali „kraljicom Skadarlije“.
Zanimljivo je to da su Sofkini veliki obožavaoci, ali i prijatelji bili su i Branislav Nušić, Tin Ujević, Gustav Krklec, Miloje Živanović, Čiča Ilija Stanojević, Dobrica Milutinović i mnogi drugi. Pisalo se da Sofka nije njima samo pevala, već da je bila veoma pametna i razborita, pa im je bila i ravnopravni sagovornik.
„Nušića se sećam po duhovitosti. Čim bi sela za njegov sto, ispričao bi nešto što je bilo dovoljno da se smejemo celo veče. Dovodio me je u situaciju da sam se mučila kako da se uzdržim od smeha kada ga pogledam za vreme pesme. Nikad nije ponovio stari štos. Bio je nepresušni izvor šala i dosetki“, rekla je Sofka svojevremno.
Prijateljica joj je postala i Džozefina Beker.
„Sećam se kada sam je prvi put videla i čula u Zagrebu. Nisam razumela nijednu reč, ali sam shvatila emociju, čula sam svaki otkucaj njenog srca. Ona je moja velika ljubav. To je žena koja u ono vreme nije gledala što nastupam u haljini od banana. Ona mi je dala veliku podršku“, rekla je decenijama ksanije Džozefina.
Sve do 1939. godine, Sofka je, pored Beograda i drugih jugoslovenskih gradova, gostovala i snimala u najpoznatijim evropskim kulturnim centrima – Berlinu, Pragu, Beču, Budimpešti, Parizu, i to sa pratećim orkestrom od 25 muzičara pod vođstvom njenog muža Paje.
Snimila je više od 100 ploča s više od 200 pjesama od kojih su najpoznatije „Cojle, Manojle“, „Kolika je Jahorina planina“, „Kad bi znala, dilber Stano“, „Zone, mori Zone“, „Čuješ seko“…
Njen život je u jednom trenutku otišao u drugom smeru, kada je doživela jezivu tragediju. Kada je Sofka bila na vrhuncu slave, 1939. godine, njena ćerka Marica je preminula od tuberkuloze, a u tom trenutku imala je samo šesnaest godina. Pevačica se zbog bola i tuge povukla sa scene. Sofka je tada prodala svoju vilu na Topčideru i preselila se Bijeljinu u malenu kuću.
Javnost se nakratko podsetila nekadašnje zvezde 1968. godine, kada je o njoj snimljen film. O svojoj tragediji je ćutala.
Tokom svoje slave Sofka je bila toliko popularna, kao retko ko pre nje. Kada bi nastupala u Parizu ceo grad je bio oblepljen njenih fotografijama. Zanimljivo je to da je bila popularnija od fudbalera i sportova, jer je na njenim nastupima redovno bilo više posetioca nego na nekim sportskim manifestacijama.
Umrla je tiho 1982. godine, a poslednje dane provela je u staračkom domu. Sahranjena je pored ćerke i muža, u kapeli na bijeljinskom groblju.
Danas u Bijeljini postoji mural sa njenim likom, kao i ulica sa njenim imenom.
BONUS VIDEO: Kafana stara dva veka u Jarmenovcima i dalje prima goste
