2
Gost nove epizode emisije "PopTok" autora i voditelja Pera Jovovića je glumac Radivoje Raša Bukvić.
Radivoje Raša Bukvić karijeru je počeo davne 2003. godine, epizodnom ulogom u filmu „011 Beograd“. Od tada je gradio uspešnu karijeru u Francuskoj i Holivudu, a ovih dana je u žiži javnosti zbog angažmana na ostvarenju Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule“.
PROČITAJTE JOŠ
U filmu „Čuvari formule“ tumačite lik Dragoslava Popovića, profesora koji je predvodio grupu naučnika u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Kako ste se pripremali za tu ulogu?
Postoje neka ograničenja kad igraš istorijsku ličnost, ali svaki lik mora da zaliči malo na tebe ili ne može da se kaže da si ga ti glumio. Ljudi greše kad kažu da ti postaješ neko durgi kroz ulogu. Ja imam neki osećaj da nikad ni u jednoj sekundi ne zaboravljam da sam to ja. Smatram da moj posao podrazumeva da pozajmljujem sebe likovima koji su mrtvi na papiru i koje oživljavam time što im sebe dajem. Naš posao je ustvari igra, nije popularnost ili velika zarada.
Poznajete njegovog sina i rekli ste ranije da ste imali konsultacija oko toga kakav je on čovek bio.
Pomoglo mi je da ne pogrešim u smislu njegovog bića. Dragoslav Popović koji je napisan u scenariju nije doživeo akcident u Vinči, nije se ozračio. To je bila jedna rediteljska želja da se pojača dramaturgija samog tog čina, da čovek koji je odgovoran ozrači i sam sebe i da onda iz njegovog ugla posmatramo kako on preživljava i sa kojom dozom krivice. Stradaju ljudi na njegove oči zbog njegove greške. To je Bjelogrlič hteo da ubaci i da pojača dramaturgiju. Samim tim mi smo odstupili od istine u tom momentu. Nije to dokumentarni film, to je fikcija, ali fikcija koja nije promenila istinu. Mi tretiramo događaj onako kako se desio, ali u okviru toga svaki reditelj ima pravo da malo pojača i smanji neke elemente da bi pojačao uzbuđenje kod gledalaca. To je suština svakog filma – da izazove emociju. Kako vidim na društvenim mrežama poprilično smo uspeli u tome.
Zašto ste se odlučili da se vratite ovde nakon rada u Francuskoj i Holivudu?
„Godine 2015, kada je moja tadašnja supruga zatrudnela, shvatio sam da postoje dva načina vaspitavanja dece – ovaj moderni sa bebisiterkama gde mi ne znamo biografije tih bebisiterki, ne znamo kako se one bave zaista decom i ovaj drugi koji je nama možda i prijemčiviji, na koji smo mi navikli, a to je uz pomoć baka i deka, čije biografije znamo. Za njih smo sigurni da će istinski da se brinu i vole to dete. S obzirom na to da je mesto stanovanja u slučaju slobodnog umetnika ili kopljenika nebitno, odlučili smo da budemo ovde, a da ja letim i da se vraćam u Pariz. Plan je bio da tamo idem na kastinge i kad nađem film da odem na neko vreme i da me nema. Uopšte se ne kajem zbog te odluke, zato što sam zahvaljujući tim putovanjima i životu ne samo u Parizu nego i u Los Anđelesu, shvatio da postoje uvek dva lica medalje – nije zlato sve što sija i nije sve tako bajno i sjajno tamo gde nam govore da je bajno i sjajno. Duboko verujem da je čovek odgovoran za svoj život i da u najtežim situacijama i najtežim vremenima može sebi da napravi dostojanstven osećaj, da ima osećaj lepog života i da kao takav može da bude i ovde i tamo i bilo gde na planeti. Ne zaboravimo – zemlja je kružna i po toj geometrijskoj logici na kojoj god tački te lopte da se nalazimo – mi smo uvek na istom mestu. Ako je meni dobro sa sobom biće mi dobro i u Los Anđelesu, a i u Surdulici, Somboru…“
Kad kažete LA, meni to zvuči jako uzbudljivo…
„Moramo razlikovati odlazak u turizam, jer kod turizma postoji jedan hormon koji se luči kada idemo negde na put. Čeka nas nešto novo, mislimo da će sad će da bude fantastično… On traje negde 21 dan, posle toga kreće polako hormon da pada i onda počinjemo da vidimo stvari zaista pravim očima. Ja sam u Los Anđelesu živeo godinu i po dana i mogu da kažem da sam ostao bez tog hormona posle par meseci, što ne znači da se ne bih tamo opet vratio. Jednostavno, sagledao sam stvar malo realnije. Jedno je turizam, drugo je život.“
Sarađivali ste sa velikim brojem svetski poznatih ljudi, ko je na vas stavio najbolji utisak?
„Ed Haris. To je jedan gospodin par ekselans. On je divan partner i od njega sam štošta naučio. Takođe sam igrao u jednom mjuziklu u kojem je moju ulogu delio Miloš Forman, čuveni češki reditelj koji je imao pola karijere u Češkoj, pola u Holivudu. Ja sam igrao jednog češkog doktora koji je bio na početku karijere. Prvi deo filma sam ja pokrivao, a drugi deo on. Pošto smo imali razliku u visini, on je visok recimo 1.70m, a ja 1.92m, on je prvi dan snimanja rekao ‘ovom glumcu koji igra mene treba odseći noge, skratiti ga za 20 cm’.“
Celu epizodu emisije „PopTok“ sa Rašom Bukvićem pogledajte u video prilogu na početku teksta.
BONUS VIDEO: PopTok – Bane Vidaković
