Foto: Antonio Ahel/ATAImages; Sergei SUPINSKY / AFP / Profimedia; E-Stock/blank; EPA-EFE/FRANCK ROBICHON; Pictures From History / akg-images / Profimedia

Glumci u filmovima, serijama i pozorištu često glume političare, ali ima onih koji su u stvarnom životu krenuli ovim putem.

Nakon uspešne glumačke karijere odlučili su da malo preusmere svoju profesiju i angažuju se politički, a ovakvih primera ima kako kod nas, tako i u celom svetu.

PROČITAJTE JOŠ:

Umetnici su česti akteri političkih dešavanja u Srbiji, a od uvođenja višestranačja 1990. godine nije bilo izbora na kojima na listama, na mitinzima ili u Skupštini nije bilo popularnih pevača i glumaca,

Ipak, neki su otišli i dalje od toga.

Legendarni Velimir Bata Živojinović se devedesetih obraćao sa govornice Skupštine Srbije, kao poslanik vladajuće Socijalističke partije Srbije. Živojinović je ostao poslanik SPS-a i posle pada režima Slobodana Miloševića, sve do 2003. godine, a godinu dana ranije bio je i kandidat na predsedničkim izborima, kada je osvojio 119.052 glasa (oko 3,2 odsto).

Velimir Bata Živojinović FOTO: E-Stock/blank

Opšte je poznato da je i glumac Sergej Trifunović veoma politički aktivan. Tokom devedesetih Trifunović je učestvovao na brojnim skupovima protiv ondašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. On je pre nekoliko godina bio i kandidat na parlamentarnim izborima u Srbiji, i to kao tadašnji lider Pokreta slobodnih građana.

Sergej Trifunović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Pored glume, Branislav Lečić se bavi i političkim radom: vodio je tzv. „Plišanu revoluciju“ – protest kod Terazijske česme, a nakon pobede demokratskih partija i petooktobarskih promena, bio je ministar za kulturu u prvoj demokratskoj vladi Srbije, koju je predvodio Dr Zoran Đinđić. Nakon izdvajanja Čedomira Jovanovića iz Demokratske stranke, postaje jedan od osnivača Liberalno-demokratske partije, a zatim i član predsedništva stranke. Jedan je od osnivača pokreta Moja Srbija, koji se priključio Demohrišćanskoj stranci Srbije. Lečić je krajem februara 2011. izabran za predsednika DHSS. Ipak, 2014. godine vraća se Demokratskoj stranci, iz koje je 2020. isključen.

Branislav Lečić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Vojislav Voja Brajović je bio ministar za kulturu u Vladi Republike Srbije 2007-2008, bio je i savetnik predsednika Borisa Tadića, a nekada i delegat Skupštine Srbije.

„Nisam se bavio politikom, samo sam pokušavao da napravim neko dobro u oblasti kulture. Možda je to bilo utopijski i neuspešno, ali jedino mi je to bilo u glavi. Sada kada je sve to prošlo, s ponosom mogu da kažem kako smo dobro mislili, a neke stvari i uradili“, rekao je jednom prilikom Brajović.

urucenje Dobricinog prstena, nagrade za zivotno delo koje je postuhmno dodeljeno Milanu Lanetu Gutovicu

Voja Brajović Foto:Goran Srdanov/Nova.rsGlumac Rastko Janković je 7. marta 2013. godine postavljen za pomoćnika direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu u sektoru za kulturu.

Amerikanac Ronald Regan je prva filmska zvezda koja je postala predsednik države. Prvobitno sportski komentator na radiju, zatim glumac u filmovima takozvane B produkcije više od 20 godina, Regan je 1966. godine izabran za guvernera Kalifornije. On je 1981. postao 40. američki predsednik, i to je bila i ostala njegova životna uloga.

Arnold Švarceneger, nekada Mister univerzuma i potom holivudska zvezda, izabran je za guvernera Kalifornije 2003. godine. Poreklom iz Austrije, Švarceneger je sedam godina vodio najnaseljeniju i najbogatiju američku saveznu državu.

Arnod Švarceneger Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Među američkim političkim zvezdama našao se i jedan muzičar. Američki reper Kanje Vest šokirao je sve kada se 2020. godine kandidovao na predsedničkim izborima u SAD. Njegova kampanja je tada propala, privukavši svega 70.000 glasača. Vest je rekao da namerava ponovo da se kandiduje za predsednika Amerike 2024. godine, uprkos velikom broju skandala koji se vezuju za njegovo ime u prethodnom periodu.

Kanje Vest Foto:EPA/GUILLAUME HORCAJUELO

Pokretanje Vestove kampanje došlo je u trenutku kada se reper suočavao sa brojnim kritikama zbog svojih antisemitskih i ekstremno desničarskih izjava, zbog čega ga je odbacila njegova agencija za talente, dok su modne kompanije, uključujući Gep, Adidas i Balensijagu, objavile da više neće raditi s njim.

S druge strane, možda najuspešniji komičar koji je odlučio da postane političar, jeste Vladimir Zelenski, koji je tokom 2019. godine postao predsednik Ukrajine.

Zelenski je postao je predsednik ove zemlje u aprilu 2019. godine nakon ubedljive pobede nad Petrom Porošenkom u drugom krugu predsedničkih izbora. On nije održao nijedan miting podrške, niti je davao bilo kakva obećanja svojim potencijalnim glasačima. Pre nego se kandidovao na izborima, komičar nije imao nikakvog iskustva u politici.

Vladimir Zelenski Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

U političkom životu svojevremeno su učestvovale i glumice Lidija Vukićević i pokojna Neda Arnerić, i to kao narodne poslanice.

Lidija je od 2007. pa nekoliko narednih godina sedela u skupštinskim klupama kao kadar Srpske radikalne stranke, ali smo retko imali priliku da je čujemo za govornicom.

Lidija Vukićević Foto: Antonio Ahel/ATAImages

“Moji roditelji su bili šokirani kad sam ušla u stranku. Uvijek sam nekako više volela svoj narod nego moji prijatelji. Oni su se divili svemu što je strano, a ja sam uvek uzdizala naš narod. Bila sam revoltirana time kako su nas tretirali u jednoj televizijskoj emisiji i odmah sam potražila broj telefona SRS i otišla da se učlanim. Takva sam, impulsivna”, objasnila je Lidija svojevremeno za Kurir, a potom je rekla da je stranku napustila “zato što ima veliko srce, ali nema želudac za politiku”.

Ona je tom prilikom iznela i svoje mišljenje o tadašnjem i sadašnjem lideru radikala Vojislavu Šešelju:

„Kad sam ušla u SRS, Šešelj je bio u zatvoru i upoznala sam ga tek kad sam izašla iz stranke. On je veliki kavaljer i gospodin, mislim da bi svaka žena volela da bude u njegovom društvu. Nije me nagovarao da ostanem. Ali i za oca i za majku mi je poslao telegram saučešća“.

Neda Arnerić Foto: Zoran lončarević

Sa druge strane, Neda je bila kadar Demokratske stranke, a pokojna glumačka zvezda je, iako je u politiku, kako je govorila, ušla iz ideala, ostala upamćena po čuvenoj „Aferi Bodrum“. Naime, „Afera Bodrum“ izbila je u javnost u septembru 2003. godine, kada je G17 optužila poslanicu Arnerić da je bila u turskom letovalištu u vreme glasanja za Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije, mada je po skupštinskom listngu evidentirano da je prisustvovala sednici.  Ona je nekoliko meseci kasnije priznala da je bila u Bodrumu, te je ubrzo posle te afere, razočarana, zauvek napustila politiku.

„Ja sam tako časno izašla iz cele te priče, a uprljali su se neki drugi ljudi. To sam već i zaboravila i nije važan deo mog života. Važniji mi je građanski protest. To je bila jedna greška koja se događa svakome. Nisu iskoristili mene, iskoristili su nas jednaest, ako ćemo pravo. Prema tome, pogrešili su. Morala bih da budem u problemu da bi me neko iskoristio. Bilo mi je muka da ćutim dok se to samo ne sredi. Pa apsolutno svi znaju od prvog momenta da je na početku sednice pročitano da je odustna Neda Arnerić. Otišla sam na letovanje mirne duše. Oni su se upetljali“, rekla je kasnije Arnerićeva za medije.

BONUS VIDEO: TOP 5 domaćih glumaca koji su uspeli u inostranstvu

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar