Poslednja predstavnica bivše Jugoslavije bila je Ekstra Nena 1992. godine.

Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, svoju karijeru započela je sa 16 godina. Iako su joj roditelji branili da se bavi javnim poslom jer je to bilo sramota, ona je uprkos svim zabranama odlučila da tajno upiše muzičku školu i počne da peva.

Prve muzičke korake ostvarila je sa simfonijskim orkestrom na jednom festivalu gde je otpevala pesmu „Drugarice, posadimo cveće“, a onda je sa svojim bendom „Ekstra Nena“ počela da nastupa u prestižnom prestoničkom hotelu „Taš“.

PROČITAJTE JOŠ:

Ekstra Nena je još kao maloletna ostala bez roditelja, te je zbog finansijske situacije morala da nastavi sa pevanjem kako bi imala novca za život, a u ispovesti za Novu je rekla da joj je žao što njeni roditelji nisu uspeli da vide da je ona postala priznata estradna umetnica, dobitnica zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i učesnik mnogobrojih humanitarnih akcija u zemlji i širom dijaspore. Osim toga, ova pevačica bila je i poslednja predstavnica SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije, održane u Malmeu 1992. godine. Posle toga, Jugoslavija se raspala.

2008. godine odlučila je da nastavi svoje studije ekonomije, a 2014. godine je i doktorirala. Ekstra Nena već godinama radi na Fakultetu za kulturu i medije kao profesorka, a do sada je objavila i tri knjige pesama.

Ekstra Nena Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

1992. godine ste bili poslednja predstavnica Jugoslavije na Eurosongu.

„Ja sam otpevala tu pesmu na četiri jezika, a ovde su mi svi govorili: ‘Šta će ti to’. Niko da mi pomogne, samo da me gurnu nazad i ja tu pesmu tvrdoglavo snimim. Meni kažu da promenim ime: ‘Nemoj to Ekstra Nena’, ja kažem: ‘Neću’. To mi je govorio Sanja Ilić i društvo, oni nemaju pojma, Madona može, a Ekstra Nena ne može. Šta? Oni su svi iskompleksirani između sebe i zato hoće drugima da menjam život. Odemo tamo i ceo Malme je govorio ‘Ekstra Heha’, ja sam ostavila takav utisak, pesma nam je bila najbolja, ali Džoni Logan je bio kralj, morao je da pobedi, to su velike igre, dogovaranja, lobiranja, mi nismo mogli da budemo u prvih pet jer dolazim iz zemlje koja je zahvaćena ratom i mi smo negativni i moji ugovori su poništeni jer ispod mog imena stoji – Jugoslavija. Znači, moja karijera je usporena zbog odnosa prema mojoj zemlji.“

Foto:printscreen/eurovision.tv

Da li ste se plašili da odete tamo?

„Ja se nisam plašila, ali se moj tim plašio za moj život jer su imali dojave. Imala sam pet momaka kao obezbeđenje. Dolazim sa prostora Balkana gde se ratuje. Ja dolazim, želi se neka komfilikta situacija i da se nama napakosti. Da li sam to ja ili neka druga osoba, to njima nije bitno. Ja sam imala pet telohranitelja ispred sobe, svuda su išli sa mnom.“

Extra Nena, Ekstra Nena
Extra Nena na takmičenju za pesmu Evrovizije 1992. godine Foto: Printscreen/YouTube/Djordje Nikolic

Šta vas je dočekalo kada ste se vratili u Srbiju?

„Niko me nije zvao šest meseci. Ja sam se za Evroviziju spremila kao da će da me gleda ceo svet, i gledao me je. Trebalo se osam dana prikazivati dva-tri puta dnevno, na koktelima, na intervjuima, slikali su me svi. Ja sam znala da to zahteva posebnu garderobu, a ja sam to sve iz svog džepa platila. Nama je bilo plaćeno samo boravak i put. Onda je Rade Radivojević koji je bio uz mene tamo, tražio da nam neko da da imamo bar za kafu tamo. Onda je neki njegov poznanik iz Leskovca dao 500 maraka da bi imala za kafu, da ne sedimo tamo u sobi samo, a direktor televizije Beograd je rekao da oni nemaju pare, da je kriza, a ja sam videla da za druge stvari nije bila kriza, a ja sam bila ponosna što iza mene treba da stoji zastava moje zemlje i onda sam svoj novac uložila za to prikazivanje. Rade i ja se šetamo Malmeom i kolone ljudi idu za nama i govore: ‘Ekstra Heha’, a ja naravno znam kako treba da se pojavim. Crne pantalone, bela rolka, mantil crni dugačak leluja oko mene, tamne naočare, kosa crna, one lokne, pa ne zna se ko bi radije da se nađe i da mi kaže nešto, pesmom su svi bili oduševljeni. Ali politika je politika.“

Da li ste pozvali nekoga od kolega kada ste se vratili u Beograd?

„Bila sam u kontaktu sa dosta njih, komentarisali smo, ali koga ja tu da zovem, šta da mi kažu? Snimila sam za Novu godinu, kao šou-program, ja sam to volela da radim. Radila sam kao mini koncert, program je trajao 55 minuta, ja pevala na raznim jezicima. Dinara od toga nisam dobila, samo sam imala sreće da mi je kostimograf besplatno šio kostimo da bih ja izgledala glamurozno na televiziji. Volela sam to da radim sve dok nisu došle demokrate 2002. godine kada je televizija prekratila to. Politiku razumem, ali nikada nisam bila opredeljena. Ne može da se prekrati takav program, a da se danas dozvoljavaju raznorazne ‘Zadruge’ i ostalo. Šta su uradili za decenijsku vladavinu, da ne pričam šta se sada dešava. Taj program je imao svrhu.“

Foto: Milan Maricic/ATAImages

Posle 2000. godine je došla inflacija, kako se živelo u to vreme?

„Nikako, pošto je bilo takvo vreme, nije bilo koncerata, a ja sama da zovem – nisam takav tip. Ja sam rešila da završim svoje školovanje, nisam mogla uzaludno da zovem. Po kafićima da pevam ja ne mogu, imala sam koncerte po Kanadi gde je nastupao Pavaroti, i sada ja treba da pevam u kafiću, pa nisam ni na početku pevala tamo. Ja sam 2004. godine doktorirala, sve po redu, osnovne, magistrirala, doktorat i onda treba nešto i da radim. Ja sam se zaposlila 2008. godine i bila sam kao saradnik u nastavi, ima sve svoju proceduru, saradnik, pa asistent, docent, pa vanredni, pa redovni profesor. Ovi iz muzike su mislili da ja radim na privatnom univerzitetu i da se raspadam od para, ovi na fakultetu misle da ja pevam, neka budu neke plate, a tada su već počele katastrofa plate. Kada sam doktorirala, ovi iz muzike me nisu zvali jer su mislili da ću da pametujem, a ja nikada nisam pametovala. Ja to zovem ljubomora, ova Srbija ima mnogo ljubomornih. Samopoštovanje, higijena i predrasude su u našoj zemlji. Ja sam možda smetala nekome. Što se tiče studija, ja se upevam kući, pa dođem upevana, ja postavim neki standard, ja sam to navikla u inostranstvu, meni je to normalno. Ja nikada nisam govorila kako da mi nameste ton, ja dođem pred mikrofon i to sve bude savršeno. Ko ima znanje, nema ljubomoru.“

Ekstra Nena nam je ispričala kako su izgledale dvehiljadite godine kada je zemlja bila pogođena inflacijom, ali i zašto je u tom periodu prestala da peva, te nam je ispričala zašto je odlučila da nastavi studije i zaposli se na Univerzitetu, a sve to možete poslušati u videu iznad teksta.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Minimaks je slikanje naplaćivao 500 maraka, a meni je rekao ‘za tebe je prvo gratis'“: Ekstra Nenina nikad ispričana priča o karijeri, besparici i ranoj smrti roditelja

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar