0
Poslednja predstavnica bivše Jugoslavije bila je Ekstra Nena 1992. godine.
Ekstra Nena je još kao maloletna ostala bez roditelja, te je zbog finansijske situacije morala da nastavi sa pevanjem kako bi imala novca za život, a u ispovesti za Novu je rekla da joj je žao što njeni roditelji nisu uspeli da vide da je ona postala priznata estradna umetnica, dobitnica zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i učesnik mnogobrojih humanitarnih akcija u zemlji i širom dijaspore. Osim toga, ova pevačica bila je i poslednja predstavnica SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije, održane u Malmeu 1992. godine. Posle toga, Jugoslavija se raspala.
PROČITAJTE JOŠ
„Ja sam otpevala tu pesmu na četiri jezika, a ovde su mi svi govorili: ‘Šta će ti to’. Niko da mi pomogne, samo da me gurnu nazad i ja tu pesmu tvrdoglavo snimim. Meni kažu da promenim ime: ‘Nemoj to Ekstra Nena’, ja kažem: ‘Neću’. To mi je govorio Sanja Ilić i društvo, oni nemaju pojma, Madona može, a Ekstra Nena ne može. Šta? Oni su svi iskompleksirani između sebe i zato hoće drugima da menjam život. Odemo tamo i ceo Malme je govorio ‘Ekstra Heha’, ja sam ostavila takav utisak, pesma nam je bila najbolja, ali Džoni Logan je bio kralj, morao je da pobedi, to su velike igre, dogovaranja, lobiranja, mi nismo mogli da budemo u prvih pet jer dolazim iz zemlje koja je zahvaćena ratom i mi smo negativni i moji ugovori su poništeni jer ispod mog imena stoji – Jugoslavija. Znači, moja karijera je usporena zbog odnosa prema mojoj zemlji.“
Na pitanje da li se plašila da ode tamo, Ekstra Nena je u emisiji „Ispovest“ na Nova.rs rekla:
„Ja se nisam plašila, ali se moj tim plašio za moj život jer su imali dojave. Imala sam pet momaka kao obezbeđenje. Dolazim sa prostora Balkana gde se ratuje. Ja dolazim, želi se neka komfilikta situacija i da se nama napakosti. Da li sam to ja ili neka druga osoba, to njima nije bitno. Ja sam imala pet telohranitelja ispred sobe, svuda su išli sa mnom.“
Ekstra Nena je otkrila i šta ih je dočekali kada su se vratili u Srbiju.
„Niko me nije zvao šest meseci. Ja sam se za Evroviziju spremila kao da će da me gleda ceo svet, i gledao me je. Trebalo se osam dana prikazivati dva-tri puta dnevno, na koktelima, na intervjuima, slikali su me svi. Ja sam znala da to zahteva posebnu garderobu, a ja sam to sve iz svog džepa platila. Nama je bilo plaćeno samo boravak i put. Onda je Rade Radivojević koji je bio uz mene tamo, tražio da nam neko da da imamo bar za kafu tamo. Onda je neki njegov poznanik iz Leskovca dao 500 maraka da bi imala za kafu, da ne sedimo tamo u sobi samo, a direktor televizije Beograd je rekao da oni nemaju pare, da je kriza, a ja sam videla da za druge stvari nije bila kriza, a ja sam bila ponosna što iza mene treba da stoji zastava moje zemlje i onda sam svoj novac uložila za to prikazivanje. Rade i ja se šetamo Malmeom i kolone ljudi idu za nama i govore: ‘Ekstra Heha’, a ja naravno znam kako treba da se pojavim. Crne pantalone, bela rolka, mantil crni dugačak leluja oko mene, tamne naočare, kosa crna, one lokne, pa ne zna se ko bi radije da se nađe i da mi kaže nešto, pesmom su svi bili oduševljeni. Ali politika je politika.“
BONUS VIDEO: Ispovest Ekstra Nena
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare