0
"1998. godine, posle sedam godina pauze, izlazi Čolin deveti album "Kad bi moja bila" i formira se novi Zdravkov prateći bend. U tom trenutku još ne slutim da ću biti deo priče koja će obeležiti moj život", započinje za Nova.rs Tamara Marković, nekadašnji prateći vokal u bendu Zdravka Čolića, koja je punih šesnaest godina provodila dane i noći na koncertima ove velike jugoslovenske zvezde, nastupajući zajedno sa njim na sceni i praveći mu društvo na putovanjima širom sveta.
Pre nego je bila izabrana na kastingu, Tamara Marković govori da je bila deo ženskog vokalnog benda. U Čolino društvo je došla, kako kaže, ne samo zbog dobrog glasa, već i prijateljske energije koju su ljudi bliski Zdravku Čoliću osetili kod nje.
PROČITAJTE JOŠ
„Tada sam pevala u ženskom vokalnom kvartetu koji je nastao na Trećem kanalu od devojaka izabranih na audiciji. Zvale smo se prvo „Trik“, a zatim „The Dive“. Neša Petrović, tadašnji saksofonista Zdravkovog benda, dosetio se da nas pozove na audiciju…i eto mene! Mislim da su me izabrali ne samo zbog toga što dobro pevam, već zato što su odmah prepoznali da sam „ortak“, vesela i harizmatična, jer, sve je bilo bitno“, govori ona za Nova.rs.
„Uglavnom sam nastupala na turnejama i live albumima, menjale su se ekipe pratećih vokala tokom vremena, ja sam nekako uvek ostajala. Što bi rek’o Čola: „Ostajem poslednji i prvi“. Na kraju sam pevala samo inostranstva, sama sa saksofonistom Demonjom i gitaristom Pajom Vučkovićem. Velike koncerte je preuzeo kvintet iz Hrvatske.“
Prvi zajednički koncert dogodio se u Bjeljini.
„Prvi koncert, 5. jun 1998. Bijeljina. Napolju +40 stepeni, u dvorani +50. Dvorana dupke puna. Od silne vrućine i uzbuđenja nisam stigla ni tremu da imam. Iako sam posle koncerta doslovce iscedila malu crnu haljinu, taj koncert će mi ipak ostati u sećanju zbog iznenađenja koje mi je priredila mama, kada se pojavila sa drugaricom u publici. Ugledala sam je baš na delu „Pjevam danju, pjevam noću“…koju mi je pevala kad sam bila mala. Takve stvari su dragocene, naročito kada sa nama više nisu oni koje volimo“, govori Tamara za Nova.rs.
Na pitanje kakav je Zdravko Čolić privatno, kada se kamere ugase, Tamara govori da ih poznaje „obojicu“.
„Ja poznajem dva Zdravka. I jedan i drugi su sjajni, i dok svi najviše vole onog na sceni, meni je draži onaj koji se sa nama smeje, vozi, šeta, peva, priča, slika, šali. Postoji razlika i u koncertima. Na velikim kao što je Marakana ili Arena, gotovo da se i ne vidimo, daleko smo, ima energije i moćno je, ali su manji koncerti intimniji, više se družimo i van scene. Emotivni su jer vidite izraz lica svake osobe, kada uživa, kada plače, kada igra u zanosu…Nekoliko puta mi se desilo da zaplačem gledajući tuđe emocije, naročito kada otputujemo daleko, u Australiju gde su ljudi nostalgični…“, objašnjava Tamara.
Kako kaže, oduvek je bio veliki šmeker i žene su ludele za njim na koncertima.
„Ih, Čola je to…Kažem ja na jednom od prvih koncerata te ’98, Kristini koja je pevala prateće sa mnom: ‘Šta im je, zašto plaču, vrište…’, jer ja vidim Čolu samo od pozadi… A on, k’o da je čuo, pevajući se okrene i kaže: ‘O neeee, ne mogu više…ne mogu da te volim…’ (deo iz „Sinoć nisi bila tu“, prim. aut.)…a ja op’ zamalo u nesvest. Harizma i energija je to. Tada mi je sve bilo jasno“, priseća se Tamara kroz smeh.
Omiljeni koncerti na kojima je nastupala bili su joj oni prekookeanski.
„Kada je Dragoljub Đuričić nabavio bendovski kombi i vozio ga na turneji po Nemačkoj. Ljudi moji, takvo druženje, smejanje do iznemoglosti…to se dešava samo jednom u životu. Čak smo imali i kombi pesmicu. Super ekipa. I obe Australije i Amerika. Nezaboravni koncerti i zezanje. Gradovi, avioni, ljudi, prizori, Čola opušten, ipak ga ne prepoznaje baš svako…dragoceni trenuci zaslužene slobode. Blues klubovi, Badi Gaj u Čikagu, koncert Gledis Najt u Flamingu u Las Vegasu. Koncert Koldplej-a u Sidneju…Mi smo voleli tako da kad negde otputujemo na dve nedelje, odemo na neki koncert. Naravno, kad se ne poklapaju koncerti sa našim iste večeri“, govori Marković za Nova.rs.
Kada je reč o anegdotama, Tamara kaže da ih je bilo puno, ali da će uvek pamtiti cirkus u Las Vegasu.
„Ima ih toliko mnogo. A meni jedan od najdražih trenutaka…U Las Vegasu Čola i nas nekoliko, na šou predstavi jedne kanadske cirkuske trupe a la Cirque du Soleil. Predstava samo što nije počela, mi ispod šatre, prave one cirkuske. Muzika vanvremenska, atmosfera čarobna. Kad skoči Zdravko i kaže: „Odmah se vraćam“…Izleti on napolje i nema ga neko vreme, mi ozbiljno zabrinuti, a on, ušunjava se ispod šatre sa rukama punim kokica, deli ih svima srećan kao dete. Kao u nekom Tornatoreovom filmu.“
Iako već godinama unazad ne rade zajedno, i Tamara sada ima drugi posao koji nema veze sa pevanjem i scenom, kaže da joj je Zdravko ostao u lepom sećanju.
„Zdravko je bio i ostao svoj. Jedinstven i neponovljiv. I tad i sad. Sa energijom mladića, dečačkom radošću, iako ponekad možda deluje zamišljeno i odsutno, verujte mi sve vidi i zna! A tek što čuje. Bukvalno sve. Naročito na koncertu…Smeh i fade out“, zaključila je ona za Nova.rs.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
