1
Glumica Mina Lazarević je u aprilu prošle godine gostovala u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića gde je ispričala do tada nepoznate detalje iz svog života i karijere.
Pozorišna, filmska i televizijska glumica Mina Lazarević prošle godine je obeležila 30 godina svoje karijere, a za naš portal Nova.rs osvrnula se na period kada se bavila muzikom, te nam je otkrila zbog čega je odlučila da prekine muzičku karijeru i upiše fakultet dramskih umetnosti.
Ona je svoju prvu veliku ulogu u seriji „Porodično blago“ dobila samo dva meseca posle porođaja, nakon čega je usledilo bombardovanje, ali i ekonomska kriza, a glumica se u našoj emisiji prisetila tog perioda, kao i svojih kolega koji više nisu među nama.
PROČITAJTE JOŠ:
Da li te je umorio posao glumice za sve ove godine? Dosta glumaca se bavi voditeljstvom, da li si i ti razmišljala o promeni profesije?
„Ne, ja sam čak vremenom navikla na ta dugačka snimanja i čekanje. Naučila sam kako da iskoristim to vreme da se zabavim i da mi bude dobro. Ranije sam bila nervozna, ali više nisam. Kada odvojim taj dan za snimanje, to je taj dan. Ne znam šta više volim, predstave ili snimanje. Živa publika ima neprocenjivu draž, a mi glumci volimo da nas ima i tamo i vamo.“
Kako si odlučila da sa 15 godina upišeš muzičku akademiju?
„Tata je dirigent, mama je pevala u horu, a ja sam sa pet godina upisala nižu muzičku školu. Niža i srednja traju 10 godina i onda sam se odlučila za muzičku akademiju. Jeste to malo ređe da deca upisuju tako rano, ali nije tako neuobičajeno za muzičare. Ja sam se takmičila, svirala, pevala. To je bio moj duboko ucrtani put svih tih godina, jedino što sam ja želela da se to desi u inostranstvu, ali zbog finansijskih razloga nisam mogla. Bila sam previše mala da bih zarađivala sama, pa sam upisala ovde u Beogradu, ali onda su mi se snovi srušili, nije išlo onako kako sam planirala i motivacija mi je opala. U tom periodu se i dešava taj prelom da ja odlučujem da konkurišem za glumu.“
Sa 19 godina si upisali FDU, kako su izgledali ti studentski dani?
„Bila sam na klasi Vlade Jevtovića, svi iz moje klase smo uspešni glumci. Dve godine se živi na toj akademiji, čak smo imali i jedan kauč koji je služio za vežbe, na kome smo znali da zanoćimo jer smo puno radili, po ceo dan je nastava, a uveče ostanemo tu da nešto uvežbavamo. 10 mladih ljudi non-stop zajedno, svađali smo se i mirili, tu je bilo anegdota pregršt, svašta smo prošli, bili smo zajedno i tokom treće i četvrte godine, ali te prve dve godine se vežeš. Kao kada muškarci pričaju o vojsci.“
Da li ste imali vremena za izlaske?
„Išla sam na koncerte gde god da se organizuju, nabavljala sam ploče pijanista, moje drugarice su se na to ložile kao i ja, a onda kada sam upisala glumu, počela sam da živim to, pa smo išli na predstave. Vlada Jevtović nas je vodio po seminarima u inostranstvo i to je bilo jako uzbudljivo.“
Da li je tu bilo mesta za kafanu?
„Kako nije, neki su razbijali čaše, neki su pevali, neki su skakali na sto, podelili smo se. Pevala sam Cecu u to vreme.“
Sa 22 godine ste dobili veliku ulogu u seriji „Porodično blago“, šta sada za vas znači ime Čupka?
„Čupka mi je obeležila početak i donela sreću, utrla mi je put. Ja sam se porodila i otišla sam na probno snimanje, trebalo mi je da počnem da radim. Diplomirala sam i bila bez posla, uskočila sam u par predstava, ali trebalo mi je nešto da se zalaufam. Siniša Pavić je bio iza svega toga, mladom glumcu je to počast.“
Samo dva meseca posle porođaja si počela da radiš, koliko je to bilo teško?
„Mladost ludost, uvek sam imala mnogo energije, sve sam doživljavala kao nešto lepo. Nisam kukala jer me nešto snašlo, porođaj je lepo, i onda se na to ne kuka, to se prevazilazi u hodu.“
Da li se slažete da narod misli da glumci žive kao u Holivudu?
„Nema kod na Holivuda, to kod nas nepostoji, mnogi čak mešaju pojam poznat i popularan. To su dva različita pojma, velika je razlika. U svojoj popularnosti sam dobijala osmeh za uzvrat, dobijala sam pohvale i drago mi je što uspevam da nasmejem ljude – to je jedna priča, a što se finansija tiče, pa ni u Holivudu ne žive svi u vilama sa bazenima i tamo ima ljudi koji su na ivici egzistencije. Ne možemo da merimo ni sport po NBA i tako dalje.
RTS stalno emituje te serije, da li se vratiš u taj period kada vidiš sebe na malim ekranima?
„Vratim se u period kada su se plaćale reprize, pošto su sada odlučili da ne plaćaju. Mi smo 1998. krenuli sa snimanjem, a 1999. je bilo bombardovanje. Mi smo lud narod, počnemo da pišemo grafite i da se šalimo na svoj račun. Sećam se da sam u to vreme spremala predstavu na Terazijama i usred premijere krene sirena i mi kao sačekamo da prođe sirena i onda nastavimo da igramo komediju. Malo smo imali strah od nepoznatog kada su počele te sirene, a onda smo se navikli jer smo shvatili da će ili da te pogodi ili neće.“
Ona se prisetila uloge u seriji „Bela lađa“, ali nam je otkrila i da je neke uloge odbila, a zašto pogledajte u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Upisala sam muzičku akademiju sa 15 godina, a onda mi se sve srušilo“: Mina Lazarević nikad iskrenije o poslu, privatnosti i finansijskim problemima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare