2
Merima Isaković bila je zvezda jugoslovenskog filma. Nezaboravne su njene uloge u filmovima “Ljubav i bjes” (1978), “Jovana Lukina” (1979), “Neka druga žena”(1980)… Nesvakidašnji talenat dokazala je i na pozorišnim daskama. Merima je primljena na beogradsku Akademiju kad je imala šesnaest i po godina. Bila je čudo od talenta. A onda se desila saobraćajna nesreća. Imala je 21 godinu, i na “peglicu”, u kojoj je bila s bratom, naletela je “lada”. Zadobila je tešku povredu kičme i ostala nepokretna.
Ona je nedavno za Serbian Times pričala kako sada živi neki sasvim drugi život.
„Radim kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog (u ovo vreme online) ili superviziram studente-interniste koji su na kliničkoj praksi. Koristimo Zoom, Facetime ili Viber, u zavisnosti šta klijentima najviše odgovara. Radim iz moga stana tako da je moje razmaženo kučence stalno sa mnom. Ponekad viri u ekran i klijenti to jako vole da vide. Tek joj je pet ipo meseci. Zove se Luna, a ja je treniram da bude terapeut-kučence. Predivna je, blage naravi, svi je u naselju znaju i vole. Nekoliko večeri u nedelji i svakog vikenda provodim divno vreme sa mojom decom: sinom i snajom. Često dovedu svoje bliske prijatelje pa onda kuvamo, družimo se, pričamo. Toga nikad dosta.
Merima je govrila i o tome kako izgleda jedan njen dan, nedaleko od Brizbejna.
Pročitajte još:
„Srećom sam okružena okeanom, pa moja velika terasa kao da visi nad talasima. Kako sam sada stalno u stanu, imam vremena da se igram sa cvećem pa su saksije sve u krug oko terase. Posadila sam dosta cveća i minijaturnog voća, koje mi miriše na naše gorje i primorje, kao na primer: bugenvilije, ruže, magnolije, kamelije, smokve, a onda ono koje miriše na moj Novi Zeland: fidjoa, lime, crvena pomorandža, ruzmarin, bosiljak. Kada ne radim, ili u pauzi između seansi, igram se baštovanluka. Pričam sa cvećem, a sa voćkama pupoljcima. Neizmerno volim talase i ptice, taj neposredni miris mora. Kao da živim harmoniju prirode. Ponekada nam uplovi porodica delfina. Prekoputa terase je maleno poluostrvo sa krošnjama punim ptica.“
Merima je sa 36 godina otišla iz Jugoslavije.
„Otišla sam najdalje što sam mogla, potpuno sama, odvodeći svog devetogodišnjeg sina iz zemlje koju volimo i kojoj pripadamo, ali u čiju razornu politiku i mogućnost dobre i bezbedne budućnosti više nisam verovala. Usledile su duge godine emigracije.
Tokom prve četiri godine, spavala sam u proseku samo 10 sati nedeljno, jer mi u jednom danu nikako nije bilo dovoljno sati. Bila sam prvenstveno majka koja ima vremena za svoje dete svakog dana, da se igramo, učimo, kuvamo, popravljamo po kući, igramo se sa našom kućom. Uvek smo imali kuče kao deo naše male porodice u kojoj bezuslovna ljubav odiše radošću. Ništa mi nije bilo teško.
Studirala sam na dva fakulteta i radila. Puno radno vreme. Pitali su me: “Kako uspevaš da radiš tri puna radna vremena?” “Ne znam”, govorila bih uz iskren osmeh, “sada tako treba pa tako i mogu, a i volim sve što radim”. Valjda zato nisam imala vremena za spavanje. Ali se nikada nisam osećala umornom. Pila bih crni čaj sa limunom i medom da me drži budnom dok noću studiram ili ocenjujem studentske radove. Sretna i potpuno ispunjena. Urodilo je divnim plodovima. Naravno, cenu je u par navrata platilo telesno zdravlje. Bilo je monogobrojnih kritičnih zdravstvenih situacija.
Merima je govorila i o potresnoj priči glumice Danijele Štejnfeld koja je optužila za silovanje svog kolegu Branislava Lečića.
„Tragedija je buknula kada je 26. jula 2014. godine petnaestogodišnja Tijana Jurić silovana, brutalno mučena i ubijena. Osim osude monstruoznog ubice, nije dovoljno učinjeno ni tad, a ni pre toga da se pomogne žrtvama najstravičnijeg nasilja, kao ni njihovim roditeljima, da se probudi svest u javnosti, da se organizuje stručna pomoć.
Nedavno je otkriveno da je “učitelj glume” Mika Aleksić, držao školu glume u kojoj je seksualno i mentalno zlostavljao učenike. Sada se eto, mlada glumica, Dijana Štejnfeld, odlučila na očajnički potez izlaganja svog dramatičnog iskustva, ne bi li spasila decu koja su pozvana da iz Aleksićeve tragične škole glume pređu u ruke drugog nasilnika.
Verujem da je ovo bila zastrašujuća vizija Danijele Štejnfeld, a da je njena ispovest njen iskreni motiv da spreči dalja silovanja.
U nemoralnom napadanju žrtava silovanja učestvuju i neke neartikulisane spisateljice koje se ne mogu nazvati novinarima, jer poštujem novinarstvo kao glas i savest javnosti, te vidim da zlurade članke nisu mogli napisati novinari. Zapanjujuće je da taj deo javnosti pokušava da iz sve sile iskopa neke priče koje Danijelin život i ponašanje boje u lošem, pa čak i gnusnom svetlu. Na stranu da ostavimo mogućnost da su te njihove optužbe Danijelinog ponašanja istinite ili lažne.
Istovetno ponašanje dela javnosti je bilo posle ispovesti učenica i učenika iz Aleksićeve skole glume. Napali su ispovesti žrtava ogavnim rečima koje se ponavljaju i sada u slučaju Danijele Štejnfeld: ”Šta je do sada čekala da to ispriča? Koji su njeni motivi? Šta je tražila to je i dobila!”
Da li ovako ogromni napori da okaljaju Aleksićeve žrtve, a sada i Danijelu, znače da ovi koji veoma glasno podržavaju Lečića, smatraju da je dozvoljeno silovati osobu ako ona nosi provokativne majice i igra u erotskim scenama?
Još je nešto, izuzetno značajno, skriveno u njihovom ogromnom naporu da okaljaju Danijelu, a to je da te “javne sudije” praktično daju “dozvolu da Danijela bude silovana”, zbog navodno nepriličnog javnog slikanja jedne glumice?! Time implicitno priznaju da veruju da je Lečić počinio silovanje.
Nekoliko žrtava Aleksićevog silovanja se postepeno javilo pa je bilo izloženo vređanju u javnosti. To otvara pitanje: koliko je skrivenih žrtava koje nemaju smelosti da izađu u javnost jer se boje da će biti razapeti? Da li je svest velikog dela javnosti tako zastrašujuće niska? Na žalost nije prvi put da, što i Njegoš reče, pučina bezumno sudi.
Nije prvi put da čujem o nasilnim postupcima Branislava Lečića. Ja to ponašanje znam. Volela bih da mogu da verujem da je ovo poslednji put.“
Podsetimo, Merima je za Nedeljnik progovorila o užasnom iskustvu koje je doživela kao studentkinja glume.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
