Foto: Zoran Lončarević

Lena Kovačević od malena se bavi muzikom, a pored brojnih uspeha koje je nizala tokom karijere, sada je ostvarila i svoj najveći san iz detinjstva. Poznata umetnica sada sarađuje i sa poznatim svetskim imenima sa muzičke scene.

Lena Kovačević nedavno je postala članica međunarodne muzičke agencije i produkcijske kuće „Pasion Turca” kao umetnica sa Balkana. Ona sada za Nova.rs govori o svojoj karijeri, o pop muzici u Srbiji, ali i o hitu „Pada Vlada“ koji je 2003. godine snimila sa Momčilom Bajagićem Bajagom.

Koliko je po vašem mišljenju zastupljena pop scena u Srbiji?

– Pop scena postoji u onoj meri koliko je zastupljena na određenim radio stanicama i televiziji. To definitivno nije u meri u kojoj su zastupljeni oni najkomercijalniji žanrovi, ali svakako mislim da pop muzika i neka klasika nikada neće izaći iz trenda, samo će se prilagođavati vremenu. Sve više je zastupljena strana pop muzika što je dobro jer utiče globalno na zvuk ovde.

Svojevremeno ste otpevali pesmu „Pada Vlada“ sa Bajagom, u kakvom vam je sećanju ostao rad na toj numeri?

– I sada kao i tada posmatram to kao blagoslov što sam bila u prilici da budem okružena ljudima čijem se radu, ali i životu divim. Tada sam bila na putu ka ovome što danas radim i mnogo toga važnog se za mene desilo prethodnih godina, tako da je sadašnja saradnja sa Bajagom na novom filmu „Nije loše biti čovek“ došla u fantastičnom trenutku.

Bilo je priče o tome da vam je Kejti Peri ukrala pesmu? Kako to komentarišete?

– Pa sjajna je činjenica da se pesma „Kafe“ i ja nalazimo svuda u nemačkim medijima, a da su naši to preneli. Kompliment je kad vas porede sa takvom jednom produkcijom. Pesma ipak nije ukradena, niti je autore niti mene podsetila na „Kafe“.

Nedavno ste stali rame uz rame za velikim svetskim imenima, kakav je to osećaj? Kao muzičar sa Balkana, kako ste ga predstavili?

– U periodu kada stvari stoje, meni se zaista desilo nesto o čemu sam maštala i sanjala svih ovih godina, od kad sam bila dete. Pod kapom „Pasion Turca“ produkcije i muzičke agencije nalazi se tridesetak svetskih imena, a mene su pozvali kao umetnicu s Balkana. Već dugo godina prate to što radim i imali smo sjajan koncert na Kipru, koji je zatvorila Rendi Kraford u okviru „Famagusta festivala“. Tu je krenula cela priča. Nadam se da ćemo uskoro moći da realizujemo planove za projekte koje žele da radimo.

Vaša pesma na srpskom jeziku naći će se na radio stanicama u Turskoj. Da li ste ponosni zbog toga?

– Čast je zaista što sam se našla u nacionalnom dnevniku u Turskoj uz Marizu, LP, Luz Kasal i mnoge druge, da kao umetnica s Balkana pozdravim gledaoce. Velika je čast i to što se pojavilo toliko interesovanje radio stanica za singlove na srpskom. Ono što je takođe zanimljivo, jeste da se pesma „Cafe“ od februara sluša i u Africi, na Jill FM – u koja je njihova najvažnija radio stanica, dok se u Turskoj na Apple muzičkoj listi Cafe našao na 30 mestu za najbolji Dance Track (u obradi DJ Boilera i umetnika Divolly and Markward). Ta verzija izašla je u Holandiji za Forecast Records na dan mog koncerta u Amsterdamu. Ne verujem u slučajnosti…

Foto: Printscreen/YouTube/pasionturca

S obzirom da su vaše pesme balade, pune ljubavi i romantične, kako komentarišete današnje pesme, koje često pevaju o narkoticima, nasilju i skupim kolima?

– Pretpostavljam da su pesme kao neko platno na kome zapravo crtamo kao deca ono sta osećamo. Taj sadržaj se morao naći negde zapisan. Sadržaj naše duše, opis stanja… Da bi se sadržaj promenio, moralo bi i stanje da se promeni, međutim svako od nas je biće za sebe. Problem je kada stanje koje čovek nosi postaje primer i nešto što mladi žele da oponašaju. Svako od nas nosi tu odgovornost kakav trag ostavlja na ovoj planeti i danas sam toga svesna više nego kad sam počinjala da se bavim muzikom, kakvu snažnu poruku i emociju muzika emituje.

Dugo ste živeli u Holandiji, gde ste i sutudirali… Da li ponekad zamišljate život van granica neše zemlje?

– Ne privlači me život u inostranstvu jer sam dugo tamo živela. Ima svoje dobre i loše strane. Volim da putujem kad imam koncerte u inostranstvu i da se onda vratim u Srbiju, gde mi je i srce i duša. Privlači me jedino neka kućica uz more i nekoliko meseci boravka na čamcu, u širokom duksu i kosi vezanoj u rep.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

PROČITAJTE JOŠ

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar