0
Ivan Jevtović važi za jednog od najpopularnijih glumaca današnjice, a u toku odrstanja suočavao se sa brojnim izazovima koji su mu na kraju bili ohrabrenje.
Ivan Jevtović je otkrio da ga ljudi nisu lepo prihvatali kao dete zbog tamne puti, kao i šta je izvukao iz tog iskustva.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ja sam sa Novog Beograda, odnosno sa Fontane, zahvaljujući otvorenom i liberalnom vaspitanju, muvao sam se po celom gradu. To je bio mnogo sigurniji grad, što se tiče saobraćaja i svega. Postoji priča kada sam od kuće išao peške do Kalenić pijace, do Zemuna, dolazio sam do grada, bilo je mirno i sređeno i to nikakav problem nije bio“, započeo je Ivan, pa je otkrio kakve je neprijatnosti doživljavao:
„Postojale su situacije, kada tamnoputi klinac uđe u prodavnicu. U tržnom centru su bile razne prodavnice, ušao sam u jednu da vidim majicu i radnica me je izbacila i rekla: ‘Izađi odavde’. Kasnije se taj oblik rasizma produžio u srednjoj školi. Profesor fizike u gimnaziji je bio rasista otvoreno. Nije postojala konsekvenca, odnosno kazna za takvo ponašanje. Kasnije se ispostavilo da je ta specifičnost ipak moj izuzetan kvalitet za posao. Možda je to putokaz da shvatimo da su naše autentičnosti prednosti.“
Glumac je otkrio kako su ovakve neprijatnosti uticale na njega.
„Ohrabrilo me je. To je najispravnije. Ne treba da nas zakucava, niti da pravi kapitalni problem. Pitao sam roditelje, drugare… Nisam jedini, imali smo dečka sa kosim očima, bio je tamnoputi dečko, slatki…“, poručio je Jevtović.
Ivan se potom osvrnuo na jedan od poslednjih projekata, odnosno film o Džeju Ramadanovskom.
„Film ima čitav niz katarzičnih trenutaka u jednoj tačnoj drami. Za mene je ceo proces bio izazovan. Zvali su me da radim sa decom, sa jedno četrdesetak mlađih saradnika sam radio vrlo intenzivno. Zahvalan sam produkciji što su podržali moj ambiciozni plan da u nekoliko meseci uradimo sve što sam mislio da je neophodno“, istakao je glumac, koji je jedno vreme živeo na Dorćolu, gde je odrastao i legendarni pevač:
„Treći i četvrti razred sam bio na Dorćolu, 1989. i 1990. godine, kada se stvari usložnjavaju društveno gledano. U toj priči je poznato da Dorćol ima šmekerski duh. Kvart je vrlo interesantan društveno-istorijski, ne samo turistima. Nisam bio preterano upoznat sa njegovim muzičkim delovanjem jer sam slušao rokenrol.“
Glumac je otkrio da se kroz život vodi savetima oca.
„Da grešimo svakodnevno, i da onda moramo da ostanemo radoznali. Da budemo prijateljski nastrojeni i da ono što mislimo da znamo, damo na najbolji mogući način u pravom trenutku“, zaključio je Ivan Jevtović za „Blic“.
BONUS VIDEO: Glumac Senad Milanović o amaterskoj teatarskoj sceni u Bugojnu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
