4
Naša poznata glumica Jelena Jovičić gostovala je u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića gde je otvoreno govorila o svojoj karijeri, ulogama, radu u pozorištu, izazovima, roditeljstvu, brakovima i drugim temama.
Jelena Jovičić je diplomu Fakulteta dramskih umetnosti stekla 2002. godine, bila je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a pre nego što je postala student FDU, imala je dve istaknute uloge. Prvu u filmu „Crna mačka, beli mačor“, i drugu u ostvarenju „Bure baruta“. Šta je prethodilo tome da postane javna ličnost, kakav je odnos glumca i reditelja u Srbiji i zašto je napustila pevanje u trenutku kada je postala tražena – saznaćete u nastavku teksta.
PROČITAJTE JOŠ:
Dobili ste status Prvakinje pozorišta na Terazijama, da li se sećate kada ste prvi put zaigrali u pozorištu?
„Od 2000. godine profesionalno igram u pozorištu, tada sam dobila prvu ulogu u predstavi ‘Moja mama’. Režirao je moj profesor sa fakultete Vladimir Jevtović, ja sam uskočila uzmesto Danijele Kuzmanović. Ružica Sokić, Dragan Petrović Pele i ja smo igrali. Bilo nam je lepo, proputovali smo ceo region sa tom predstavom. Igrali smo nekoliko godina.“
Vreme leti, a vi sve mlađi i mlađi…
„Ljudi mi govore da bolje izgledam sada nego pre. Dobila sam nedavno neke slike iz period pred prvi porođaj i stvarno sam izgledala… Nije da mi se nije dopadalo, ali žena stvarno sazreva, sa godinama dobije tu neku lepu patinu i samosvesnost. Mislim da je u pitanju to. Sada se suočavam sa tim da sam u zrelim godinama, moram da pazim šta ću da obučem i tako. Inače sam po prirodi opuštena, sportistkinja sam, uvek sam se sportski oblačila, a sada su to košuljice.“
U seriji „Igra sudbine“ 13 glumaca je dobilo otkaz nedavno. Vi ste takođe bili deo te serije, ali ste je pre dve godine sami napustili. Zašto ste je napustili i kako komentarišete to što su vaše kolege dobile otkaz zbog toga što su podržali studente?
„Prvo da se ogradim, ja sam izašla iz projekta pre dve godine. Izašla sam iz moralnih razloga jer je čovek koji me je zvao da budem u toj seriji, Žarko Jokanović, koji je bio glavni scenarista, izašao i onda kada je on otišao, meni je bilo glupo da ja ostanem. To je bila vrsta zahvalnosti prema čoveku koji me je pozvao. Da je mene produkcija zvala da igram, ja bih ostala. Ali to ne znači da sam ja danas sam produkcijom u lošim odnosima, mi smo u super odnosima i drago mi je zbog toga.
Što se tiče otkaza kolega, ako su razlog protesti, onda mi je žao zbog toga. Svi mi podržavamo mladost, može neko da napravi grešku, pa da se posle toga pokaje, ali raj se može zasužiti i pred vratima pakla, što bi se reklo. Tako da, žao mi je ako je tako. Istina je na sredini verovatno, znala sam da neki odlaze iz serije, ali sam mislila da se njihove uloge gase.“
„Ja sam uvek na strani mladosti, smatram da na mladima svet ostaje. Svi imamo decu i znamo šta je to. Uvek sam uz studente, to je jedna energija koja se ne viđa svaki dan i bio bi veliki propust da ne prepoznamo to – nadu za bolje sutra. Čak mislim i da oni zbog kojih su te blokade ako se pokaju i ako priznaju da je to jedna nova lepa energija i da će pustiti da mladost odluči kakvu državu želi da ima, da će naići na jednu vrstu zahvalnosti i reći hvala što ste u poslednjem trenutku to prepoznali. Davno sam govorila o tome da onaj ko bude došao da upravlja nekom institucijom, a kamoli državom, mora da ima svest o tome šta je opšte dobro. Država se čuva kao dete, a to dete ne sme da gleda rijaliti programe – mogu da budu rijalitiji, ali treba da daju primer ponašanja. Ne treba dati vrednost nečemu što nema vrednost. A svako u nama, pa čak i ti ljudi koji su u rijalitijima, sigurna sam da imaju u sebi neku vrednost koju mogu da promovišu. Tako mislim i za državu, država mora da čuva određenu vrstu vrednosnih standarda, to je dobro obrazovanje. Neko je rekao ‘nikada nisi previše obučen i previše obrazovan’. Nema potrebe da budemo vulgarni i studenti koje vidimo su reka koja čisti, sve nas čisti, to je predivna energija, to su neki pametni ljudi, ja ih slušam kako pričaju, ne znaju oni sve, ali to što su doneli se ne propušta.“
Studenti se jasno drže svog stava, oni samo žele ispunjenje zahteva.
„Tako je, svi smo mi to prepoznali, neko plače, neko se smeje. Prepoznali smo ono što smo gurali pod tepih godinama, hvala im na tome, na toj žrtvi, to nije lako, bez obzira na sve. Znamo da je i taj Topolski puk stradao, to su bila deca. Pa 1300 kaplara, pa prelazak preko Albanije, to su velike žrtve koje je naš narod prevalio preko leđa. Zbog čega – da bismo imali omladinu koja nije zahvalna? Ne, ova omladina je veoma zahvalna na tome i mi smo zahvalni njima.“
Pre desetak dana su vaše kolege podržale studente, ispred Ateljea 212 su izašli sa transparentima…
„Oni su ispred svakog pozorišta prošli i tako su se skupljali, otišli su do ministarstva za rad, koliko ja znam. Mi moramo, to nam je dužnost da podržimo. Kultura je ta koja mora da kritikuje establišment, establišment nema pravo da se ljuti, ima samo pravo da se zagrebe da li tu ima istine ili ne. Pozorište za to i služi. Pogledajte predstavu ‘Spamalot’, to je jedna lakrdija gde je sve izvrnuto naopačke, čak i neke stvari u koje se ne dira – religija, verovanje u Boga i tako dalje, ali veoma je važno da vidimo šta neki umetnici imaju da nam kažu, ne samo mi glumci, nego uopšte, umetnost za to i služi. To je nešto što nas drži. Pa i među studentima ima različitih vera, jedni stoje ovako, drugi se krste, pa to je lepota. Ja sam i očekivala da moji glumci to podrže. Nisam za to da mi sada štrajkujemo, jer smatram da smo mi jedino vidljivi na sceni. Za vreme rata, bombardovanja smo radili, jer jedino na sceni možemo da raširimo transparent na kom piše – pravda, odgovornost, istina ili Ljubav, solidarnost, pravda. To je moje mišljenje. Svako veče 500 novih ljudi u sali i 500 novih ljudi vidi vašu poruku. Zato mi je žao da mi stanemo, to je kao kada bi televizije stale, jer mi na televiziji vidimo šta se dešava u društvu. Za to služi pozorište.“
Ko je bila Jelena Jovičić pre popularnosti?
„Jedna devojčica iz Pančeva, bila sam stidljivo dete, jedinica sam, nisam bila razmažena. Vesele sam prirode uvek bila. Trenirala sam odbojku, pevala u horu, završila dve osnovne škole, zbog jezika su me tako prebacivali, u ono vreme se deca ništa nisu pitala. Bila sam atraktivna i tada, moram da priznam, Pančevo je malo mesto, svi se znamo, ali nikada nisam bila vulgarna. Čak sam imala imala i preteranu prefinjenost, što bi rekla Nada Blam – treba da budem dama, ali ne možeš skroz do kraja, jer si se do pre pola sata valjao na sceni u prašini u nekoj ulozi, tako da glumac treba da bude spreman na sve.“
U mladosti ste pevali u jednom bendu?
„Da, imala sam dva benda. Prvi je bio ‘Nena votka bend’, to je bilo dok sam išla u gimnaziju. Kad god je neka fešta u školi, mi smo izvodili svoj blok, to su bili ozbiljni muzičari, jedan od njih je i Bane Gluvakov, jedan od naših najboljih gitarista. Drugi bend je bio ‘Džez, ba’. Zapravo sam bila u još jednom bendu, ali tu smo bile samo pevačica, sestra i ja, bukvalno smo za dva dana našle angažman, jednom čoveku su trebale pevačice, mi smo bile tu angažovane i vrlo brzo bend koji je tražio za stalno pevačice je nas angažovao. To je bio taj ‘Džez, ba’. Tako se zvao zato što smo svirali od džeza do klasike, a na sarajevskom to znači zdravo, a oni su svi bili Sarajlije, pa smo napravili taj štos. Svirali smo u Ellington-u, baš je bilo dobro. Dolazili su Knez, Gru, Monteniggers i tako dalje. Baš je bilo dobro.“
Zbog čega ste prekinuli da se bavite pevanjem?
„Kada sam upisala FDU, profesor Vladimir Jevtović je rekao ‘s tim sada završavate, kad završite glumu, bavite se čime hoćete’.“
Znači, vama je bilo zabranjeno da pevate tokom studiranja?
„Pa, nije bilo zabranjeno, niko ništa ne može da ti zabrani, ali je preporučio kao što je preporučio i razne stvari. Kao što mi je rekao vezano za oblačenje, pa mi je rekao ‘vi ste tako visoka žena, imate tanak glasić’, pa sam radila na tome. On me je i preporučio pozorištu na Terazijama, tačnije nije me preporučio nego mi je rekao gde da idem, šapnuo mi je ‘idite vi na Terazije jer super pevate’.“
Narod vas je oduvek gledao kao atraktivnu ženu, koliko vam je to pomoglo u karijeri, a koliko odmoglo?
„Dosta mi je pomogla, ali i odmoglo. Očekivanja su drugačija, pa i u negativnom smislu, ali mi je više pomoglo jer sam skapirala na brz način kako doći do ljudi i na instant način pokazati da nisam samo atraktivna nego da ima tu nešto više. Volim ovaj posao, temeljna sam, mislim da sam temeljna. Iz ljubavi radim ovaj posao, s godinama je ljubav rasla, tako sam i ja isto saznavala i rasla. Proučavam i psihologiju, pa mi je samospoznaja pomogla da oživim tu atraktivnost i da to što je na prvu loptu to što mi je pomoglo da ostane i danas. Samo što se atraktivnost transformiše – nekada i danas nije isto. Ali i dalje ima tih predrasuda na prvu loptu, kada me vide zgodnu sa plavom kosom – onda me uvek uzimaju za određenu vrstu uloga, to je neka zavodnica recimo, a mislim da bih mogla svašta da igram.“
Da li kažete rediteljima to, da li ste odbili neke uloge?
„Pre nego što sam došla na akademiju bila sam naturščik. Boban Nedejić me je pronašao u Pančevu – ta čuvena priča za koju me svi pitanju. Dok sam bila na akademiji on mi je nudio da idem i u Prag da snimam i tako dalje, ali mi profesor Vlada Jevtović nije dozvoljavao ništa do treće godine i kad prestanete da prihvatate uloge, onda prestanu i da vas traže. Nakon akademije sam odbila deset uloga, velikih i lepih, a odbila sam zato što su sve bile bazirane na tome da ja budem strašno atraktivna i da se šetam polugola. Razmišljala sam šta da radim, neke su bile i super napisane, ali kada mi reditelj kaže ‘ja sam zamišljao da mi pola serije šetaš polugola’ – ja sam to odbijala. Jeste to malo čudno, čak sam od svojih kolega muškaraca dobila kritiku, govorili su mi da nisu čuli da je to neko odbio i da se to ne radi. Ali ja tu nemam šta da igram.“
Da li vam povredi ego to kada vam posle 10, 15, 20 godina karijere, reditelji ponovo traže takve uloge?
„Ne, to je kompliment da i dalje dobro izgledaš. Upoznala sam ljudsku psihu, reaguju na prvu loptu, a dok dođeš do reditelja, on je već odlučio zašto će da te zove. Nisam osoba koja će da se druži sa esnafom, da idem na kafu, pa da smo prijatelji, pa da imam drugara reditelja, pa da pričamo o tome… Uglavnom reditelji zovu na kasting za nešto za šta su me šmeknuli. Što je okej, ali ja mislim da mogu da igram svašta. Ošišala bih se, ofarbala za ulogu, uopšte ne robujem tome da moram da budem lepa na ekranu, naprotiv.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare