15
Narodni pevač Dobrivoje Topalović preminuo je jutros nakon duge i teške bolesti u svojoj 76. godini. Pevač se tokom svoje dugogodišnje muzičke karijere retko isticao, već je isključivo bio posvećen samo muzici.
Onje novembar davne 1986 dao jedan od retkih intervjua za „RTV revija“, a mi ga prenosimo u celosti:
Dok se mnogi pevači na novinskim stupcima često oglašavaju svakojakim povodima, muzičkim ponajmanje, Dobrivoje Topalović se čuje jedino kad peva. Navršio je šesnaest godina trajanja na estradi. Tiho i nekako po strani. Iako je jedan od naših najboljih interpretatora narodne muzike. Za svoju publiku svakako najbolji. Ipak, nit je bio, niti će biti među najpopularnijima. Upravo zbog toga što nije znao, verovatno ni želeo da gradi karijeru i stvara ime bilo čime što je izvan pevanja.
Pokazalo se da je u pravu. Od godine do godine menjao se sastav estradne „vrhuške“, mnogi su se ispeli i sunovraćivali u zaborav, Topalović je izdržao sve pomodne vetrove, euforije i trendove. Ostao je čvrsto ušančen na svojim pozicijama.
– Gledajući druge davno sam shvatio kako se stiču ime, popularnost i dobra zarada – objašnjava Dobrivoje. – Međutim, od početka sam krenuo ovim putem, a kako sam po prirodi inertan, to jest operisan od prevelike ambicije, bilo mi je teško pa i smešno da sebe menjam. Kakav sam privatno takav sam i na sceni. A opet, siguran sam, kvalitet ne zavisi od mana ili vrlina. Ako ga ima ne može se skriti.
Ne kukam, ali…
Da li je uvek baš tako, kada se svakodnevno uveravamo da mnogi bez pokrića uspevaju da se nametnu, da makar i na trenutak, budu u prvom planu?
– Na žalost, to je tačno. I za to smo svi krivi. Estradna udruženja, diskografske kuće, muzički urednici… Publika nije. Jer publici namećemo sve i svašta umesto da je vaspitavamo. Dozvolili smo da svako kome padne na pamet može da peva, da snima ploče. I pored svega još raspredamo priče o tim „umetnicima“ ko su, odakle su, zašto su. Posle svega, i ti nabeđeni pevači misle da su zaista umetnici.
Neki od njih prodaju i po sto hiljada i više ploča. Kakvi su vaši tiraži?
– Tiraži već dugo najmanje zavise od samog pevača. Prave ih novine, radio i televizija. Najčešće, bez ikakvih kriterijuma. Ne bih više o tome. Pomisliće neko kako samo kukam i žalim se. Nemam rašta. Dobro je meni i ovako. Ja sam uvek svoje ploče i kasete prodavao između šezdeset i sedamdeset hiljada. Uz stalni blagi porast od albuma do albuma. Sa boljom reklamom, siguran sam, brojka bi bila znatno veća.
O tome obično brine menadžer?
– Nemam ga. Pravi menadžer bi bio pravo rešenje za mene, ali pre deset godina, kada sam još bio perspektivan. Sada mi i ne treba. Ipak, mišljenja sam, celokupan posao oko reklame i plasmana ploče trebalo bi da vodi diskografska kuća. Posao pevača je da odabere pesme i da ih dobro otpeva. Kuća kojoj pripada najviše profitira pa bi bilo normalno da nešto i uradi. Međutim, možda je to i nemoguće u situaciji kad disko-kuće na svom spisku imaju desetine pevača i jednostavno ne stižu da svima udovolje. Tako je posao prepušten mešetarima svih fela.
Spas u operaciji
PROČITAJTE JOŠ
Rekoste, „bio perspektivan“. Dakle, više niste?
– Nisam, ali sve moje pesme još nisam otpevao. Gotovo dve decenije sam na estradi i nadam se da ću biti još toliko. I sve istim hodom, istim ritmom.
Uprkos tvrdnjama da vam je glas „napukao“?
– Probleme sa obolelim glasnim žicama sam posle uspešne operacije rešio i sada je, opet, sve u redu. Valjda se to vidi, tačnije čuje, na mojoj novoj ploči.
Nova ploča Dobrivoja Topalovića Topalka „Crno vino“ pojavila se ovih dana. Autori numera su poznati kompozitori: Miroljub Aranđelović-Kemiš, Predrag Vuković, Asim Sarvan, Miša Mijatović i Raško Spasojević. Pored lirskih, primerenih stilu i maniru Topalovića, na ploči su, prvi put u njegovoj karijeri i balade kao i dve pesme u modernom, za ovog pevača, neuobičajenom aranžmanskom ruhu. Pisao ih je Kemiš. Eksperiment, šta li?
– Prihvatio sam Aranđelovićevu sugestiju da pevam balade, mada sam se plašio kako će publika, naviknuta na moj stil, prihvatiti ove promene. Sada, posle podatka da je album za mesec dana prodat u trideset hiljada primeraka, siguran sam da sam uspeo. Kompromis je uspeo mada od svog načina interpretacije, emotivno obojene pre svega, nisam odustao. Najzad i ove pesme su „krojene“ po mojim merama i mogućnostima. Većinu tekstova, kao i ranije, pisala je Radmila Todorović.
Ako bilo koja od ovih pesama dostigne uspeh ranijih njenih hitova: „Kad bih mogo i umro bih za te“ i „Progovori sliko“ – biću potpuno zadovoljan. Inače, ni na ovoj LP nisam želeo da se priklonim „turcizmu“ toliko prisutnom u našoj narodnoj muzici. Te i njima slične pesme u modi niti želim niti umem da pevam.
Pet godina ste na koncertima bili gost Miroslava Ilića. Ove godine, prvi put, niste. Razlog?
– Pomoć kolege, zemljaka i kuma Miroslava zaista mi je bila dragocena u svakom pogledu. Iskustvenom, popularističkom, materijalnom… Pogotovu u vreme dok je bio broj 1. Ali, bio je to ujedno i mač sa dve oštrice. Verujte, nije lako nastupati sa najpopularnijim pevačem u zemlji. U Mostaru, recimo, petnaest hiljada ljudi skandira njegovo ime desetak minuta, a ja treba da izađem na scenu, da ih umirim i za sebe „odvojim“ njihove aplauze. Ove godine dogovorili smo se da se „odmorimo“ jedan od drugog. Tako sam radio stalno i obojici nam je bilo dobro. A od Nove godine opet ćemo zajedno publici na noge.
Šesnaest godina rada i nijedan solistički koncert?
– Za takav potez odavno je sazrelo vreme. Imao bih i previše motiva i materijala da to uradim. Ali sam, ovakav kakav jesam, teško da ću nešto uraditi. Potreban je neko da me podbode, ko će me stalno gurati sve dok to ne uradim. Treba mi i hrabrosti za to. Manje skromnosti, možda. Ako skromnost u tome ima uopšte nekog udela. Siguran sam da moja publika to i očekuje od mene.
Sa svima dobar
Kad smo kod toga da li znate koja li je i kakva vaša publika?
– To su pre svega sentimentalne osobe. Sentimentalci uglavnom kupuju moje ploče. U ovim vremenima ova sorta se svakodnevno osipa, ali baš zato je na neki način i ekskluzivna. Zaključak: ja sam ekskluzivni pevač za ekskluzivnu publiku. Šalim se naravno, ali dobro zvuči.
Ponovo se govori i o ukidanju reklamnih spotova za vas pevače na malim ekranima. Predstoji i novo poskupljenje ploča i kaseta. To će u velikoj meri pogoditi vašu branšu?
– Spotovi bi morali da postoje, ali koji i kakvi? U svakom slučaju, većina onih koje gledamo ne bi smeli da se emituju. Kao što mnoge pesme ne bi smele da se nalaze na pločama i kasetama. Znači, potrebno je samo više selektivnosti. I biti dosledan u tome. Poskupljenje, siguran sam, neće ni najmanje uticati na prodaju. Em je narod navikao na svakodnevna poskupljenja svega i svačega, em će ljubitelja narodne muzike uvek biti. S tim, što će se i oni filtrirati, to jest, radije će se opredeljivati za kvalitet.
Ako nikako drugačije nismo mogli da se suprotstavimo poplavi šunda, ovi potezi, uveren sam, u velikoj meri treba da skrešu trule grane novokomponovane muzike. Mada ih je trebalo kresati na vreme, mnogo ranije kada su počele da narastaju. Ko da kreše? Pa muzički urednici, pre svih, u diskografiji, radiju, televiziji, novinama. Ako ih uopšte ima u pravom smislu tog poziva i posla.
Da se ne zamerite nekom? Po tome, bar dosad, niste poznati?
– Neću zasigurno, jer sada ste me isprovocirali pa sam lanuo. Kroz pola sata već, ućutaću i ko zna kad ću ponovo na ovaj način govoriti. Moram reći da mojim velikim uspehom smatram što se svih ovih godina nikom, čak ni kolegama, nisam zamerio i što me svi redom vole i cene. Kao kolegu, kao čoveka, kao profesionalca. Možda ovo zvuči neskromno, ali je tako. Za mene je to velika stvar.
Razgovarao: M. Janković