0
U novoj "Ispovesti" na portalu Nova.rs gostovao je pevač Jovan Joca Stefanović.
Popularni pevač je slavu stekao 2008. godine kada se pojavio u prestižnom muzičkoj takmičenju „Zvezde Granda“ gde je u finalu zauzeo peto mesto.
Njegov otac, Slavno Stefanović Slavkoni važi za jednog od najboljih aranžera već decenijama unazad, a 1988. godine proglašen je za najboljeg harmonikaša u bivšoj Jugoslaviji.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Jocini roditelji su tada živeli u Prištini, ali pevač se rodio u Valjevu iz jednog posebnog razloga. Detinjstvo je proveo na Kosovu gde je se dešavalao rat, a u velikoj životnoj ispovesti za naš portal ispričao je kako je u očima deteta izgledalo ratno stanje, sirene kao i jezive situacije koje su se dešavale svakodnevno.
S obzirom da mu je otac bio poznat širom bivše Jugoslavije, Joca je još kao dečak imao priliku da upozna najveće pevačke zvezde, te je sa 14 godina i sam uradio aranžam za pokojnog Džeja Ramadanovskog za pesmu „Imati pa nemati“, kao i za Dejana Matića „Nije to bilo to“, a dolaskom u muzičko takmičenje „Zvezde Granda“ otvorio je sebi mnoga vrata.
Kako je odrastati pored oca koji je slavni kompozitor?
„Proglašen je za najboljeg harmonikaša u Jugoslaviji 1988. godine, to je bilo veliko takmičenje tada, a posle godinu dana je dobio mene. Kako su godine odmicale ugledao sam se na oca, sve mi je bilo zanimljivo, oponašao sam sve što on radi. Teško je imati oca koji je uspešan muzičar i kompozitor jer nosiš jedno određeno breme i teret, moraš da se odvojiš od toga. Ja sam imao sreću, a i nesreću da je moj otac poznat. On je meni pomagao samo sa savetima jer je stariji i iskusniji i eto da ne bih se ja saplitao, ja sam ih preskočio.“
Kada si bio mali živeli ste u Valjevu?
„Ja sam se samo rodio u Valjevu jer sam tako morao. Ja sam iz Prištine, sa Kosova, 1989. godine glavna medicinska sestra je bila Albanka koja je srpskoj deci po rođenju stiskala mošnice kako ne bi mogli da imaju decu – zbog te situacije moja majka je morala da se porodi u Valjevu kako bih ja sutra mogao da imam decu. Za tu babicu se saznalo, i vrlo brzo je posle dobila otkaz.“
Kako je bilo odrastati u Prištini devedestih godina?
„Rat, svuda puške, 1999. je bilo najgore, ja sam imao zdravo detinjstvo, ali uvek je bilo tenzije jer smo bili pomešani sa albanskom decom. Sa nekim ljudima imaš problem, sa nekim nemaš. Prvi komšija mi je bio albanac, sa njim nikada nismo imali problema, u školi sam imao problema, tukli su me, i ja sam tukao njih, gledao sam da izbegavam sukobe, ali to na kraju eskalira. Ratno stanje, puške, svega i svačega. Ali mi nikada nije palo na pamet da ja sam rešavam sve. Sve što smo imali tamo prodali smo, kada nemaš gde moraš da gledaš šta ćeš i kako ćeš. Ja sam jedno vreme živeo kod kumova, a moji roditelji su sa zadnjom vojskom 1999. otišli sa Kosova i došli u Beograd. Beograd je veliki grad, ne znaš nikoga, nemaš posao, moj otac se borio svim silama. Zahvaljujući njemu i majci mi danas živimo normalno, i sada imam potrebu i obavezu im vratim.“
Kako si se uklopio u školi ovde u Beogradu?
„Mnogo puta su me nazivali Šiptarom, a ja sam Srbin sa Kosova, deca to nisu shvatala tada, gledali su da me isprovociraju. Drugačije sam se oblačio, bio sam drugačiji, nisam imao – šta sam imao to sam oblačio, imao sam drugačiji akcenat. Nazivali su me Šiptarom dokle god se nisam zauzeo za sebe. To su deca, oni ni ne shvataju šta pričaju, ja sam to morao da rešim nasiljem i onda sam dobio poštovanje. Roditelji su mi rekli da moram sam da rešavam probleme, jer se tako postaje čovek.“
Tvoj otac je u Borči imao muzički studio?
„To je bio mali muzički atelje, do pre pet godina smo radili zajedno, ali onda se promenio pravac muzike, a ja sam otišao u modernije vode. Sa 16 godina sam uradio aranžman za pesme ‘Niko i neko’ koju je otpevao Dejan Matić, za pesmu ‘Imati pa nemati’ koju je otpevao Džej Ramadanovski. Ja sam u tim godinama išao u studio i nije me studio toliko zanimao, ali kada sam video da ja napolju gubim vreme, i kada sam video beneficije tog posla i da ja mogu da budem srećan, onda sam počeo da radim. Nema ko nije snimao kod nas od velikih zvezda, mnogo sam naučio od njih, pogotovo od Harisa, Matića i Džeja. Sve me je zanimalo, kao izgleda njihov život.“
Sa 16 godina si poznavao najveća imena naše javne scene.
„Ja sam Džeja imitirao kao mali. Prvi put kada je došao u studio, ja sam bio u gradu, i tata me pozvao. Kada sam stigao u studio, sećam se Džej je tada izvadio po pet hiljada dinara, meni, mom bratu i mom sestri. Za nas je pet hiljada dinara bilo puno, tata mi je tada davao po 200 dinara da imam za užinu. Ja gledam Džeja i pitam tatu da li ja smem to da uzmem, mi smo vaspitani da nikada ne uzimamo ništa ni od koga, on je meni gurnuo te pare. Mnoga lepa sećanja me vežu za njega, imao je veliko srce.“
Kada si prvi put počeo da pevaš?
„Imao sam 12-13 godina, pevao sam sa bratom od strica koji mi je bio klavijaturista, onda se prijavio za ‘Zvezde Granda’ i tako je sve počelo. Za takmičenje sam se prijavio iz inata mom tati, kada sam ga pitao da nešto meni napravi, on je sve govorio hajde videćemo, a i on je imao dosta posla. Ja nisam želeo da čekam, a uvek sam čekao da se nešto desi, pravio je pesme za sve žive, jednom sam ga pitao da li mu je palo na pamet da meni napravi pesmu, on kaže da nije, ali to je u redu. Ja sam samo majci rekao da ću se prijaviti. Na audiciji sam jedini kandidat koji je pevao pet pesama, svi su pevali samo jednu. U prvoj emisiji prvog kruga sam imao najviše glasova publike.“
Šta ti je Saša Popović tada govorio?
„Sticajem okolnosti moj otac je imao jedan sastanak sa njim u ‘Grandu’ i ja se tu upoznao sa njiim, i onda mi je Saša rekao da se prijavim i ja kažem da sam se prijavio i on se setio mene sa audicije i sve ostalo je istorija. Mislim da je ta sezona takmičenja bila najgledanija, to je ekipa koja najviše radi i koja se iznedrila najviše zvezda. Niko od nas nema skandale.“
2009. godine je bilo finale, a 2010. si već izbacio album.
„Prvi sam u generaciji izbacio album, imao sam tu mogućnost. Pesma ‘Za tebe briga me’ je odmah bila zapažena, tada je bila turneja, nastupi, ali se stišao haos oko mene, pa onda se više nisu snimali albumi nego singlovi, bilo je dosta uspona i padova i evo pre dve – tri godine je pesma ‘Za tebe briga me’ ponovo oživela. Pesma ‘Drugovi ne postoje’ je pesma na koju su se klinke baš ložile. Poslednjih pet godina nisam ništa snimao, ali evo sada izlazi jedna lepa balada.“
Koliko je novca bilo potrebno da se snimi jedna pesma tada, a koliko sada?
„Tada je trebalo mnogo manje nego sada. Pre 10 godina je bilo mnogo manje, sad je vazduh skup, mnogo je skupo baviti se muzikom i biti umentik, mnogo ti je novca potrebno. Podeljena je muzika, jedna se pravi za mlađu generaciju, a druga za šire narodne mase. Ranije kompozitoru nisi plaćao ništa, on je dobio pare kroz preglede, puštanja, televiziiju i tako dalje, plaća država. Plaća i sada SOKO, ali dosta mlađe. SOKO sada isplaćuje na šest meseci, sad je sve skuplje. Sad ne možeš ispod 10 do 15 hiljada evra – snimiš spot, pa Jutjub reklamu, PR-a, napraviš promociju, to ozbiljno košta.“
Nedavno se pisalo o tome da te je bivši direktor EPS napao na jednom veselju, mnoge kolege su te podržale, kako sada gledaš na to?
„Iskreno, želim da stavim tačku na tu priču, meni ta priča ne treba, ja sam čovek umetnik i pevač. Jako dugo treniram boks, pet puta nedeljno, moglo je da bude i gore, ali želim da stavim tačku na tu priču. Sve što je bilo sam rekao i nema potrebe razglabati. Verujem da je svima neprijatno zbog te situacije„, ispričao je Jovan, a šta je rekao o svojim kolegama koji karijeru grade na skandalima pogledajte u videu iznad teksta. Joca je, između ostalog, pričao i o nedavnom sukobu sa bivšim direktorom EPS Miloradom Grčićem koji ga je pijan na jednom rođendan ošamario jer nije znao da otpeva pesmu koju mu je tražio.
BONUS VIDEO: ISPOVEST: „Sećam se prodamo 100 karata u Surdulici, i nemamo pare da se vratimo kući“: Peđa Jovanović o počecima karijere, operaciji, odnosu s bratom blizancem i o tome kako su ih devojke mešale