0
Aleksandar Eraković poznatiji kao Era iz "Vampira", devedesetih godina bio je jedan od najpopularnijih izvođača na prostorima bivše Jugoslavije. Prošle godine, grupa je izdala novi album, a u intervjuu za Nova.rs, Era je sumirao svoju dosadašnju karijeru.
Zahvaljujući brojnim hitovima, pre svega onim iz kultnog filma „Mi nismo anđeli“ Srđana Dragojevića, ali i imidžu romantičnih rokera po kome su se izdvajali od svih kolega, frontmen „Vampira“ Aleksandar Eraković i njegovi drugari iz benda postali su miljenici devojaka.
PROČITAJTE JOŠ:
Onda ih godinama nismo viđali, a pre desetak godina stidljivo su se vratili, da bi tek krajem 2022. godine objavili novi album. U međuvremenu im se pridružio i Nikola Nemešević Nemeš, muzičar koga smo upoznali u „Velikom Bratu“.
O tome, ali i o sećanjima i bogatoj karijeri, Era je u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja, Nemanje Vasiljevića, sumirao utiske iz svoje dosadašnje karijere.
Posle dvadeset pet godina izdali ste novi album, kako su vam impresije sada?
„Tako je, od 2012 godine smo se vratili, ali sada je vreme za album, počeli smo da snimamo album 2019. ali nas je korona sprečila i evo sada je konačno ovde.“
Rekli ste da se devedesete osećaju u vazduhu?
„Tako je, evo ponovo nam prete sa inflacijom, sve skače, cene divljaju tako da liči malo, ali ko je preživeo devedesete ne plaši se ničega, ja sam spreman na sve.“
Vi ste jedan od osnivača grupe, mene prvo zanima ko se odlučio za naziv „Vampiri“?
„Ne znam, bila su dva benda, „Lolipops“ i „Bejbi bum“ mi smo snimali demo snimke jedni drugima i bila je varijanta da ko prvi uspe napravi bend i tako je i bilo. Kada smo se dogovarali kako da se zovemo da li „Tarantule“, „Konobari“ i tako dalje i na kraju smo odlučili da se zovemo „Vampiri“ jer je to jedina naša reč koja je ušla u strane jezike.“
Sa pojavljivanjem prve pesme grupa je dobila veliki odjek, kako je to bilo tada?
„Mi smo snimili taj prvi spot na dve lokacije, kolega je snimao nešto za ispit i onda je snimio nas, a mi smo to dali na „Treći kanal“ koji je tada bio muzički kanal. Otišli smo na more i kada smo se vratili videli smo da je pesma postala totalni hit. Spot uopšte nije bio potpisan i niko nije znao da mi to pevamo. To je bila misterija odakle smo mi, mi smo nakon toga snimili prvi album za PGP, a ubrzo smo došli i do koncerta.“
U to vreme nije bilo toliko televizija kao sada, za PGP nije bilo lako snimiti album, kako je izgledao taj trenutak samog početka karijere?
„Publika je za „Vampire“ čula preko tog spota za pesmu „Rama lama ding dong“, mi smo za PGP snimili tri pesme. Sećam se da je tada čuveni Habić rekao da ako se album proda u sto primeraka da će da se ošiša do glave, a album se prodao u sto hiljada primeraka i nije se ošišao – tako da nam još uvek duguje to šišanje.“
Vi ste odmah nakon dolaska iz vojske počeli da snimate pesme, koliko je bilo potrebno novca tada za sve te troškove?
„To su sve studijski albumi, sećam se da smo jedan spot snimili i u „Studiju B“, pomagali su nam. Duća je režirao nekoliko spotova i to je sve bilo besplatno jer su to ljudi radili iz entuzijazma.“
Šta pamtite kao najveću anegdotu iz tog perioda?
„Sećam se da je bio neki nastup na Adi Ciganliji i mi smo nastupali na splavu, publika je bila na obali, a mi kada smo krenuli na obali nakon nastupa devojčice su krenule ka nama a mi nemamo gde, iza je reka, toga se sećam, sve su nas napale tada odjednom.“
Veliki je uspeh napuniti Sava Centar sa samo jednim albumom.
„Mi smo 1992. napravili prvi samostalni koncert tamo, a onaj prvi put kada smo nastupali u Sava Centru smo samo bili gosti. Tokom prethodne godine smo snimili dva albuma.“
1992. godine ste snimili četiri pesme za film „Mi nismo anđeli“…
„To je jako lepa saradnja, pamtim kada smo snimali kod Laze Ristovskog teme, mi smo pre svih znali sve replike napamet. Muziku za film nije ni trebalo da radimo mi, nego Vlada Divljan i Gile, ali Vlada je otišao u Australiju i onda smo mi imali sreće da snimimo umesto njih.“
Postoji čuvena scena u tom filmu kada vi gurate jednu devojku u bazen.
„To je legendarna scena, došle barabe. Nakon toga je izašao naš treći album koji je bio mnogo uspešan i neke od pesama sa tog albumu su naši najveći hitovi. „Mi smo tih godina bili jako popularni, mislim da nije bilo popularnijeg benda od nas.“
Kako su tada reagovale kolege na estradi, sa kim ste se družili?
„Kada smo snimali na studenstkim protestima, tu su bili Toni Montano, Revolveri, Vangog, Kelti, Roze poze i ne mogu da se setim, ali to je ta ekipa.“
Je li bilo tada sujete na estradi kao sada?
„Jeste, jako me je nerviralo to, jer ne znate me, ne znam ih, i šta sada. Pre tih studentskih protesta Rambo Amadeus je izjavio nešto protiv nas, da neće da zastupa glasačko telo Slobodana Miloševića, a mi ne da nismo bili za njega, nego sve kontra. Mi smo tada svirali protiv režima Slobodana Miloševića non-stop gde god je moglo. Jednom smo se sreli sa njim i onda nam se izvinio, ja mu to nisam zamerio jer je on za mene jako veliki lik u našoj zemlji.“
Da li ste se plašili tada kada ste svirali protiv režima Slobodana Miloševića?
„Nije bilo straha, mi smo išli da pobedimo i trajalo je to deset godina, to je bilo strašno. Upravo zbog toga smo bili na crnoj listi i zvanični mediji nas nisu puštali.“
Kako je izgledao taj pritisak?
„1993. smo se raspali kao bend, usledila je hiperinflacija i ja sam rešio da odem u Grčku i mi smo tamo svirali, međutim, bilo je jako komplikovano tada bez interneta i svega. Bilo je naznaka da tamo može nešto da se desi, ali se nije desilo.“
Čime ste se bavili u međuvremenu, od čega ste živeli?
„1994. smo pokušavali da pevamo u Grčkoj ali nismo mogli, pa smo živeli od nekih čekova kao i svi Srbi, nemoguće je objasniti to sve, a ja sam bio spreman da odem iz zemlje zbog situacije koja je bila ovde, nas je čekalo bombardovanje i sve to sa Kosovom, sve se raspalo tada, ali smo mi snimili 1997. godine pesmu i onda smo videli da „nema leba“, prestali su festivali i turneje što je za rokenrol bilo jako značajno.“
Početkom dvehiljaditih godina „Vampiri“ nisu bili prisutni na javnoj sceni, čime ste se bavili tada?
„Ja sam imao studio i snimao sam muziku i radio za druge, a 2005. godine smo napravili jedan projekat, pokušavao sam da nađem bend koji će da svira Bitlse i te godine sam ih našao i to je bilo jako uspešno, nastupali smo po inostranstvu, Italija, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Makedonija, i mi smo pokušali da napravimo novi bend jer smo snimili tri dobre pesme, ali to nije uspelo.“
Da li bi ste napisali knjigu možda o vašem životu i svemu što se dešavalo u vašoj grupi?
„Jedan vaš kolega novinar piše knjigu o nama ali ne bih ništa o tome da pričam još.“
Jesu bile istinite priče da je devedesetih godina bilo lakše doći do nedozvoljenih supstanci nego danas, pogotovo kada je estrada u pitanju?
„Nemam pojma, to morate da pitate nekoga sa estrade, mi smo uvek rasli na rokenrolu, nikada nismo bili tu da bismo bili popularni, nego da bismose bavili muzikom. Radili smo ovaj posao zbog ljubavi, nikada nismo radili ovaj posao zbog para.“
Kako sada gledate na estradu, pojavljuje se brdo pevača i neki nov pravac muzike?
„Muzika je postala za jednokratnu upotrebu, kao čarape koje obučeš i skineš i ćao. Ne znam zašto smo svi mi dozvolili da to bude tako. Internet je dozvolio to da ima gomila buke, i od te buke se ne čuje kvalitet. Stvarno ne znam kako sada zapaziti nekoga novog i talentovanog.“
Kako je publika reagovala na vas kada ste se vratili 2012. godine?
„Fenomenalno, bilo je jako emotivno. Mi smo imali i goste tada, Tonija Montana, Lošu iz Plavog orkestra, Uroša i Žiku kao anđela i đavola koji su svirali „Čekala sam čekala“, zvao sam Vladu Divljana koji me je kulturno odbio, ali ja nisam znao da je on tada bio bolestan.“
Koja žena je bila fatalna na estradi u vaše vreme?
„Tajči i Anja Rupel“.
Sa kim ste u kontaktu sa javne scene?
„Ne čujem se ni sa kim, samo po potrebi ako nekome treba nešto, instrument i to. To je naša neke generacija, Čutura, Cukić, Bajaga i Instruktori i tako dalje.“
Da li su vas pozvali sada kada ste izbacili album, kakvi su njihovi komentari?
„Jesu, uglavnom su svi komentari okej, nadam se samo da nisu kurtoazni.“
Koja pesma vam je donela najveći novac?
„Možda Be-be, ne znam stvarno“
Da li biste pristali da se snimi neki rijaliti između vas šestorice, da ljudi vide ta dešavanja u grupi?
„Kao Kardašijani, samo Vampiri, za sto hiljada nečega – zašto da ne.“
