0
Životna priča Ekstra Nene će vas ostaviti bez daha.
U velikoj ispovest za Nova.rs pevačica Snežana Berić, poznatija kao Ekstra Nena, pričala je o svom odrastanju u Beogradu, kao i odnosu sa svojim sestrama i roditeljima koji su prerano preminuli.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona je po prvi put ispričala detalje iz svog života, a takođe nam je otkrila zašto su joj otac i majka branili da se bavi pevanjem, ali i kakva je atmosfera vladala u njihovom domu.
Muzičku školu upisala je u tajnosti, sa samo 16 godina počela je da peva, a ubrzo je ostala bez roditelja, zbog čega joj se život menja u potpunosti.
Snežana je 2008. godine postala profesorka na Univerzitetu za kulturu i medije, a 2014. godine završila je doktorske studije ekonomije, te smo je na početku pitali kako priprema studente za predstojeći junski ispitni rok.
„To radim sa lakoćom i ne primećujem da su to drastično drugačije pripreme, trudim se da predajem racionalno i da ne komplikujem stvari, ako je reč o biznisu ne možemo upotrebljavati samo strane reči, predavanje meni predstavlja zadovoljstvo i druženje sa studentima. Kada dođem na prvi čas i kažem ‘kod mene je jedino važno’, a oni pomisle ‘šta će ova sada’, a ja kažem ‘da se ne nervirate’. Kada se setim svojih studentskih dana, imala sam tremu, to mnogo zavisi od profesora. Sutra oni mogu da budu na mom mestu, ja jesam doktorirala ekonomiju, ali sam išla postepeno, a da radim u nekoj privatnoj firmi da bi komšija video diplomu to ne ide, nisam tako vaspitana.“
Koliko se razlikuje profesorka Snežana Berić od istaknute estradne umetnice koju voli cela bivša Jugoslavija Ekstra Nene?
„Biti profesor na univerzitetu je jedna seriozna stvar koja zahteva disciplinu, radi se o novim materijama koje spremamo za ispite i za budući život. Ne prenosim studentima samo ono što ima u knjigama nego i ono što ih čeka na poslu, onda ih uvodim u neke institucije. Predstavljanje Snežane Berić Ekstra Nene kao profesorke i na sceni je isto, jer i to je neka scena. Ja njima otkrivam stvari koje meni drugi ljudi nisu otkrivali.“
Da li radite na novim pesmama?
„Deset godina nisam snimala i onda je došao Rus iz Rusije da mi napravi album. Ja kažem da više nemam energije jer ovde ljudi vole nešto što je gadno, a on kaže da on ima energije. Dodelio mi je jednog mladog čoveka koji mi je postao najbolji prijatelj, da mi se nađe dok snimam da ne brinem ni o čemu, to nikada nisam doživela. Uradila sam dva spota, Dejan Milićević je radio. Ali došla je korona i nisam mogla ništa da ispromovišem, taj album će se sigurno slušati, moja muzika se sluša posle 10, 20, 30 godina. Kada me ne bude bilo neko će da kaže ‘vidi ovo’, jer sada se pravi muzika koja nema veze sa mojom. Taj Rus je završio konzervatorijum i sada pravi pesme za Evroviziju i tako.“
Da li vam nedostaje vreme kada je pevao samo onaj ko je znao da peva?
„Ja to i dalje ne mogu da shvatim, pre 10 godina sam bila u jednoj emisiji i došla je neka osoba, ja obično pitam ko je tu jer neću sa svakim da učestvujem ali bio je dobar reditelj i ja nisam pitala tada. Došla je tada jedna osoba koja ne zna da peva, a mene sramota što sam tu, ona sedne za sto i ja je pitam ‘Je li vas nije sramota što ne znate da pevate, a ne znate?’ Ona mrtva hladna, zna da će da uzme novac malo ovo ono i šta je briga šta ko kaže. Za mene su takve osobe nemoralne.“
Kako je izgledalo odrastati u Beogradu sedamdesetih godina?
„Nije bilo lako, roditelji su nas strogo držali, do kraja osnovne smo gledali crtani film i u 19:15 se ide u krevet jer sutra nas čeka škola, tada se televizija nije puno gledala jer je mogla da donese mnogo loših stvari. Uvek je bilo loših ljudi i kriminala. Mi smo imali samopoštovanje prema roditeljima i disciplinu. Sa 16 godina počela sam da pevam u okviru ansambla, poznavala sam tu decu i njihove roditelje, pa je majka mogla da me pusti, ona je ubrzo i umrla. Dok smo bili mali govorili su nam da se nećemo baviti javnim poslom, jer to ne da nije bilo pristojno – nego nije dolazilo u obzir. Završi fakultet, radi nešto. Mada ja sam tajno upisala muzičku školu.“
Kada ste primetili talenat za muziku?
„Od malih nogu, svi su bili slobodni samo sam ja bila stidljiva, crvenim u ćošku. Svi su bili šokirani kada sam odlučila da se bavim tim poslom. Meni su ljudi iz grupe upalili reflektore i ja uzmem mikrofon i ne vidim nikoga, mene je samo muzika zanimala. Završila sam muzičku školu, solo pevanje, onda sam numeru iz opere ‘Karmen’ htela da snimimo i da pevamo u hotelu ‘Taš’ i da to bude u disko maniru i da približimo ljudima koji to nisu čuli. Ovi moji to nisu razumeli, to je u javnosti tek posle 30 godina počelo. Moj dragi prijatelj Sloba Marković mi je rekao da idem ispred vremena. Ja snimala pesmu ‘Odlazim’, on kaže idem ispred vremena. Svi su pevali nešto da se svidi publici, oni ulaze na mala vrata, a ja sam ulazila na velika, to ne razumeju svi.“
Kako je došlo do toga da počnete da nastupate u hotelu ‘Taš’?
„Dok sam bila sa grupom imala sam pet muškaraca i ja devojka, oni se raspravljaju, a ja sam samo dala ime grupi. Zvali smo se samo ‘Ekstra’, bili smo ansambl, i danas kada čujem naše snimke višeglasovnog pevanja, to je sve analogno bilo, to su snimci uživo sa nastupa iz hotela ‘Taš’. Srđan Marjanović, čuveni kantautor je rekao da smo dobri i da moramo da snimimo nešto, to je bilo i pre ‘Taša’. Svi iz okoline Beograda su dolazili i pevali, a mi nismo imali gde, mi smo nudili muzičarima novac samo da pola sata otpevamo nešto i da pozovu upravnike restorana da nas čuju. Niko nije hteo i onda su u restoranu ‘Vidikovac’ pristali i nisu nam naplatili, moja sestra je tada radila u ‘Tašu’ i zvala direktora, to je bilo preko veze, nisi mogao bez toga. Mi smo sledeći mesec počeli u hotelu ‘Taš’ da sviramo“, započinje priču Nena o nastupima u tada poznatom prestoničkom hotelu.
Dođe Srđan Marjanović, kaže da snimimo nešto, mi odemo u izdavačke kuće da se raspitamo, tada smo svirali zabavnu muziku, a oni nam kažu da to nije popularno ovde i da prolazi samo narodna. Mi iz inata napravimo narodnjačku ploču, pošto je Srđan Marjanović bio predstavnik Radio Televizije Ljubljanja, promocija je bila noćas, a ja sam već ujutru bila na televiziji. Srđan nam je dao neke kontakte da pozovemo ljude da dođu na promociju. Ne mogu da zaboravim, Jutarnji program, Beogradska hronika i Nedeljno popodne i bila je emisija subotom ‘Da pitamo zajedno’, ja ne znam gde gde ću pre u tom periodu, samo sam gostovala i tada je bila hit pesma ‘Sokobanja soko grad’ i samo su se nizali hitovi, mi postadosmo narodni bend i ja narodna pevačica. Posle su nas tražili da snimimo za Jugodisk, tamo smo imali malo bolje uslove. Sanja Ilić, Lidija Habić, Mirko Kodić su došli po mene i tako smo nastavili.“
Sa 16 godina ste počeli da pevate?
„Od tada mi teče staž, prvi javni nastup je bio sa simfonijskim orkestrom, imala sam 16 godina. Prvomajski uranak je bio, pevala sam pesmu ‘Drugarice posadimo cveće’ i hor veliki, tako da sam imala debi pred desetine stotine ljudi.“
Koliko vam je teško pao taj period kada ste ostali bez roditelja, izdržavali ste dve sestre?
„Roditelj ne može da se meri sa drugim svetom. Kada izgubite roditelja to znači da više niste dete, neko ima sreću pa to doživi u 70. godini, a mi smo jako mlade, ali ja sam već od od 16. počela da se brinem o sebi, krenula sam da putujem i iznajmila sam stan. Nije bilo puno novca, ulagali smo dosta u ozvučenje i opremu, a kada sam samostalno počela da pevam trebalo mi je nekoliko godina da skupim pare da bih uplatila kredit za stan. Uvek sam se pitala kako se ova slika u nekoj lepoj kući, a ja radim kao crnac i ne mogu to sebi da priuštim, a onda sam skapirala da ima i drugih kanala kako da se zaradi, ali mene to nije zanimalo. Uvek sam imala lepu garderobu, to sam sebi mogla da priuštim, kada gledam festivale, i danas volim da vidim kada neko zna lepo da iznese to.“
Iako ste mladi ostali bez roditelja, niste postali poročni.
„Vaspitanje. Cigarete sam ostavila kao i gazirane sokove. Ovaj posao nije lak, zahteva mnogo snage, posle koncerta svako hoće da se slika, ako ja ne jedem normalno, pijem, pušim, pa kako ću da izdržim taj posao, šta ću da budem u 40, 50. Krenula sam na pilates, jogu, eliminisala sam neke stvari jer mi ne trebaju, družim se sa ljudima koji su mi bliski“
Šta su vam roditelji govorili kada ste odlučili da se bavite pevanjem?
„Tata je već umro, a majka je bila živa. Mi ostanemo do jedan posle ponoći na probi u Rakovici, nemam pare za taksi, nekoliko puta su me neki iz društva ispraćali peške do kuće, a ja živela kod Hrama Svetog Save. Mami sam priređivala šokove i rekla sam joj da volim muziku, moje biće hoće da peva i ljutila se ili ne – ja odoh. Ubrzo sam se odselila od kuće, iznajmila sam stan. Oni su mladi umrli i nisu dočekali da vide da sam ja postala priznati, istaknuti umentik, dobila sam toliko nagrada, oni su drugačije bili vaspitani, ali ja sam gurala svoje. Muzičku školu sam upisala bez klavira, odem u školu, a tamo sve zauzete prostorije. Para nemam da kupim klavir, i ja kod kuće nacrtam note i ovako napamet učim. Tako je posle bilo i u školi za kucanje, nemam para za mašinu ,ali sam i tu bila najbolja. Nije stvar što sam ja bila najbolja, nego je stvar u tome da nešto uradiš do kraja. Meni u porodici niko nije rekao da sam dobra, samo ta rođena sestra starija koja je preminula, ona je znala da mi kaže da sam fenomenalna i da idem ispred vremena“, priča Snežana i dodaje:
„Meni je publika bila sve, ja po publici znam da li je nastup bio uspešan. Pokojni Minimaks je bio genijalac, sa njim se slikaš i zna te cela Jugoslavija. Njega je naš bubnjar doveo u hotel ‘Taš’ da se slikamo i sutra su svi znali za nas. On je to naplaćivao oko 500 maraka, ja sam rekla da nemam pare, ulagala sam sve u garderobu. Minimaks mi je rekao da će prvu reklamu da mi uradi gratis, a posle kada zaradim da mu dam. Kasnije je mene preporučivao da idem na turneje po Francuskoj, ja sam mu večno zahvalna. Da bih mogla da zarađujem i napredujem, ovaj posao košta. Nije bilo puno ljudi koji su mene podržavali, ja kada završim nastup znam da li sam bila super ili nisam, ja uvek kažem bendu bili ste divni i tako, ali fali neka druga podrškka. Roditelji ili muž ili žena, a ako je menadžer tu, i ako nisi nešto, on će da te progura da budeš najbolji. Ja sam uz Gospoda i neke ljude godinama se zadržavala na prvom mestu.“
Malopre ste rekli da ste iznajmili stan, da li ste se vratili u porodičnu kuću kada vam je majka umrla?
„Nisam, ja dođem kasno sa puta i što bih uznemiravala sestru. Možda je to moja greška, moja sestra ima svoj život, nisam htela da je maltretiram. Ja sve sama, jedan naš producent mi je rekao kada smo išli na Evroviziju ‘daj da ti ponesem kofer’, ja kažem neka, ja sve sama. On je to posle prepričavao, nije to za pohvalu, ali ja nisam imala nikoga na početku da bude uz mene.“
Ekstra Nena nam je ispričala i kada je postala svesna svoje popularnosti, ali i kako su izgledali dani kada je bila na samom vrhu popularnosti. Sve to, kao i zanimljive anegdote sa turneja sa drugim popularnim pevačima i pevačicama, možete pogledati u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST: „Bila sam samohrana majka i bez novca, dok mi je bivši muž radio stvari koje se ne rade ženi koja rodi i podiže tvoje dete“: Kaja Ostojić o mučnoj borbi nakon razvoda
