0
Goran Dimitrijadis Dima popularnost je stekao devedesetih godina, kada je otpevao hit "Nije mene dušo ubilo" po kom ga mnoge generacije i danas znaju. Nikada se nije medijski eksponirao, ali sada je napravio izuzetak.
Goran je u ispovesti za Nova.rs otkrio mnoge detalje iz svog privatnog ali i poslovnog života koje do sada nismo imali prilike da čujemo.
PROČITAJTE JOŠ:
On je rođen u Beogradu, a talenat za muziku nasledio je od svog oca i dede koji su takođe bili pevači.
Devedesetih godina svirao je gitaru na žurkama, a kako kaže, tada nije ni znao da zna da peva.
Dima je osnivač dva benda – „Sinteza“ i „Pakleni rezanci“: obe grupe su bile lokalno poznate, ali nisu uspele da naprave rezultate po kojima bi ih pamtila šira publika. Kako nam otkriva, to je bio period dok nije otišao u vojsku, a kada je reč o zaradama od nastupa, on ističe da su mogli da kupe cigarete i da izvedu devojke u bioskop ili poslastičarnicu.
Kada ste se pojavili na sceni, bili ste vrlo autentični zbog brade i duže kose.
„Žika Antić i ja smo jedini nosili bradu tada. To mi je bio imidž, tako me ljudi i pamte, a kada me vide sada i kažu mi da sam se promenio, pa to je normalno, prošlo je 30 godina, sada sam napravio imidž koji meni više odgovara. Mene publika voli, uz moju pesmu se svašta dešavalo, ja sam prizemljen i znam da pesma leči sve rane.“
Kako je došlo do odluke da snimite prvi album?
„U Radmilovcu sam pevao i sreo sam kompozitora Nizu, rekao mi je da ima jednu pesmu za mene, tada mi je na gitari odsvirao ‘Nije mene dušo ubilo’, ‘Poigra se život sa nama’, ‘Gde da lutam’, ja kažem da je ova prva fenomenalna. Drugi put kada smo se sreli, on meni kaže da treba da ih snimim, ja kažem neću, što bih snimao, imam pare, nastupam, svi iz grada me znaju, ja znam sve poznate i uticajne. On mene ubedi i mi odemo u studio kod pokojnog Aleksandra Savića, snimimo te tri pesme, i to ostane u fioci i onda smo posle otišli do PGP RTS, Đorđe Mirko i Braca Zatezalo su mi pomogli, kolege su govorile da je pesma ‘Nije mene dušo ubilo’ hit, a još nije izašla. U to vreme su prave stvari dolazile do izražaja. Kada je pesma izašla, bila je pravi bum. Na turneju smo krenuli iz Crne Gore, ‘Trokadero’, Budva, Sutomore, ljudi su bili na čamcima i pevali, to je bilo svuda. Sonja Mitrović Hani je tada imala hit i ja, kod nje ide „Kocka šećera“, a kod mene ‘Nije mene dušo ubilo'“.
Da li ste tada putovali autobusima na turneje?
„Ja sam tu pesmu izdao za PGP RTS i tada kreće turneja. Dragana Mirković, Cakana, Mira Kosovka, svi živi su bili tu, kod Tašmajdana je bio autobus, svi u trenerkama i patikama. Muzičari su uvek spremni za šalu, ne osetimo taj put. U Kraljevu je bio prvi koncert, u Prištini smo pevali u velikoj hali, to su meni bili prvi koncerti gde sam se susreo sam 3,5,8 hiljada ljudi, trebalo je i tremu prevazići i uspeo sam to. Putovali smo po ceo dan, jedan koncert, drugi, svi zajedno smo se presvlačili, nema tu sad da svako ima svoju sobu, to se pevalo u domovima kulture, popravimo se malo i izlazimo na scenu. Tremu sam imao samo kada pevamo na otvorenom a napolju hladno, pa se plašim da li će grlo da izdrži.“
Devedesetih je bilo vreme kriminala i opasnih momaka, da li ste vi nekoga poznavali?
„Bilo je žestokih momaka, sve sam ih poznavao, nikada nisam imao problem sa njima, oni cene kada si pošten, kada ispoštujem njeih i njihovih devojku, prijatelje. Veliki mangupi su zaista veliki, a od malih možete da očekujete najgore. Pevao sam u ‘Kabareu Rouz’, ‘Stupici’, ‘Sinemi’, zna se ko može tamo da uđe. Mija, Žuća, Stole, sve sam ih poznavao, Vale i ja smo odrasli zajedno. Davali su bakšiš, glupo je da pričam koliko, nikada vam nisu lepili za čelo kao sada, nego u kovertu po konobaru i meni daju, a ja konobaru kažem da vrati jer smo prijatelji, cenim ga i poštujem i ne mogu da uzmem. Oni mi kažu ‘Nećeš da uzmeš od mene’, a ja im kažem da ćemo da popijemo i pojedemo neki drugi put, bilo je poštovanje tada.“
Da li ste nekada pozajmili novac od njih?
„Mi smo prijatelj, kada uđe novac u prijateljstvo, to ne valja. Meni su nudili novac, kao u filmovima, donesu tašnu punu para, otvore i kažu ‘Ovo je za tebe da napraviš drugu pesmu’, ja kažem ne. Znam kolege koje su to radili, ja volim miran san. Mene niko ne može da cimne i da kaže karte su kod ‘Ruskog Cara’, idi na avion i dođi tu i tu. Kada mi je izgorela kuća, nisam imao para ali sam sa 10 prstiju napravio drugu – još veću. Mi smo napravili kuću na sprat, sve smo sredili i to veče me zove Mira Škorić, svirao je ‘Folk House bend’ i mi odemo tamo, uzeli smo da pijemo i sviramo. Zvali su me ali me nisu dobili, tada su bili oni mali telefoni. Ja dolazim i iz daljine vidim mnogo ljudi ispred kuće. Sve to pamtim kao neki usporeni film, dolazim, izlazim iz kola i vidim ruševinu, sve se puši, sve sto je imalo – sve je izgorelo. Sećam se da sam tada za pet dana imao neko gostovanje na Pink televizij,i a nisam imao ni cipele da obujem jer mi je sve izgorelo. Ja sam Ovan u horoskopu, uporan, 25. decembra je to izgorelo, a mi smo 5. januara izlili ploču. Neki prijatelji su mi pomogli koji su sada mrtvi. Ja 20 godina nisam snimao ploče jer sam radio betonske ploče, ali sam na konto pesme „Nije mene dušo ubilo“ gostovao i obilazio svet sa svojim bendom.“
Gde ste živeli u periodu kada vam je kuća izgorela?
„Živeo sam kod Mire Škorić jedan period, posle sam iznajmio nešto dok se nije napravila jedna soba.“
Kako je muzička scena izgledala nekada?
„Meni je bilo super, pevao sam u ‘Radmilovcu’ i u još par lokala, tada su plate bilo 3 marke, a mi smo za veče zarađivali po 30 maraka.“
2005. ste bili na turneji u Australiji sa velikim zvezdama, kako ste prošli?
„Išli smo avionom, Beograd, Frankfurt, Dubai, Pert je bio let i u Pertu je bio prvi koncert, tamo nas dočekali neki ljudi sa džipom i nama pukla guma. Goca Božinovska, Sanja Maletić, ja i tada najveća zvezda Mira Škorić. Mi sleteli tu, neki ljudi džipom nas doveli, oni su menjali gumu, ja sam pomogao. Presvukli smo se, istuširali i pravac koncert, ja sretnem jednog prijatelja koga znam sa Voždovca, on je znao da ja dolazim i bilo je divno što sam ga video. Odradimo taj koncert, idemo da spavamo 2 sata, idemo u Sidnej radimo koncert, ponovo spavanje 2 sata. Dođemo na plažu sve zastave tamo, ne smeš da uđeš u okean, a ja zavrnem pantalone i uđem. Sledeći dan koncert opet, u svakom gradu gde smo pevali svi hoće da me pozdrave, i petog dana mi Mira Škorić kaže ‘Ne razumem šta si ti ovde ispao najveća zvezda, valjda sam ja ovde najveća zvezda’. Bilo je i šale i svega, bili smo mesec dana tamo. Išli smo do jedne table gde piše ‘Odavde idete na sopstvenu odgovornost’, tamo nema zakona, ja sam zakoračio samo da vidim kako je to. To je bila 2005. godina, bilo je divno. Probali smo Tajlansku, Meksičku i sve žive kuhinje, meni nije bilo dobro, pa mi je Sanja Maletić kuvala supicu. Tu sam naučio da imam osmeh pred publikom i kada mi nije do toga.“
Vaš sin Stefan se takođe bavi muzikom?
„Njemu sam preneo svoje znanje i iskustvo, on radi po prestižnim mestima u Beogradu, ima svoj bend ‘Dima legato’. Njega snimanja pesama ne zanimaju, ali ako nekada bude hteo, tu sam da mu pomognem. Njega estrada ne zanima, on je uvek bio svoj. Kada je naučio da svira, ja sam mu rekao da tada može da ide u kafanu i da peva, on i njegova koleginica Tanja. Na televiziju neće, ali voli da piše pesme.“
Goran Dimitrijadis Dima je u velikoj ispoveti za Nova.rs otkrio sve o sujeti na estradi, koji kolega ga je prevario, ali i ispričao da je tokom korone radio online koncerte, a o svemu tome deteljnije možete pogledati u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Sa kriminalcima si morao da budeš dobar ili te nije bilo“: Ivan Gavrilović o sprezi estrade i kriminala 90- ih, pomenuo je i Marka Miloševića
