INTERVJU „Sve se može kada se žene slože“: Nataša Mihajlović krenula putem solo karijere, otkriva da li je zaista napustila Frajle

Nataša Mihajlović, kantautorka i jedna od članica grupe "The Frajle", početkom godine krenula je putem samostalne karijere objavivši emotivni singl "Stranac". Usledila je i akustična verzija pesme, a pred izlazak novog singla i rada na albumu, kao i predstojećim nastupima i koncertima širom regiona, govorila je za novinu Nova.

Koliko je potrebno hrabrosti u donošenju odluke da iz etablirane ženske grupe paralelno započneš i solo karijeru?

„Naravno, bio je to odvažan potez, koji je bio u skladu sa mojom energijom. Zakoračila sam u to i idem otvorenog i čistog srca dalje. Ipak, iza toga je velika želja i velika potreba za samostalnim izrazom i onim što ja kao umetnik, kao kantautor, pevač i izvođač imam da pružim ljudima, a to je mnogo jače od hrabrosti.“

Šta te je na to navelo i zašto baš u ovom trenutku?

„To sam planirala mnogo ranije, još pre kovida je trebalo da izdam prvu pesmu, ali je pandemija promenila planove. Iako je sve zaustavila, donela je i jedan prazan prostor tokom kog je došlo do izražaja ono što želim da kažem. Tad sam završila veliki deo pesama koje će se naći na albumu. Neke su nastale i posle, neke i mnogo ranije. Čovek se vremenom menja i taj prostor koji mu je potreban da se izrazi postaje veći, drugačiji, tako da je došlo pravo vreme, moje vreme, da pokažem ono što nosim u sebi.“

Kako su na to reagovale članice Frajli?

„One me vrlo dobro poznaju i znaju kako funkcionišem. O tome smo vrlo otvoreno razgovarale I dogovorile se oko toga šta će koja da radi, tako da, srećne su dok sam ja srećna. Mi postojimo već 15 godina, što je za veliku pohvalu i poštovanje za jedan ženski bend. Kad se žene slože, sve se može!“

Objavila si i akustičnu verziju svog debi singla “Stranac”. Da li je vokal ono na šta se najviše oslanjaš u svom umetničkom stvaralaštvu i veruješ li da u eri hiperprodukcije on i dalje nosi određenu jačinu?

„Sve je važno. Bog mi je dao velik, lep glas i to je nešto čime sam blagoslovljena. Isto tako, i talenat za pisanje pesama, melodijskih linija, tekstova… Smatram da je sve podjednako važno. Na našem jeziku je izuzetno zahtevno i izazovno napisati dobar tekst, jer je jezik bogat i neobičan u odnosu na engleski, ili bilo koje druge koji su mnogo fluidniji. Ono što mislim da uvek ostaje, i uvek će ostati je dobra pesma, dobra kompozicija i dobar tekst. Naravno, uz sve to ide i vreme i energija da se to lepo ispromoviše i da se ostavi prostor da ta muzika dođe do slušalaca koji žele da to slušaju, jer suštinski, ljudi žele da slušaju dobru muziku.“

⁠Po čemu je Nataša Mihajlović drugačija od Frajli? Kako da znamo da ne kupujemo isti proizvod?

„Samim tim što sam u bendu gde je nas 3, kada podelimo taj prostor, svaka od nas ima neki prostor sa kojim manevriše. Frajla Nata je 33.3% Frajli, a ovde je 100% Nataša. Pošto sam ja vrlo energična, vesela, radosna i pokretna, volim da se krećem na sceni, imam puno toga da pokažem kao performer, što je u bendu, iako savršeno uklopljeno u koncept i zabavno, bilo ograničeno. Kad sam sama, mislim da će ta energija koja je meni svojstvena doći do ekspanzije i prikazaću se ljudima kao prava ja.“

Kako je nastala pesma “Stranac”?

„Pesma je nastala u Berlinu. Krivi su berlinski klubovi. Moj prijatelj Miloš Beronja i ja smo se spremali za izlazak u grad, usput započeli pisanje neke pesme, i izašli u klub. Satima smo čekali u redu da uđemo u jedan od najpopularnijih klubova, međutim, na kraju nas nisu pustili. Mi smo se vratili kući i završili pesmu, koja je svetlost dana ugledala upravo kao moj prvi singl. Za temu me je inspirisala prijateljica, koja me je svojom trenutnom situacijom podstakla da napišem pesmu o sebi i svom iskustvu. Navela me je da iskopam tu temu iz sebe i kažem ono što je meni važno, a to je da svaki odnos koji imam, ljubavni ili prijateljski, ima svoju vrednost i svoje zašto, kao i da poštujem svaki od tih odnosa. Suština mog bića nalazi se u ovoj pesmi.

Radiš li i spremaš li novu muziku ili album?

„Uveliko sam u pripremama za novu pesmu koja izlazi pred leto. Jedva čekam da ljudi čuju i ovu novu stvar koja je takođe životna, ali u možda nekom drugačijem, lepršavijem smislu, rasterećenijem i senzualnijem. Naravno, spremam i album. Pesma po pesma, pa ćemo videti.“

Svedoci smo toga da je estrada ili muzička industrija, nazovimo to ovako ili onako, branša koja nipodaštava žene i neretko u prvi plan ističe njihovu seksualnost. Kako se ti nosiš sa pritiskom da budeš žena u muzičkom svetu i uspevaš li da odoliš izazovima i masi koja često skreće pažnju sa umetnosti i muzike na fizički izgled?

„Ne slažem se u potpunosti sa tim. Naravno, važno je, naš posao je i vizuelan i važno je imati ceo paket i važno je biti drugačiji. Ne treba da izgledate kao Merilin Monro, nego da imate svoju autentičnost, svojstvenost i prepoznatljivost, da ljudi mogu da vide sebe u vama. Naravno, ženska energija je izuzetno važna i moćna, ali je percepcija o njoj danas iskrivljena. Više bih volela da pokažem pravu žensku energiju, koja je predivna i koje ne treba da se stidimo, a to nema veze sa onim što se danas plasira kao poželjno. Nikada nisam imala problema u poslu zbog toga što sam žena.“

⁠Bojiš li se neuspeha?

„Zavisi štaje za koga uspeh, a šta neuspeh? Jedino što ne bih želela, jeste da ne budem dosledna sebi, jer mislim da je to veliki neuspeh. Uspehom smatram to što imam ljudima nešto da dam, i čim ja imam da dam, to znači da nekome baš to treba. Za mene uspeh nisu pregledi na Jutjubu, nisu brojke, već naš unutarnji osećaj – šta radimo, s kim radimo i na koji način radimo. Ako smo s tim u miru, to je onda uspeh.“

U svetu smo videli više primera u kojima su se članovi ili članice grupa odvojili i započeli solo karijere. Bijonse je tako postala najveća zvezda današnjice, a Nikol (PussyCat Dolls) nema ni na mapi. Koji ti put vidiš ispred sebe?

„Kao put kojim se ređe ide. Šalim se (smeh)! Kao neki samo svoj put, ne vidim ni kao Bijonse, ni kao Nikol, ni kao drugi izvođači. Mislim da svaki čovek ima neki svoj put koji ga čeka. Poenta je puta, a ne cilja. Ja uživam u tome što radim, zanimljiv mi je proces od stvaranja do izdavanja pesme, zatim kako ljudi reaguju na to.“

Ko su tvoji muzički uzori i čije je stvaralaštvo tebe inspirisalo?

„U mojoj kući je oduvek bilo muzike. Odrasla sam na Fredi Merkjuriju, Tini Tarner, Elvis Prisliju, klasičnoj muzici, jazz –u, vojvođanskoj muzici… Dosta sam slušala pop muziku, kasnije sam počela da slušam i jazz. Kod mene na plejlisti stvarno ima svega! Volim da čujem i novo, i moderno, i aktuelno. Od domaćih izvođača, posebno sam slušala Olivera Mandića, Dina Dvornika, zatim I Zanu, Nove Fosile, Magazin, naročito kad sam bila mala. Naravno, tu je i Vitni Hjuston. Ali eto, ako bih morala da izdvojim jednog uzora i inspiraciju, to bi definitivno bio Fredi Merkjuri.“