0
Pevač je za Nova.rs ispričao svoju životnu priču.
Autor: Svetlana Đokić
Pevačku karijeru nije počeo u kafani, već u Radio Beogradu davne 1961. godine, pevanju ga je naučila operska diva beogradske Opere, postao je popularan uz najveća imena sevdalinke nekadašnje SFRJ, karijeru dužu od 60 godina proživeo bez i jednog skandala, celog života voli jednu ženu, Dušicu Bilkić.
PROČITAJTE JOŠ:
Napisao je više od 300 pesama za sebe i druge pevače… I danas je bodrog duha, raskošnog glasa, čovek širokog osmeha i duše, koji retko daje intervjue, još ređe nastupa. Proneo je svetom najlepše narodne pesme i sevdalinke, verujući u ono što je negovao otkako je stao na muzičku scenu – u dostojanstvo profesije…
Dokle god bude bilo kafana, u njima će se pevati pesma „Krčma u planini“ i pominjaće ljudi ime Nedeljka Bilkića, u narodu omiljenog pevača.
Rođen u Bugojnu 1941. godine na samom početku rata, kao najmlađi od šestoro dece, imao je samo dve nedelje kada su ustaše ubile njegovog oca. Detinjstva se seća kao perioda kada je, kaže, najčešće bio gladan, ali i toga da je stalno pevao, pa su ga zbog toga terali da ide u baštu… Preživelo se zahvaljujući voću, kupusu, majčinim pitama, kaže. Kao dečaka od pet-šest godina, strina i majka bi ga poslale u lokalnu kafanu da dovede strica, koji se zapio. Veli, stric bi ga popeo na šank da peva svima, dao mu neku paricu, a onda bi on strica pratio do kuće, celim putem mu pevajući.
Upisao Mašinski fakultet
U Beograd se zaputio 1961. godine, upisao Mašinski fakultet i prijavio se na audiciju Radio Beograda.
„Čim sam upisao Mašinski fakultet, znao sam da ću to i završiti, ali da nikada neću biti dobar inženjer“, kaže Nedeljko Bilkić.
„Morao sam da se osiguram, da nešto postanem i ne budem siromah, da ne propadnem i vratim se u Bugojno. Za audiciju na Radio Beogradu prvi put sam obukao odelo i perlon košulju, koje su tada bile u modi. Sećam se da sam bio zelen u licu, jer je bilo toplo, a i imao sam neverovatnu tremu. Tada sam prvi put video legendarnog Carevca. Mi u Bosni pjevamo nekako poravno i ja sam, sav u znoju od treme, preplašen, otpevao pesmu ‘Vrbas voda nosila jablana.’ Violončelista je rekao: ‘Care, ovaj dečko nije ni za amatersko društvo, a kamoli za Radio Beograd…’. Carevac je ušao u sobu za pevanje, opsovao onako po srpski i rekao muzičarima: ‘Ovo je njegovo vatreno krštenje. Svirajte, ako treba, 20 puta…’. Tu se ja osokolim, otpjevam što sam bolje umeo i tako postanem radio pjevač, što je onda bilo veoma teško postati…“
Dalje je sve legenda u pevačkoj sudbini Bilkića – zapazio ga je čuveni Safet Isović, u to vreme jedan od najpopularnijih pevača sevdalinki ondašnje SFRJ. Posle nastupa na velikom koncertu Safeta Isovića u Domu sindikata, čuveni pevač je rekao da će dati tadašnjih milion dinara samo da Bilkić školuje glas. Za taj novac mogla su se kupiti dva automobila tada popularnog „fiće“.
„Na te njegove riječi, moj brat od tetke Predrag Kojgić je rekao: ‘Safete, ove tvoje riječi su veće od dva miliona. Imamo pare, školovaćemo Neđu…’. Uputio me je kod Anite Mezetove, operske dive, da odem da se upoznam i da pitam da li hoće sa mnom da radi na tehnici pevanja. Rekao mi je da obavezno kupim buket cveća. Ja sam taj buket nosio kroz ceo Beograd krijući ga sakoom, pa iza leđa.
Pevanju ga učila Anita Mezetova
„Jer, kako ću ja, Bosanac, nositi nekome cvijeće?! Anita Mezetova terala me je već na prvom susretu da pjevam i da istovremeno podižem klavir – zbog dijafragme, naučila me pravilnom disanju i svemu što je važno, tako da ja i danas mogu pjevati u bilo koje doba dana i noći“, kaže Nedeljko Bilkić.
Posebnu emociju i sećanje na svoje početke popularnosti ima za svoju majku Kosavku, koja je sa 30 godina ostala udovica i svo šestoro dece izvela na put. Isprva, veli, nije verovala da je postao pevač, a onda, kada se uverila, bila je veoma ponosna. Umela je da sedne u voz i kao slučajno pred ljudima da prevrne svoju tašnu, iz koje bi se rasule Nedeljkove fotografije, koje je u to vreme štampala svaka muzička produkcija za svoje popularne pevače.
„Kad se raspu moje fotografije, ljudi iznenađeni prepoznaju, komentarišu, a ona kuka: ‘Nedeljko, đe te majka prosu?!'“, seća se kroz smeh popularni pevač.
„Kada sam išao na velike turneje sa drugim velikim pevačima: Mehom Puzićem, Nadom Mamulom, Zaimom Imamovićem i drugima, vodio sam je sa sobom. Na svakom koncertu, čim zapjevam pesmu o Bugojnu, gde jedan stih kaže: ‘… u tebi je moja majka stara’, ona se digne sa sedišta i vrišti. Kažem joj da je to sramota, ali ona veli: ‘Ja ti, jadna, ne mogu drugačije’.“
Na jednom koncertu u Domu sindikata, krajem 60-ih, prišla mu je tada mlada pevačica Dušica, koja je tek počinjala pevački karijeru i zatražila autogram. Dao joj je fotografiju i na poleđini napisao: „Šta će ti moja slika, kad ćeš biti moja žena“? Kaže, ni sada ne ume da objasni kako mu je to u tom trenutku palo na pamet, ali tako i jeste bilo – venčali su se 1969. godine. Imaju dvojicu sinova, Predraga i Aleksandra i petoro unučadi.
Na vrhuncu pevačeve karijere, 1982. godine, Bilkići su se porodićno preselili u Kanadu, gde se Nedeljko bavio nekretninama i povremeno pevao.
„Krčma u planini“ napisana u kafani
Pesmu „Krčma u planini“ prati gotovo neverovatna priča:
„Sa mnom je sarađivao Miroslav Čonkić, horski pjevač u novosadskoj Operi, koji je sa mojom ekipom muzičara išao na tzv. tezge. U povratku sa takvog jednog nastupa, na jednoj krivini, nalazila se krčma. Stali smo da se osvežimo i popijemo kafu. Videvši lepu krčmaricu, Čonkić je za nekoliko minuta, koliko je trebalo da popije kafu i konjak, napisao celu pesmu, pružio mi i rekao: ‘Evo ti pesma, pevaj!’. Stavili smo je na singl ploču kao četvrtu, ali je ona sama našla put, tako da i danas, možda neko ne zna za mene, ali zna tu pjesmu“, kaže Bilkić.
Umalo „zglajznuo“ pred Titom
Godine 1963. pozvan je da peva za Tita, na svečanoj večeri, a zna se da je Tito voleo sevdalinke. Tada mladi Bilkić zapevao je „Niz polje idu, babo, sejmeni“, a kad je otpevao stih „… i tvoga sina Marka tjeraju“, čulo se glasno spuštanje escajga na sto – šok je nastupio kod prisutnih zbog činjenice da je tada Ranković izbačen iz partije, a da je njegovo partizansko ime bilo – Marko. Nastalo je sašaptavanje među obezbeđenjem. Srećom, neko od iskusnih reče: „Ma, vidite da je mlad dečko, pojma nema o tome, nije to namerno uradio…“.
BONUS VIDEO: Rade Jorović posavetovao mlade pevače, pa izjavio: „Moj nasledin ne treba da se pojavi“
