0
Hana Adrović, jedna od najatraktivnijih voditeljki u Srbiji koja, zbog svog očaravajućeg izgleda često privlači neumesne komentare onih kojima je, čini se, postao trend da seksualizuju novinarku do granice u kojoj neumesni komentari postaju uvrede - rešila je da "uzvrati udarac". Od nedavno, u knjižarama je dostupna njena autobiografija pod nazivom "Odgovor".
Koji je ultimativni odgovor koji si želela da pošalješ ovom knjigom, kao neko ko godinama trpi torturu i odvratnu seksualizaciju u internet prostoru?
„Kako je naš čuveni novinar i pisac Boško Jakšić napisao u recenziji knjige – snaga “Odgovora” je u pravo u pozivu da se na digitalno nasilje odgovori. U ovom trenutku tek svaka deseta osoba stane u odbranu osobe koja trpi digitalno nasilje. Zbog toga sam odlučila da progovorim o seksualnom, verbalnom, psihičkom, fizičkom i ekonomskom nasilju o kojem se u Srbiji šapuće, nikako glasno govori. Jer žrtve su ovde uvek krive za sve.“
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
Šta je zapravo „sajber nasilje“?
„Ovaj vid nasilja predstavlja izuzetno kompleksan fenomen koji često obuhvata kombinaciju različitih oblika zlostavljanja, počev od verbalnog, emocionalnog, seksualnog zlostavljanja, pa sve do fizičke torture ili makar osećaja fizičkog bola u duši. Posebnu težinu daje prisustvo velikog broja ljudi koji prate proces zlostavljanja i trajnost samog zlostavljanja jer se tragovi zauvek zadržavaju na internetu. “Odgovor” je pre svega namenjen devojkama i devojčicama koje prolaze kroz digitalno nasilje. Često ni same nisu svesne da baš one ili njihova drugarica prolaze kroz nasilje u sajber prostoru. Važno je prepoznati nasilje da bismo na njega reagovali, što je svakako najveća snaga koju “Odgovor” nosi, a to je poziv da se na nasilje odgovori. U suštini – knjiga je napisana za muškarce, žene, sve one koji se osećaju kao jedno, drugo ili nešto treće. Za one koji komentare dobijaju, za one koji komentare čitaju, ali i za one koji komentare pišu i ostavljaju. Knjiga je namenjena onima koji nasilje trpe i onima koji nasilje čine, ali i tihoj većini koja na nasilje ostaje nema.“
Mnogo pažnje je, pored same knjige, privukla i recenzija koju su napisale Sajsi MC i Senidah. Dugo godina se u javnom prostoru spekulisalo o vašem odnosu? Jesi li dala odgovor i na to pitanje?
„Sajsi i Senidah su napisale recenzije i to je naravno napravilo prostora za maštanja ili bolje reći – produžetak fantaziranja o tome u kakvim odnosima sam sa njima. Neću previše redova trošiti na priču o tome, obe su mi veoma drage prijateljice. Senidah i ja vodimo poreklo iz istih predela na severu Crne Gore i možda je to dodatan razlog zašto smo se odmah “ukačile” i zbog kog ponosno mogu reći da je volim i to je istina. “Odgovor” je knjiga o prijateljstvu. Nisam je pisala sama, tu je urednica Marija Ratković, koja je moja prijateljica i ključno je bilo okružiti se prijateljima tokom stvaranje ova knjige. Najviše me je ipak ohrabrila Iva Voneve, kreativna direktorka i rediteljka mog podkasta, kojoj je posvećeno jedno od važnijih poglavlja u knjizi jer je svojim ulaskom u “ring” sa komentatorima uspela da ih satera u ćošak i otvori prostor za nove i pozitivne komentare. To je moja glavna poruka devojčicama, devojkama i ženama – okružite se dobrim i hrabrim prijateljima koji će stati u vašu odbranu na internetu“.
Korice knjige su vrlo sugestivne. Ti nosiš „muško“ odelo. Ima li simbolike koju si pokušala da pošalješ i samom fotografijom?
„Autor fotografije na korici knjige je moj dragi Sever Zolak, našminkao me je naravno prijatelj Dragan Vurdelja i nijednom im nisam dala kreativni pravac poput – okej sada se slikamo da ja budem “The Boss”, hoću takvu šminku, takvu pozu, takvu fotku. Izgleda da je sve vreme postojala prećutna saglasnost među nama da će to tako da izgleda. Napravili smo više hiljada fotografija, ali kada sam na displeju fotoaparata ugledala fotografiju znala sam da će to biti ta slika. Svi smo znali. Bilo nam je svima jasno da je cilj knjige ono što smo urednica Marija Ratković i ja htele od početka, a to je da preuzmemo kontrolu nad celom tom igrom komentarima online. Zato smo od knjige napravile svoje igralište na kojem važe samo naša pravila – u rukopis smo uključile samo komentare koje smo mi želele da sačuvamo od zaborava. Da pokažemo da može to i lepo.“
Nakon objavljivanja knjige i javnih gostovanja, paradoksalno, dobila si niz uvreda i posprdnih komentara na društvenim mrežama. Šta to govori o našem društvu danas?
„Govori o vapaju za knjigom kao što je “Odgovor”. Komentari nikada nisu bili “nežni” prema meni, ali nijednom nisam podlegla pritisku da se “isključim” sa mreža, da zaključam komentare ili da onemogućim feedback na svoj rad i pored toga što sam dobila barem stotinu “saveta” da to učinim. Smatram da je povratna informacija koju autor može da dobije kroz konstruktivan komentar zlata vredna i nijednom nisam došla u iskušenje da cenzurišem javnost. Sve je to ogledalo društva u kom živimo, eksperiment. Komentar koji dobiješ ne oslikava tebe već javnost i pojedinca koji ga je napisao. Svi mi koji koristimo internet možemo biti izloženi digitalnom nasilju u bilo koje doba dana (24/7) i na bilo kom mestu, od nasilnika se ne može pobeći jer je on u telefonu, znači, u džepu, torbi, ispod jastuka. Informacije se brzo pa se broj osoba koje su direktno ili indirektno uključene u digitalno nasilje može znatno i nekontrolisano povećati za veoma kratko vreme. Kada se jednom postave na internet, zlonamerne informacije teško je ukloniti i mogu se, po potrebi, ponovo iskoristiti, što svaki put dodatno povređuje žrtvu. Svaka osoba, a naročito žena, koja sebe stavi u javni prostor, ne samo u Srbiji, mora da bude svesna da je podložna komentarima, sagledavanju načina kako priča, kako se oblači… To sve se u javnom poslu smatra negde “normalnim”. Nije normalno i nisi ti kriva. Ne, nisi mogla da sprečiš da si obukla ili našminkala drugačije.“
Šta je sa institucijama koje bi trebalo da štite sve građane i građanke Srbije?
„Kod nas ne postoje institucije koje se adekvatno bave borbom protiv digitalnog nasilja, odnosno rodno zasnovanog nasilja posredstvom tehnologije što je tačan termin za fenomen koji obradjujem u knjizi “Odgovor”. Izuzetak čini nekoliko organizacija koje se ovom problematikom bave, poput organizacije “Atina” kojoj ću donirati deo prihoda od knjige u želji da se obezbedi pravna pomoć žrtvama digitalnog nasilja.“
Kada si shvatilia da si žrtva digitalnog nasilja?
„Bolje je pitanje kada sam shvatila da nisam žrtva. Odgovor glasi – nisam žrtva nego meta, neću da budem žrtva već hoću da dam svoj odgovor. Shvatila sam da nisam žrtva onog momenta kada sam odlučila da napišem knjigu. Spoznaja da nisam i neću da budem žrtva je zapravo bila ključna za nastanak knjige “Odgovor”“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare