Glumca Ivana Zablaćanskog, koji u seriji "Ubice mog oca" tumači lik inspektora Vlade, pamtimo još od prve sezone kao glavnu podršku glavnim akterima koje on dočekuje na svakom uviđaju i prosleđuje im prve informacije o zločinu.
On u razgovoru za Nova.rs govori o tome koliko za njega znači ova uloga, koje sve projekte je morao da odloži zbog vanrednog stanja u zemlji, te kako je on prihvatio to što smo kolektivno „prinuđeni na karantin“.
„Sad imam vremena za redovne treninge, redovno čitanje, redovan san, sve to što mi je falilo. Većina nas sada ima vremena, a naši lekari i medicinsko osoblje taj luksuz nemaju. Zato svako veče na terase i prozore u 20:00 sati i veliki aplauz za naše heroje sa prve linije fronta“, kaže Zablaćanski na početku razgovora i vraća se svima omiljenoj seriji koja se prikazuje na televiziji „Nova S“ i svojoj ulozi u njoj:
„To mi je jedna od dražih uloga, od prve sezone se moj lik, inspektor Vlada, provlači kao podrška glavnim inspektorima sa terena. Na svakom uviđaju ih dočekujem i prosleđujem prve informacije o zločinu. Draga mi je posebno ova uloga jer sam zapravo oduvek želeo da igram u nekom domaćem krimi trileru. Mislim da je serija „Ubice moga oca“ pokrenula taj žanr kod nas i ozbiljno prodrmala možda malo već ustaljenu šemu serija. Dakle, donela je osveženje i drago mi je da čujem od prijatelja i kolega da jedva čekaju narednu epizodu. Isto tako joj se radujem i ja, a nadam se i novoj sezoni.“
Ivana neretko porede sa ocem Milenkom Zablaćanskim, koji je 2008. godine život izgubio u teškoj saobraćajnoj nesreći.
„Ima tih poređena sa ocem i baš skoro sam dobio divan komentar od dragog kolege i prijatelja Slaviše Čurovića a to je da smo moj otac i ja potpuno različiti glumci, a svako na svoj način interesantan“, kaže Ivan i otkriva kako je tekao njegov razvojni put:
„Za prijemni ispit me je spremala Draga Ćirić, inače moja neizmerna podrška od prvog dana priče o glumi! Roditelji su me možda i nesvesno zarazili tom čarolijom tratra, s obzirom na to da je otac bio glumac, a majka mi je balerina. Vodili su me u pozorište umesto u vrtić, gledao sam probe i predstave na Terazijama u kojima su mi igrali otac i majka, a kasnije sam se i ja dodatno zaljubio u tu profesiju. Upisao sam u klasi profesorke Biljane Mašić. Čovek koji je ispratio moj upis na akademiju, svaki ispit i predstavu, pored majke i Drage Ćirić, je moj veliki prijatelj i kolega, velika podrška, Dragan Vujić Vujke“.
Ivan je podjednako angažovan, kako na setu, tako i u pozorištu. Kako kaže, popularnost, koja je više posledica pojavljivanja na televiziji, njemu nikad nije bio cilj, ali priznaje da je lepo kad čovek može da iskoristiti svoju popularnost za neke humane stvari.
„Evo, upravo ovih dana glumci Beogradskog dramskog pozorišta apeluju na svoje sugrađane da ostanu u svojim kućama. Nadam se da će se taj apel proširiti i na ostale kolege preko društvenih mreža. Razgovaram sa kolegama o idejama kako da ljudima učinimo ove dane zanimljivijim. Ima raznih ideja, darovitih i maštovitih ljudi, ima zaista mnogo i to me raduje. Počeće uskoro razna uključenja, čitanja poezije, puštanja muzike, naravno preko društvenih mreža“.
Kao i svi, i on je morao da stopira sva svoja snimanja, čak jednu premijeru i da poput ostalog sveta zbog epidemije koronavirusa sedi kod kuće.
„Ja sam se samoizolovao i malo pre ovih mera i uskratio sebi i kafiće i druženje. A kad sve ovo prođe mojim prijateljima lekarima obećavam karte za sve predstave u kojima igram. Predstava ‘Ružni, prljavi, zli’ u Beogradskom dramskom je taman završena, udahnut joj je život, počelo je uigravanje, ali smo zaustavili celu priču pred premijeru kad je i sve ostalo stalo. Ne bojim se za tu predstavu, spakovana je, na dobrim nogama je, funkcioniše kao sat i čeka svoj trenutak. U BDP su zaustavljene i predstave ‘Moskvićem do pakla’, ‘Draga Jelena’ u kojima igram, kao i ‘Mama mia’, ‘Zona Zamfirova’ i ‘Mr Dolar’ u pozorištu na Terazijama. Na pauzi smo i sa serijama ‘Crveni mesec’, koju, kao i „Ubice“ snimam sa Slavišom Čurovićem i ‘Tate’. Ja na sve to gledam kao na privremenu pauzu, ne pravim dramu i verujem da će se sve nastaviti na ovaj ili onaj način, kad cela ova priča prođe“.
Iako ne pravi dramu, Ivan Zablaćanski trenutnu situaciju shvata veoma ozbiljno.
„Slagao bih ako bih rekao da se uopšte ne bojim, samo što mislim da u ovoj situaciji strah ne sme da nas sputava već pokreće na pametno razmiljšanje. Sad imamo vremena da preispitamo neke stvari da sami sebe istražujemo. Mislim da sama pomisao na izolaciju zapravo strašnije ljudima zvuči nego što zaista jeste. Zapravo se samo treba dobro organizovati .Vlada je uvela mere u odnosu na to šta su lekari i eksperti rekli, prema tome imamo jedan izbor, a izbor je da te mere zbog sebe i bliskih ljudi poštujemo. Ko krši karantin treba da ima u vidu da se kocka i to da ima u vidu sa čime se kocka. U pitanju su zdravlje i životi najmilijih. Prema tome, pamet u glavu i svi u borbu, protiv ovog čuda koje nas je zadesilo, ali od kuće! Naravno teško je prihvatiti da se boriš na taj način, ali izbora nema.
.