Haris Džinović iza sebe ima vrlo turbulentan period nakon razvoda od Meline Džinović sa kojom je proveo dve decenije u braku.
Uprkos svemu, Haris motivaciju pronalazi u poslu, te se raduje novim projektima i druženju sa publikom, koja mu je glavni pokretač.
„Kažem vam, radujem se svakom koncertu na kojem nastupam, kao kad ribu vratite u vodu. Kada se popnem na binu i vidim publiku koja me želi, koja traži moju muziku, koja želi da peva sa mnom… To je neopisivo iskustvo. Uživam u svemu tome, a još dobijem i platu za to! Pa šta više da poželiš? Mi smo blagosloveni, zaista. I onda crpim tu pozitivnu energiju za sledeći put.“
On se potom osvrnuo i na utisak da pevači žive lagodno, a Haris tvrdi da nije uvek sve tako.
„Živim potpuno običan život. Ali razumem da se stiče utisak da mi sve ide lako i da su mi vrata svuda otvorena. Trudim se da budem takav da ne zatvaram vrata za sobom. Nije teško ako čovek malo razmišlja i ponekad se povuče. S druge strane, život ne treba shvatiti preozbiljno. Treba ga doživljavati kao neku vrstu igre, šale“, kaže on za Kurir.
Ljudi neretko komentarišu da im Haris deluje nepristupačno, a on se našalio na taj račun.
„Uvek ljudima, a posebno ženama, kažem: „Nemojte preskakati moju ogradu, pokucajte na vrata, ja ću vam otvoriti i ući ćete kao kraljice.“ To kažem figurativno. Ograda je sada visoka i pod strujom, pa ne mogu da preskoče! Šalim se, naravno, govorim metaforički – treba da se zna red.“
Pevač se osvrnuo i na radnu disciplinu.
„Nisam mnogo radio. Sve što sam radio, išlo mi je lako. Da li je to bio veliki obim posla ili manji, ne znam, ali se nisam pretrgao.“
Na kraju, on se dotakao i mladalačke ljubavi prema fudbalu, ne krijući da i danas žali što se nije profesionalno bavio sportom.
„U mladosti sam više želeo biti fudbaler nego Tom Džons. Bile su tu i druge želje, ali očigledno sam se morao posvetiti onome za šta sam talentovan. Da sam trebao nešto drugo biti, to bi se već davno dogodilo.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare