1
"Kada mi je majka umrla, nije prošlo ni 40 dana, imala sam zakazanu svadbu da pevam u Neresnici gde je moja majka provela najveći deo svog života. Tad sam se nakljukala sedativima, vozila do Neresnice i otpevala ljudima svadbu jer nisam mogla da ih izneverim, a kako je meni, to samo moja duša zna. Možda je to taj profesionalizam", rekla je pevačica Gordana Stojićević za naš portal, ističuči da joj je to najteži trenutak u životu.
Pevačica narodne muzike Gordana Goca Stojićević ove godine slavi 50 godina karijere, koju je svih godina gradila isključivo na svojim vokalnim sposobnostima i kvalitetima, bez skandala, pa se samim tim može pohvaliti da važi za jednu od pevačica koja je „bez mrlje“ u karijeri.
Muzikom je počela da se bavi sa svega 15 godina, a u intervjuu za Nova.rs prisetila se svojih početaka, načina na koji je stvarala hitove koji se i dan danas slušaju i pevaju, ali i teških životnih situacija koje je doživela.
Kako ste podneli karantin koji je trajao dva i po meseca?
– Dobro. Iskreno, ja sam kućni tip po prirodi. Tako da mi nije to teško palo. Željna kuće sam bila kuće, ceo život na točkovima, u jurnjavama, putovanjima i kad mi se izlazi i kad mi se ne izlazi, moram. U suštini, ni ti kućni poslovi mi ne padaju teško. Ne moram budem sređena, ni doterana, pa mi je lakše jer ja nisam tip žena koje uvek moraju da budu doterane, kojima je jako važno da su obučene, našminkane. Naravno, sticajem okolnosti zbog svog posla izlazim na ulicu upristojena, ali mi to doterivanje generalno teško pada. Mnogo imam godina staža, pa mi je sve malo i dosadilo, postalo naporno. Niti volim da se šminkam, niti da se modiram, ništa me to ne iteresuje. A najmanje od svega volim da putujem i jedna sam od retkih.
Ove godine slavite jubilej, toliko godina na sceni… Kada vratite vreme u nazad kako vam se čini sve?
– Generalno mislim da nemam razloga da budem nezadovoljna, bez obzira što nisam previše ulagala u svoju karijeru. Ulagala sam sebe, svoj trud, talenat, pevanje… Radila sam poprilično, samim tim što nisam bila neskromna u honorarima, ljudi su me dosta angažovali, baš sam puno radila. Iako se pevanjem bavim od svoje 15 godine, tek posle diplomiranja sam krenula na ozbiljnije turneje. Eto 50 godina sam u poslu.
Posle toliko godina, vaše pesme se i dan danas slušaju… Koliko ste ponosni zbog toga?
– Očigledno da sam snimala kvalitetne pesme, a to je isključivo bio moj ukus. Na veliku sreću dobijala sam pesme od vrhunskih autora, kao što su Radojka Živković, Predrag Živković Tozovac, Zahar, Bora Runić, Asim Saran koji je roker, ali je napisao moj najveći hit „Pusti me da nađem srcu lek“. Mogu da se pohvalim saradnjom sa najboljima i zato sam valjda na taj način svoju karijeru kanalisala. Najveće zadovoljstvo kad svodiš svoj život, svoju karijeru i podvlačiš crtu tako što formiraš svoju priču. Međutim, ja sam zbog toga važila za netiražnog pevača.
Kažete da ste pesme snimali isključivo po svom osećaju, možda je to upravo tajna njihovog trajanja?
– Ne mogu da kažem da su sve pesme koje su bili hitovi i jesu hitovi, da su snimani tek tako, po nekom trendovskom ubeđenju. Danas ovi mladi ljudi koji imaju veoma talenta, moraju naći svoju šansu u tim muzičkim takmičenjima. Ali oni danas snimaju pesme koje se pevaju, traže, uz koje se đuska po klubovima, koje nemaju neki muzički kvalitet, iskreno. To su više neka nabrajanja, ne kažem da se tu ne nađe i nešto što je dobro i što može da opstane, ali uglavnom se prate trendovi. Oni danas snimaju neku novu muziku, neke trendi pesme. U redu je repovanje i hip hop, prate se možda i svetski trendovi, ali to poprilično deluje nezgrapno.
Danas se u pesmama propagiraju sasvim neke druge vrednosti, kako to komentarišete?
– Teme nisu baš previše poučne. Mislim da pesma mora da bude poetična. Mora da sadrži neku životnu poruku, da izazove emociju u čoveku, nešto što je ljudski, primereno. Samim tim ona ima više šansu da opstane kao trajna vrednost, kao neki evergrim.
Da li je bilo teže da se gradi karijera u vaše vreme ili sada? Nekako pevači danas imaju više mogućnosti da se promovišu, nego što je bio slučaj sa vašom generacijom.
– Teže je možda samo u medijskom smislu, jer tada nije bilo toliko mogućnosti da se to proprati. U moje vreme je bilo pisanih medija koji su se bavili muzikom, međutim u svakom slučaju mnogo manje. Tako da mladi imaju više mogućnosti, a da li je to laške, nisam sigurna. Samim tim je i veća konkurencija, ima zaista pevača mali milion, pa je teško isplivati.
Poslednjih godina mnogo se više gleda fizički izgled nego vokalne sposbnosti, kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Lepo je i kada je mlada osoba koja počinje prijatnog izgleda i to je veoma bitan faktor. Da ume da stilizuje i svoj način oblačenje, a naročito je bitno da ima pristojno i vaspitano ponašanje. Najviše mi smeta što se mladi danas bespotrebno podvrgavaju hirurškim intervencijama, pumpanjima, botoksima… Ne vidim razlog zašto bi sve devojke izgledale isto. Zašto bi se oblačile isto? Bez obzira što je to trenutno trend, moda. Zbog čega pumpati usta, grudi… To može da izgleda možda i privlačno, ali s druge strane je vulgarno. Za moj ukus, ali očigledno da muška populacija to drugačije gleda.
Dosta pevačica vaše generacije takođe se podvrglo raznim estetskim intervencijama…
– Logičnije mi je da to radi neko ko je već u poznim godinama i želi da izgleda mladolikije, nego mlada osoba koja je već po prirodi mlada i lepa. Lično nisam ni za to, jer smatram da svako ko je mlad nema potrebe da se podvrgava tim operacijama. Ako imaš neku anomaliju, pa zbog toga uradiš intervenciju, onda u redu. Svaki period života nosi nešto sa sobom specifično, to je priroda, zbog čega ne stariti prirodno? Svaka bora ima neku uspomenu. Ne kažem da ne treba da se negujemo, da treba da se zapustimo i da ličimo na babe od 100 godina, ako imamo na primer 60. Postoji osnovna nega, koju ja praktikujem, kao i svaka žena manje više. Ja sam dobila nekih kilogram viška, iskreno to mi toliko i ne smeta. Trudim se da se zdravstveno održim u relativnoj normali, da ta moja kilaža ne utiče previše na moje zdravlje, da me ne ugrozi, da mogu da funkcionišem normalno. Nije mi bitno da sad sa 65 izgledam kao kad sam imala 30 godina. To mi nije ni prirodno, ni lepo. Ne volim kad vidim ženu sa 70 godina, a zatgla se da izgleda kao devojčica, neprijatno mi je da to vidim.
Karijeru niste gradili na skandalima i važite za nekog ko nema ni jednu mrlju tokom svih ovih godina na sceni. Da li vam je bilo teško da se izdignete iz svega toga?
– Nije jednostavno. Treba odleti raznim iskušenjima, svi smo mi ljudi od krvi i mesa. Međutim, na neki način sam uspela da se oslobodim svih tih bezobraznih i nepristojnih ponuda. Imala sam svoju viziju, prioritete u životu. Nisam pristajala ni na šta, doduše, nisu se ljudi ni usuđivali da ucenjuju ili nešto. Imate svoje vaspitanje, svoju prirodu ličnosti, stav i onda prema tome se ponašate. Ja sam kao mlada imala drženje, i ljudi su mislili da sam uobražena. Kad me upoznaju shvate da nisam takva, nego prosto uspravno hodam, nemam čega da se stidim, možda donekle svesna svojih kvaliteta, ali nikako nadmena. Volela sam da budem ozbiljna, to je možda podsvesna želja da ti ne priđe baš svako kome padne na pamet, nego kome ti želiš da dopustiš to. Tako sam uspela da prođem bez skandala, jer nisam tip kome to prija, i koji po svaku cenu pokušavaju to. Kažu: „Svaka reklama je dobra, ili pozitivna ili negativna“, ali za mene negativna reklama nije bila nikako poželjna i u skladu sa mojom ličnošću.
Koja vam je najneprijatnija siituacija tokom svih ovih godina?
– Jedna od najneprijatnijih situacija u mom životu i mojoj karijeri je smrt čuvenog Tineta Živkovića. Bili smo na turneji po Švajcarskoj. Kada smo završili jedan od nastupa i vratili se u hotel, Tinetu je pozlilo, on je bio srčani bolesnik. Te noći mi je Tine izdahnuo na rukama, na sred turneje. Pokušala sam da mu pomognem veštačkim disanjem. On me je zvao u sred noći pred zoru, ja sam došla u njihovu sobu, a on je već bio na samrti. Hitna pomoć je došla, ali nažalost, nije mu bilo pomoći. Očigledno je bio čovek koji je želeo da svoj život ostavi na sceni, da do kraja bude aktivan, jer mu je to bio život. Takođe, jednom smo mogli galve da izgubimo, vraćajući se sa nastupa. Bili smo nad provalijom, gledali smo smrti u oči. Nažalost, mnogi pevači su ginuli kada su se vraćali sa nastupa. Šaban, Toše u jeku karijere, kvalitetniji ne može da bude, ostavi dečko život na putu, kao i Lujs, kao i Srećko Jovović i mnogi… Naš posao je prepun najlepših, najopasnijih inajtužnijih trenutaka.
Koji je za vas bio najtužniji trenutak?
– Kad mi je majka preminula, koja mi je bila sve i svja u životu. Ja sam bila dete razvedenih roditelja i ona mi je bila Bog i batina u životu. Kada je umrla, nije prošlo ni 40 dana, imala sam zakazanu svadbu da pevam u Neresnici gde je moja majka provela najveći deo svog života. Nakljukala sam se sedativima, vozila do Neresnice i otpevala ljudima svadbu jer nisam mogla da ih iznevirem, a kako je meni, to samo moja duša zna. Možda je to taj profesionalizam.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
PROČITAJTE JOŠ
